ПРИЧА ИЗ ПРАШУМЕ -- ДЕЧИЈИ КОМАД ЗА ЛУТКА ИГРУ

 

Мирољуб Недовић Рики                             

 

 

                                       

 

ПРИЧА  ИЗ  ПРАШУМЕ

 

                        ДЕЧИЈИ  КОМАД ЗА ЛУТКА ИГРУ

 

 

 

 

 

 

 

1. Тигрић - Тиги  / тигар син /

2. Мајмунче - Зврк  / мајмунче /

3. Тигар - Тигроња / тигар отац/

4. Мајмуница - Мони /мајка мајмунчета Зврка/

5. Дивља свиња - Чупко

6. Жирафа - Жафи

7. Човек

8. Ловац

9. Шимпанза - Шипи /дресирани мајмун/

10. Крокодил - Коки

11. Мајмун стражар

 

Прича се одиграва у прашуми..са пуно дрвећа, жбуња..лијана..

Размештај зеленила..одређује и промену простора..

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

                                                     1  СЛИКА :

 

/Прашума...Чују се звукови прашуме...Урлик тигра умири све остале звукове..

Улазе Тигроња и Тиги..Отац хода лагано елегантно..за њим скакуће син/

 

ТИГИ :  Тата..тата..хајде урликни још једном..

 

ТИГРОЊА :  Не могу више..сине..боли ме грло..

 

ТИГИ :  Само још једном..

 

ТИГРОЊА :  Седи сине да се одморимо..

 

ТИГИ :  Ја нисам уморан.

 

ТИГРОЊА :  Седи кад ти кажем.. / љутито/

 

ТИГИ :  Сео сам.. /послуша одмах/

 

ТИГРОЊА :  Сине Тиги..ти више ниси мали..Ти си сад велики тигар..И време је да кренеш својим путем..Тигрови су звери које не живе у чопору..

 

ТИГИ :  Знам тата.

 

ТИГРОЊА :  Е па дошао је тај тренутак растанка..Ја сам те научио свему што знам.. То ти је довољно за почетак..Неке ствари ћеш и сам да научиш..

 

ТИГИ :  Хоћу тата..

 

ТИГРОЊА :  Али само још нешто..Најважније... Нешто што никад не смеш да заборавиш..

 

ТИГИ :  Слушам тата.

 

ТИГРОЊА :  Кажи ми сине..Која звер има највеће очњаке?..

 

ТИГИ :  Тигар..тата..

 

ТИГРОЊА :  Добро..А која звер има највеће канџе?.

 

ТИГИ :  Тигар.

 

ТИГРОЊА :  Која звер..Има снагу, брзину и окретност?

 

ТИГИ :  Тигар.

 

ТИГРОЊА :  И то је тачно...А сад  ми реци..Која је најјача звер у прашуми?

 

ТИГИ :  Тигар.

 

ТИГРОЊА :  Еее, то није тачно..Запамти добро, ово што ћу ти рећи..Најјача звер је- човек.Те звери добро да се чуваш..И никада не иди на ивицу шуме..јер тамо он живи ..

 

ТИГИ :  Нећу тата..

 

ТИГРОЊА :  Време је да се растанемо..

 

ТИГИ :  Хоћемо ли се икада опет срести?..

 

ТИГРОЊА :  Ко зна..Џунгла је велика..Али не брини..Ради као што сам те учио..

и биће од тебе добар тигар..

 

ТИГИ :  Али тата..

 

ТИГРОЊА :  Сузе нећу да видим..знаш да тигрови не плачу..то је за мале мачиће...

 

ТИГИ  : Ја никад не плачем..

 

ТИГРОЊА :  Онда се обриши..упало ти је нешто у око..

 

/И док се Тиги умива шапама..Тигроња у два скока нестане у густишу/

 

ТИГИ :  Тата..где си тата..нисмо се поздравили.....

Отишао је..Па шта..Није ме страх..Од чега да ме буде страх...ја сам сад велики тигар..

/звукови прашуме се полако враћају..Тиги проба да урликен..не иде из прве.. прочисти грло..и други пут је већ мало боље..Прошета један круг..имитирајући оца у ходу ... Рикне трећи пут сад већ сасвим добро..звуци прашуме се утишају..

Тиги задовољан одлази у густиш/

 

крај сцене

 

                                             

2  СЛИКА :

 

/ На доњим гранама дрвећа седи мајмуница Мони, око ње све време скаче са гране на грану мајмунчић Зврк/

 

МОНИ :   Зврки мораш да идеш у школу..

 

ЗВРК :  Нећу да идем у школу..не волим школу..Школа није за мајмуне..

 

МОНИ :   Свако младунче мора да иде у школу... да научи..

 

ЗВРК :  Ја сам све  научио..Мама ..види како се окрећем..

 

МОНИ :   Видим сине..Али скакање по дрвећу није све што треба да знаш..

 

ЗВРК :  Ја све знам..научио сам..

 

МОНИ :   Прашума је опасно место за живот..Мораш много да научиш како би опстао у овој џунгли..

 

ЗВРК :  Јухуууу... /виси за грану окачен о реп/

 

МОНИ :   Ајде Зврки сине..дођи да те мама очешља и да идеш у школу..

 

ЗВРК :  Нееећууууу..не волим школу...досадно ми јеее...

 

/Изненада , скачући са гране на грану, пролази мајмун стражар..и подиже узбуну/

 

СТРАЖАР : Узбуна..узбуна..Тигар на видику..сакријте се..Бежите..Тиигаар..

Узбуна..узбуна...Сакријте се...

 

/Без речи.. Мони и Зврки се крију....улази Тиги/

 

ТИГИ :  ..Прашума је мој дом..А ја сам најјача звер ..Кога ја имам да се плашим..Човека..Како изгледа тај човек?..Сигурно је већи од дрвета..има огромне очњаке и канџе....

 

/иза гране на дрвету провирује Зврки../

ЗВРК :  Хеј штрафтасти !... / и поново се сакрије/

/Тиги стане..окреће се да види ко је  то /

Уаа штрафтасти... /сакрије се/

 

ТИГИ :  Ко је то?

 

/Зврки узима кокосов орах и погађа Тигија у главу..овај се затетура и падне у несвест..Зврки..провирује..Тиги лежи..Зврки..сиђе са дрвета..дотакне Тигија и побегне назад на дрво..ништа се не догађа..Охрабрен Зврки..силази поново али мање опрезно..Додирује Тигија..Овај тихо зарежи..Зврки се уплаши и пође назад на дрво..али Тиги је бржи и шапом га притисне на реп..Зврки не може да побегне/

 

ЗВРК :  Штрафтасти..пусти ме...пусти ми реп...Пусти ми реп кад ти кажем..Јаоо..Пусти ме..

 

ТИГИ :  Ко си ти?...Јеси ли ти човек?..

/устаје али не пушта Звркија/

 

ЗВРК :  Пусти ми реп..јесам.. човек сам....пусти ме..нисам човек...

 

ТИГИ :  Јеси или ниси?..

 

ЗВРК :  Нисам..пусти ме..

 

ТИГИ :  Имаш велике канџе?..

 

ЗВРК :  Нису то канџе, тигру шашави, то су прсти..Пусти ме..

/Тиги га пусти..Зврки побегне на дрво/

ЗВРК :  Јеси луд..мого си реп да ми ишчупаш..

 

ТИГИ :  И исчупао бих га, да си  човек..

 

ЗВРК :  Ја сам мајмун Зврки...Ти никад ниси видео човека до сад?..

 

ТИГИ :  Нисам.

 

ЗВРК :  Нисам ни ја..Али учитељ каже да смо ми најближи рођаци и да много личимо..

 

ТИГИ :  Човек личи на тебе?

 

ЗВРК :  Наравно.

 

ТИГИ :  Хаххахахахахахааа...

 

ЗВРК :  Шта ти је смешно..штрафтоњо један..

 

ТИГИ :  Па онда човек уопште није страшан..А отац ми је рекао..

 

ЗВРК :  Родитељи свашта причају само да нас уплаше..

 

ТИГИ :  Здраво мајмуне../полази/

 

ЗВРК :  Еј штрафтасти стани..где идеш?..чекај..

 

ТИГИ :  Идем да нађем човека..

 

ЗВРК :  Штрафтасти... могу и ја са тобом..

 

ТИГИ :  Како хоћеш..

 

ЗВРК :  Па хоћу..Овде ме терају да идем у школу..А ја не волим школу..И стално ми звоцају..Те "немој ово..Пази оно..Уради овако...Не иди тамо"...

/Тиги одлази..Зврки за њим... прича без престанка/

 

крај сцене

 

 

 

Преко бубња и там-тама

Иде прича прашумама

О мајмуну и тигрићу

Послушајте и ви причу

Там там там

Рум дум дум

Бим бом бим

 

                                                      

3  СЛИКА :

 

/На пропланку прашуме..Дивља свиња..рије по земљи..Улазе Тиги и Зврки..свиња и не обраћа пажњу на њих../

 

ЧУПКО :  Грок..грок..

 

/Зврки не престаје да прича/

 

ЗВРК :  ...јесте да у школи може свашта да се научи..али ја хоћу да учим из живота..из прашуме..тамо где се нешто догађа...

 

/Тиги угледа Чупка..и стане../

ТИГИ :  Ћути.

 

ЗВРК :  Зашто.. јел си видео нешто..Шта  си видео?..Нешто си намирисао..Шта је то?..Кажи ми..кажи ми..

 

ТИГИ :  Ућути мајмуне..

 

ЧУПКО :  Грок..грок..

 

ТИГИ :  Шта је оно?..Јели оно човек?

 

ЗВРК :  Где?.шта? ..да видим../сиђе са дрвета...гледа../ Нисам сигуран..Али не личи на нас мајмуне..А можда и учитељ греши....Искрено...Нисам био на том часу...

 

ТИГИ :  Има велике очњаке...

 

ЗВРК :  /дозива/ Човек!...

 

/Дивља свиња се не одазива..рије и даље/

ЧУПКО :  Грок..грок..

 

ЗВРК :  /позива поново/ Човек!......Не одазива се..није човек..идемо даље..

 

ТИГИ :  Хоћу да проверим.

/Тиги прилази полако..Свиња подигне главу..и стане..са припремљеним кљовама/

 

ЧУПКО :  Грок..грок..не прилази ми..

 

ТИГИ :  Јеси ли ти човек?

 

ЧУПКО :  Грок..грок..зар ти ја личим на човека?

 

ТИГИ :  Не знам..никад нисам видео човека..

 

ЧУПКО :  Грок..грок.. Ја сам дивља свиња.. Чупко..и управо ручам..

 

ЗВРК :  Ја сам баш огладено..можемо и ми мало да..

 

ЧУПКО :  Грок..грок..изволите..ако умете да копате..Глиста и корења има довољно за све..

 

ЗВРК :  Бјак..глисте и корење..нисам више гладан.

 

ТИГИ : Имаш велике очњаке.

 

ЧУПКО : То су кљове..Служе ми да прекопавам земљу и лакше дођем до хране..

 

ЗВРК : Храна ти је баш супер..

 

ТИГИ :  Где можемо да нађемо човека?..

 

ЧУПКО :  Грок..грок..не знам..Ја га се клоним..Не знам како човек изгледа..али чим осетим његов мирис, ја бежим у супротном смеру.. Грок..грок..

 

ТИГИ :  Зашто бежиш..ако не знаш како изгледа?..

 

ЧУПКО :  Не знам..и нећу да сазнам..Тако су ме учили моји стари..и мени је довољно..  Грок..грок..сад настављам са ручком..грок..грок..

/Свиња ријући..одлази/

 

ЗВРК :  Ма пусти блатњавка..Наћићемо ми човека и без њега..

/враћа се на дрво/

 

ТИГИ :  Можда је Чупко у праву.

 

ЗВРК :  Како неко ко копа по земљи и једе корење, може да буде у праву..

Сад ћу ја да се попнем на сам врх дрвета..да извидим терен..

/Зврки се пење високо у крошњу дрвета..не види се..али говори и даље/

/офф/ Чекај ме ту..Немој нигде да идеш..Одмах се  враћам..Хоп..хоп и готово...

/Тиги седи и гледа у крошњу...Изненада брзином..муње..враћа се Зврки..и  сакрије се иза Тигија/

Јаооо...Упомоћ..Тиги..спаси ме..

 

ТИГИ :  Шта је било?

 

ЗВРК :  Видео сам човека..Горе на врху..

 

ТИГИ : Где је?

 

ЗВРК :   Горе..лети...Испењем се ја да погледам..Кад поред мене глава.. Оволика..са туфнама...Има и рогчиће..једе лишће..

 

ТИГИ : Како изгледа?

 

ЗВРК : Језиво..кажем ти..

 

/Тог тренутка из крошњи силази "врат и глава" Жирафе../

ЖАФИ : Извините..Опростите..Нисам хео да вас уплашим..

 

ЗВРК :  Ниси хтео, али си ме препао..Ево, још ми срце лупа..

 

ТИГИ :  Ко си ти?

 

ЖАФИ : Пардон..Да вам се представим..Ја сам жирафа..За пријатеље и познанике..Жафи..Управо сам брстио оно сочно лишће на врху..када се однекуд појавио ваш пријатељ..и уплашио се..

 

ЗВРК :  Ја сам мајмунче Зврки..а ово је мој пријатељ Тиги..он је као што видиш.. Тигар..опасна звер...А ти туфнасти немој више да плашиш мајмуне који скачу у наоколо..

 

ЖАФИ : Још једном се најискреније извињавам..

 

ТИГИ :  Можеш ли ти да нам помогнеш да нађемо човека?

 

ЖАФИ : У ком смислу вам је моја помоћ потребна?

 

ТИГИ :  Да нам кажеш како изгледа..где живи..

 

ЖАФИ : Живи тамо на обронцима шуме..живи у склоништима коју они називају "колиба"..А како изгледа?.. Ту вам не бих био од велике помоћи..Јер ја човека никада нисам видео из близа..Чим га угледам негде у даљини..Ја се склањам дубље у џунглу..

 

ТИГИ :  Зашто се склањаш..Јели толико страшан?

 

ЖАФИ : Не бих знао одговор на то питање..Али ми жирафе тако поступамо од вајкада..И добро нам је..зашто бих ја мењао обичај..и понашање..

 

ТИГИ :  Хвала.

 

ЖАФИ : Нема на чему..и други пут../одлази назад у крошњу дрвета/

 

ЗВРК :  /довикује за жирафом/   Други пут..ћу ја тебе да уплашим па ћеш да видиш..

/Тигију/  Кукавица..Овако велика зверка..а плаши се човека..туфнаста кукавица..

 

ТИГИ :  Идемо. /полази/

 

ЗВРК :  Еј...Чекај ме..ти без мене нећеш моћи ни пропланак да нађеш..а камо ли ивицу шуме..Ми смо тандем..екипа..чопор...

/Тиги одлази..Зврки за њим..галами све време./

 

крај сцене

 

Један матор – алигатор

У плићаку вреба – да укеба

У велике чељусти – да не пусти

Животињу сваку – и плен лаку

Там там там

Рум дум дум

Бим бом бим

 

 

                                                  4  СЛИКА :

 

/Река пролази кроз прашуму..поред реке..бамбус и трска.. Зврки долази до обале и сагиње се да пије воде....изненада из реке изрони крокодил..хвата Звркија за реп и покушава да га увуче у воду....Зрвки се отима..брани..зове у помоћ/

 

ЗВРКИ : Упомоћ Тиги...Брзо...пронашо сам човека...Упомооооћ...

 

/Дотрчава Тиги..и шапом стаје крокодилу на леђа/

ТИГИ : Пусти га.

 

КОКИ : Нећу да га пустим..ја сам га први уловио. /говори кроз зубе/

 

ТИГИ : Ниси ти ништа уловио..То ми је друг..и кажем ти да га пустиш иначе пуштам канџе..

 

ЗВРКИ : Пусти ме..јеси ли чуо шта тигар каже..да ме пустиш..Тиги, пуштај канџе..

 

/Тиги пушта канџе и подиже шапу/

 

КОКИ : Добро..у реду ..пустио сам га..

 

/Зврки сав уплашен..отгрне се и побегне на другу страну/

ЗВРКИ : Шта сте се данас сви окомили на мој реп..Тиги нападни га... то је човек..Видиш какав је... неваспитан..хтео је да ме удави..

 

ТИГИ : Ти си човек?

 

КОКИ : Нисам..Ја сам крокодил Коки..

 

ЗВРКИ : Лаже ...нападни га.. човек је...

 

КОКИ : Ја живим у води..

 

ЗВРКИ : И нападаш сироте мајмуне који дођу да се напију воде..

 

КОКИ : Шалио сам се..

 

ЗВРКИ : Не волим неслане шале..Могао си реп да ми ишчупаш..

 

ТИГИ : Ми тражимо човека.

 

КОКИ : Човек живи доле низ реку..

 

ТИГИ : И ти се бојиш човека.

 

КОКИ : Не бојим се, али га се клоним..

 

ТИГИ : Зашто?

 

КОКИ : Мог деду је убио човек.

 

ТИГИ : Како толику звер са таквим зубима и дебелом кожом..

 

КОКИ : Не знам..Ја сам тада био мали...Али после тога смо се преселили овде уз реку..Дубље у прашуму..И кад им видимо пловећа стабла у којима они плове..заронимо дубоко у воду да нас не виде..

 

ТИГИ : Значи, ни ти га ниси видео..

 

КОКИ : Не.

 

ТИГИ : Идемо Зврки..

 

КОКИ : Иди ти да тражиш човека..а остави твог пријатеља да се поиграмо још мало..

 

ЗВРКИ : Слушај дебелокожац..нећу са тобом да се играм јер ти не умеш да се играш..Много си груб..

 

КОКИ : Бићу нежнији..

 

ЗВРКИ : Јао зубати..зубати..по зубима те познајем да лажеш..

 

ТИГИ : Зврки идемо..

 

ЗВРКИ : Идемо..идемо.../застане/    Еј дебелокожац..

 

КОКИ : Остајеш?

 

ЗВРКИ : У твојим сновима...И немој више да узнемираваш мајмуне јер ћеш са тигром да имаш посла..Јел тако Тиги...Тиги?...Где си Тиги..Чекај ме..не остављај ме самог са овим зубатим...Тигиииии... /отрчи за њим/

 

/Крокодил само незадовољно прошкргуће зубима и врати се у реку/

 

крај сцене

                                                

 

5  СЛИКА :

 

/..Тамо где престаје прашума почињу ливаде и оранице..у даљини се виде колибе..  На пољу ради човек са мотиком..До саме ивице шуме прикрадају се Тиги и Зврки...Човек копа..брише зној са чела..не примећује их..Они шапућу/

 

ЗВРК :  Оно је човек.

 

ТИГИ :  Мислиш?

 

ЗВРК :  Сто посто..Види стварно личи на нас мајмуне..само је некако голуждрав.. нема длаку..

 

ТИГИ :  Не видим му ни очњаке ни канџе..

 

ЗВРК :  Не видиш их, јер их нема..

 

ТИГИ :  Шта ради?

 

ЗВРК :  Преврће земљу..као свиња..Сигурно и он једе глисте и корење..

 

ТИГИ :  А није ни велики.

 

ЗВРК :  Кажем ти онај туфнасти је кукавица..Плаши се од оволицног створа..

 

ТИГИ :  Шта ћемо сад?

 

ЗВРК :  Нападни га..Покажи му ко је краљ џунгле..

 

ТИГИ :  А шта ако није човек?

 

ЗВРК :  Ма јесте сигурно..сад сам се сетио..учили смо у школи...Нападни га Тиги.. слободно га нападни..

 

ТИГИ :  Нећу..Морам да будем сигуран../устаје и полази према човеку/

 

ЗВРК :  Еј..стани где ћеш..Чекај и мене..Хоћу и ја да га видим из близине....

Ако каже да јесте човек..Нападај одмах..Ја ћу да ти чувам леђа...

/у његовој причи већ су стигли до човека..који прекида рад..Видео тигра и стаје уплашено/

 

ТИГИ :  Јеси ли ти човек?

 

ЧОВЕК : Јесам.

 

ЗВРК :  Прави човек...Изистински.

 

ЧОВЕК : Прави..

 

ТИГИ :  Немаш ни очњаке..ни канџе..

 

ЗВРК :  Нема ни реп..

 

ТИГИ :  Без штапа не можеш ни земљу да копаш?

 

ЧОВЕК : Користим алат..

 

ЗВРК :  Јака ствар..и ја знам да ударам штапом по земљи..

 

ТИГИ :  Зашто се онда све звери плаше од тебе?

 

ЧОВЕК : Не знам.

 

ЗВРК :  Прави се важан...Тиги ..нападни га..Сад је тренутак..Нападни га..

 

ТИГИ :  Да ли знаш некога ко зна..Зашто се звери плаше човека?

 

ЧОВЕК : Ја не знам..Али у мом селу..има један човек који много зна..

Ићи ћу да га питам..

 

ЗВРК :  Аха па да нам побегнеш..и више никада да не видимо ни једног човека.. Тиги..нападни га..

 

ТИГИ :  И вратићеш се да нам кажеш?..

 

ЧОВЕК  : Чим добијем одговор..Вратићу се..

 

ЗВРК :  Тиги не пуштај га ..побећи ће..пази шта ти кажем..

 

ТИГИ :  Иди..и врати се са одговором..чекаћемо те  овде...

 

ЗВРК :  Безрепи стани...остави тај штап..ја ћу да ти га причувам..

/Човек остави мотику..отрчи пут села/

Сад нам је побего...и требаће нам још сто година да нађемо другог човека..

Много си ми ти испао паметан..

 

ТИГИ :  Вратиће се..ако се не врати..Значи да се он плаши мене..И да сам ја најјача звер у џунгли..

 

ЗВРК :  Ту си у праву..Ако се не врати..Онда је кукавица..Уплашио се  нас..

Сви ће знати да само  ти и ја..најјачи и најхрабрији у овој прашуми..и свим другим прашумама..

/како се распричао..размахао се мотиком и сам себе удари по глави/

Јаооо..глупи штап.. /баци га/

 

ТИГИ :  Идемо у хладовину да га сачекамо..

 

/одлазе назад у џунглу/

 

крај сцене

 

                                                   

 

                                                 6  СЛИКА :

 

/сцена иста..нешто касније..На ливади стоје Човек и Ловац../

 

ЧОВЕК : Убићеш и мајмуна и тигра?

 

ЛОВАЦ : Нећу..у пушци су стрелице за успављивање..А понео сам и мрежу..

 

ЧОВЕК : Млади су и један и други..било би тужно да их неко убије..

 

ЛОВАЦ : Не брини ништа ..Живи много више вреде..

 

/на другој страни уз ивицу шуме Тиги и Зврки посматрају придошлице/

 

ЗВРК :  Сад их је двојица..Али средићеш их ти обојицу, без проблема..

 

ТИГИ :  Онај други има некакав чудан  штап у рукама..

 

ЗВРК :  И он копа земљу..Ја ћу да му отмем штап, а ти их среди..Идемо Тиги..идемо..

 

ТИГИ :  Идемо..

 

/Тиги и Зврки прилазе људима..Тиги лагано...тигровски..Зврки скакуће око њега....

Ловац подиже пушку..Тиги и Зврки застају за тренутак..чуде се шта то човек ради..

Али ипак настављају даље..Ловац опали два пута..Тиги само заурла..и успорено покушава да угризе место убода..Лагано се сруши на земљу...

Зврки..скочи..поскакује..скаче..и нагло тресне у несвест/

 

ТИГИ :  Грррррр.

 

ЗВРК :  Јаоо..уф..уф ..убоде ме нешто..боли..боли..боли..јаоооо..

 

/Ловац прилази и пребацује мрежу преко њих/

 

 крај сцене

Са лијане на лијану

Са дрвета па на грану

Лети прича о човеку, страшној звери

Са којом се ник не мери

Има копље, стрeлу, пушку

Зао поглед, грозну њушку

Там там там

Рум дум дум

Бим бом бим

                                                

 

 

                                                   

 

 

 

7  СЛИКА :

 

/Велики кавез..у њему Тиги и Зврки..Тиги лежи..Зврки тресе решетке../

 

ЗВРК :  Пустите ме одавде...Хоћу кући...Хоће неко да ми помогне да сломим ове глупе штапове...

 

ТИГИ :  Не вреди ..пробао сам..исувише су чврсти..

 

ЗВРК :  И ти си ми неки краљ џунгле..Победила те два човечуљка..Ове штапиће не можеш да поломиш..

 

ТИГИ :  Зврки престани да се дереш..

 

ЗВРК :  Нећу да престанем...Хоћу кућииии...Хоћу у школуууу...Пустите ме одавде...

 

ТИГИ :  Лепо ј мени отац говорио..

 

ЗВРК :  Па ти што ниси слушао оца...него мени наплакујеш овде....Пустите мееее...Хоћу кући....

/Поред кавеза пролази шимпанза обучена у прслук и капицу/

Човек..хеј човек..пусти ме… молим тееее...

 

ШИПИ : Нисам ја човек..ја сам шимпанза..Шипи..

 

ЗВРК :  Пази стварно..и ти си мајмун..па какво ти је то крзно..

 

ШИПИ : То ми је одело..човек ме је обукао и научио да му помажем..

 

ЗВРК :  Издајицо..Помажеш човеку..док ти брат труне  затворен у штаповима..

 

ШИПИ : Шта ћу ..тако сам дресиран..

 

ЗВРК :  А погледај овог младог тигра..Убиће га и од његовог лепог крзна има..

ко зна шта да направе..

 

ШИПИ : Неће да вас убију...Продаће вас неком зоолошком врту..

 

ТИГИ :  Шта је то зоолошки врт?

 

ЗВРК :  Јел то нешто страшно..јел боли?

 

ШИПИ : Не боли..Али, није пријатно..затвориће вас у исти такав кавез..

Али одвојеном...Људи пролазе испред тог кавеза и гледају вас..

 

ЗВРК :  Шта има мене да гледају..нека гледају тебе..Мене нека пусте..Враћам се у џунглу..и више никада не излазим из ње..И у школу ћу да идем..

 

ШИПИ : Ниси ишао у школу?...Зато си тако и прошо..

 

ЗВРК :  Није ми јасно..како су нас савладали они безрепаши..

 

ШИПИ : Имају памет и алат.....

 

ЗВРК :  Кад све знаш..Како су тебе ухватили паметњаковићу..

 

ШИПИ : Мене су ухватили као бебу..Ја сам сироче..Моју мајку је појео тигар..

 

ЗВРК :  Мајку..тигар..појео..Тигрови једу мајмуне...Упомоооћ...Ево га тигар..он једе мајмуне.. а ја немам где да побегнем...Упомооооћ...мајмуни помагајте..

 

ТИГИ :  Прекини да се дереш..нећу те појести..

 

ЗВРК :  Нећеш..Паметно..Зашто мене да поједеш..види какав сам..Ми смо другови..Пријатељи..Браћа..јел тако Тиги..

 

ТИГИ :  Прекини..

 

ЗВРК :  Прекидам..ево више ни реч нећу да изговорим..Али само Шипију још нешто да кажем..Шипи..брате мајмуне..

 

ШИПИ : Теби су изгледа сви овде браћа..

 

ЗВРК :  Јесу..јер ја другу браћу немам..ни сестре..ни оца... ни мајку..ја сам сироче..као и ти..

 

ШИПИ : Сад си ме разнежио..много сам осетљив..

 

ЗВРК :  Знам, и ја сам..такви смо ми мијамуни...Добре душе..Широка срца..

 

ШИПИ : А он?

 

ЗВРК :  И он је сироче..

 

ШИПИ : Где су ти родитељи..

 

ЗВРК :  Појео их тигар?

 

ШИПИ : А њему?

 

ЗВРК :  И њему..

 

ШИПИ : Тигрове појео тригар?..

ЗВРК :  Слепи тигар..збунио се..и појео..рођаке..такав је живот у џунгли..суров и опасан..Али ми смо на такав живот навикли..Јел тако Тиги?

 

ТИГИ :  Шта?

 

ЗВРК :  Рекао је ДА...Па кад би ти нама помого, да ми изађемо одавде..Јер ми ћемо сигурно у том зоолошком врту умрети..Он је тешко болестан..Јел тако Тиги.?

 

ТИГИ :  Шта?

 

ЗВРК :  Опет је рекао, ДА..Тигрови ДА..кажу ШТА....А и ја се не осећам добро../кашљуца/  И боље је да ми умремо тамо у џунгли где смо рођени..Него да умиремо овде..полако пред твојим очима..

 

ШИПИ : Ја то не бих могао да гледам..

 

ЗВРК :  Знам.. зато ти и кажем..Пусти нас..Биће лакше и теби и нама..Јел тако Тиги?..../не чека одговор/ ..Рекао је ДА...

 

ШИПИ : Не знам да ли смем.

 

ЗВРК :  Смеш..слободно..само отвори..ово..како се ово отвара...

 

ШИПИ : Човек ће да се љути.

 

ЗВРК :  Човек неће ни да зна..Где је човек..нема га..Овде смо само ми..мајмуни..и овај..беспомоћни тигрић..Како можеш да нас гледаш овако../кашљуца/

 

ШИПИ : Добро..добро..Помоћи ћу вам..

 

ЗВРК :  Тако је брате мајмуне..

 

ШИПИ : Отворићу вам врата а ви бежите право у џуглу и не врећајте се никад више..

 

ЗВРК :  Таман посла..какво враћање....Е да знаш, да си прави мајмун..душа од мајмуна..

 

/Шипи долази до врата..скида резу и отвара врата../

 

ШИПИ : Ајде..бежите..брзо док није наишао неки човек..

 

ЗВРК :  Хвала Шипи..

/Тиги и Зврки..беже/

крај сцене

 

У прашуми у густишу,

Волим сунце волим кишу

Лишће гране и банане

Волим птице и рибице

Волим воду и слободу.

Там там там

Рум дум дум

Бим бом бим

                                            

                                                  

8  СЛИКА :

 

/Поново прашума..Тиги и Зврки се враћају "кући"../

 

ЗВРК :  ...Доме слатки доме...Џунгло, волим те...И школу волим..Све волим..

Тиги и тебе волим..

 

ТИГИ :  Немој више..Ипак си ти мајмун..а ја тигар..Две различите врсте..Овде чак и непријатељи..

 

ЗВРК :  Ко непријатељи..ти и ја..Никада..Ти си мене спасио од оног зубатог дебелокошца....ја сам теби помогао да побегнеш од човека..Ми смо пријатељи..

 

ТИГИ :  Можда..Али, ко смо ми да реметимо закон џунгле... Човек је човек.. Најопакија звер..треба је се клонити .. као што су нас учили...и живети онако како се у прашуми одувек живело...

 

ЗВРК :  Тиги..па ми смо другари..ортаци..чопор..

 

ТИГИ :  Тигрови су усамељени ловци..они не живе у чопору..

 

ЗВРК :  Добро..Ми смо мали чопор..само нас двојица..

 

ТИГИ :  Зврки..

 

ЗВРК :  Кажи Тиги..

 

ТИГИ :  Огладено сам..Па те другарски саветујем... бежи на дрво..

 

ЗВРК :   Не би ваљда, појео најбољег друга..

 

ТИГИ :  Ако останеш..уверићеш се..

 

ЗВРК :  Верујем ти..верујем..  /бежи на дрво/

 

ТИГИ :  Одох ја..

 

ЗВРК :  Тиги чувај се..

 

ТИГИ :  Хоћу..Чувај се и ти Зврки мајмуне..

 

/Тиги полази/

ЗВРК :  Хеј штрафтасти...

 

ТИГИ :  Кажи клемпави..

 

ЗВРК :  Ипак си ти краљ џунгле.. најјачи и најјхрабрији..

 

ТИГИ :  Хвала Зврки..    /и у два скока..нестане у густишу/

 

/истовремено се из крошња дрвећа чује прво глас..а онда се и појављује..Мајка Мони../

МОНИ :   Звркииии..Звркиии..

 

ЗВРК :  Мамааа..Овде сам..Мамааа.

 

/Мони долази до Звркија..грли га/

МОНИ :   Јао како сам се уплашила..тражим те цео дан..где си се изгубио..

 

ЗВРК :  Мама ..да видиш..шта ми се десило..Упознао сам тигра Тигија..

 

МОНИ :   Тигар..где је тигар?.

 

ЗВРК :  Нема га сад је отишао..али био је овде..нас двојица смо ..ишли до краја прашуме..Видели смо човека..он нас је затворио у неке штапове..Шимпанза Шипи нам је помогла да побегнемо...

 

МОНИ :   Сине Зврки..није лепо да одрастао мајмунчић  измишља..

 

ЗВРК :  Не измишљам мама..стварно ти кажем..Упознали смо и жирафу и дивљу свињу..

 

МОНИ :   Доста лагања..И уозбиљи се већ једном..Идеш у школу...

 

ЗВРК :  Школа?

 

МОНИ :   Нећу да чујем било какав изговор.. у школу мора да се иде..

 

ЗВРК :  Па ја хоћу да идем у школу..ко каже да нећу..

 

МОНИ :   Тако је сине..Испашће од тебе добар мајмунчић..

 

/Из даљине се чује..урлик тигра..../

 

ЗВРК :  Тигииииииии Здравооооооо     

/Довикује у даљину..и за мајком се изгуби у крошњи дрвећа/

 

/Преко пропланка пролази Тиги..лагано..самоуверено..као одрастао тигар..Урликне..звукови прашуме се умире..Тиги ослушне..и задовољно оде/

 

 

Ко од школе бежи

Живот му је тежи

Ко неће да учи

Мора да се мучи

Учење се воли

Има га у школи

Дум-ду, рум-ду, дум дум дум

Дум-ду, рум-ду, бим бим бим

 

 

крај