POŠTAR UVEK ZVONI TRI PUTA... komedija

 

                                                                                          Miroljub Nedović

                            i

        Timošenko Milosavljević

 

 

POŠTAR  UVEK  ZVONI  TRI  PUTA

                                                                               ( komična farsa )

 

 

  

 

ŠTA ?            komedija-farsa-vodviljskog tipa

 

KADA ?           Na kukovo leto

 

GDE ?            Negde kod nas a i šire

 

 

KO ?

ŽENA - ANĐELKA

KUMICA - JELISAVETA

MUŽ - RADENKO

KUM - ŽIVOTA

BRAT - MARINKO

BRATANAC - LJUBINKO

POŠTAR - OFF

 

 

 

...uzbudljiva priča o tragičnoj upotrebi krstarećih raketa kao ishodištu stalnog erotskog naboja između muža i žene.

Komedija koja  je svojevrsna epopeja o podeli naslestva,  niskih strasti i njiva pokraj reke koja nosi sve pred sobom i pred nama.

U isto vreme to je autentično traganje za likom i delom o raspadu kumstva,bratstva i jedinstva.

Malo je dela koja svojim obimom i jačinom zamuckivanja mogu tako uticati na svest gladaoca o tome gde je žrtva ujedno i egzekutor.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

(Velika dnevna soba, ustavri ono što je od nje ostalo, sva u neredu.

Velika ulazna vrata na sredini...Na njima vidljive rupe od metkova..

Prevrnuti i polomljeni delovi nameštaja, razbacane stvari,  pocepane slike i polomljeno ogledalo na zidovima..Vreće peska (grudobrani)..i vojnicki sanduci (od municije i oružija)...Ozbiljna muzika i pevanje se mešaju sa razglasa..Rat traje..Tišina..primirije...

 (Zvono na vratima...Do vrata se prikrada Andjekla sa oružijem u rukama )

 

ANĐELKA  :  Ko je?

 

JELISAVETA  :  Ja sam.

 

ANĐELKA  :  Lozinka ?

 

JELISAVETA  :  "Izčupaj mu grkljan i jaja"

 

ANĐELKA :  "Do kraja"

 

JELISAVETA :  "Do kraja"

 

(otvara vrata)

ANĐELKA  :  Kumo ulazi...Integriši se..

 

(Kuma ulazi)

JELISAVETA  :  Joj kumo, zar ne možemo da promenimo lozinku....

 

ANĐELKA  :  Dok nema saznanja...ne menjamo..Lezi kumo ..

( Zaleže iza levog grudobana)

 

JELISAVETA  :  Kako da legnem?

 

ANĐELKA  :  Kako? Legni ko što se krešeš sa tvoga Životu?

(Jelisaveta legne u polučučanj)          Šta to radiš kumo?

 

JELISAVETA  :  Pa tako se mi krešemo u Fiću.

 

ANĐELKA  :  More leži na bok..Tako ćeš moći da bacaš bombe ako zatreba.

 

JELISAVETA  :  Kakve kumo bombe?

 

ANĐELKA  :  Ručne. Jel vidiš tu veliku kutiju pored tebe..e te..

 

JELISAVETA  :  Ja ne znam da bacam bombe.

 

ANĐELKA  :  Nisam ni ja znala..do ovog rata..

 

JELISAVETA  :  Kog rata?

 

ANĐELKA  :  Ovog.. Svetskog, građanskog , porodičnog, protiv mog muža Radenka, stoke jedne.

 

JELISAVETA  :  Ajde kumo ne pričaj ..pa dotle li je došlo?

 

ANĐELKA  :  Nije dotle došlo, još gore je. Sad je već ona faza rata kada je masakr jedino rešenje.

 

JELISAVETA  :  Ajde ne pričaj.

 

ANĐELKA  :  Ne pričam, nego objašnjavam. Dodaj ...taj sanduk.

 

JELISAVETA  :  Šta sad kumo?

 

ANĐELKA  :  E sad ga otvori... Tako..I šta vidiš?

 

(kuma otvara sanduk)

JELISAVETA  :  Ratno naoružanje... ceo arsenal.

 

ANĐELKA  :  To je samo prva isporuka..uskoro stiže novi kontigent.

 

JELISAVETA  :  Pa dobro kumo, šta je u stvari bilo?

 

ANĐELKA  :  Šta je bilo, bilo je..Važno je šta će tek da bude. Jer ti znaš šta su to nagazne mine..

 

JELISAVETA  :  Pa...Učila sam iz ONO i DSZ.

 

ANĐELKA  :  E one su u kuhinji....

 

JELISAVETA  :  Bre kumo, jel to nije moglo za pregovaračkim stolom da se reši..Političkim srestvima?

 

ANĐELKA  :  Moglo je sa čovekom..al on nije čovek nego monstroum. Pojede mi dušu i telo načisto.. Jebem li mu.. da mu jebem..

 

JELISAVETA  :  Sad je, vidim, primirije?

 

ANĐELKA  :  Zatišije pred buru..Do maločas su trajala ratna dejstva. Vodimo mi i pshološki rat...ja njemu puštam ozbiljnu muziku..A On meni,trubače...Ko Kusturica..Sajgon nam nije ravan..Anđelka sa kim si ti godine protraćila...Anđelka!!!

 

JELISAVETA  :  Nemoj kumo da se nerviraš..masakriraj ga, al nemoj da se nerviraš.

 

ANĐELKA  :  Ja da se nerviram..ma idi bre kumo, ja sam sad mrtva ladna i  krvoločna.

 

JELISAVETA  :  Nećeš valjda...mislim, što da prljaš ruke sa takvim..

 

ANĐELKA  :  Neću rukama.. nego glavom..

 

JELISAVETA  :  Kako glavom sestro slatka..

 

ANĐELKA  :  Uhvatila sam mu poruku..

 

JELISAVETA  :  Kakvu poruku?

 

ANĐELKA  :  Šifrovanu..Traži pomoć od plaćenog ubice..čertvrtog po redu...Sad ću ja ...

(seti se da ovaj može od nekuda da prisluškuje..zagleda okolo pa joj rukama daje znak da            se povuku...Njih dve odu.. )

 

(Kucanje na vratima...Radneko se došunja do vrata)

 

RADENKO  :  Ko je?

 

ŽIVOTA  :  Ja kume.

 

RADENKO  :  Ulazi...Nemoj da se izuvaš kume..

 

ŽIVOTA  :  Da se kuma ne ljuti..

 

RADENKO  :  Baš zato...iz inata..Ti nemoj..

 

ŽIVOTA  :  Šta je bilo kume..da nije?

 

RADENKO  :  Jeste kume!

 

ŽIVOTA  :  Šta jeste?

 

RADENKO  :  Ona..

( Radenko se sve vreme krece levo desno i klati levo-desno...)

 

ŽIVOTA  :  Šta to radiš kume...popustili živci..a?

 

RADENKO  :  Živci pokidani..Ali nije to...Ovo je taktička varka..Zbog snajpera..

 

( I Života radi isto)

ŽIVOTA  :  Siguran si da ima snajper?

 

RADENKO  :  Nisam..ali neću da reskiram..

 

ŽIVOTA  :  Tražih te juče, pa te nema..gde si bio.

 

RADENKO  :  Sahranjivao sam taštu.

 

ŽIVOTA  :  A što si kaljav toliko?

 

RADENKO  :  Otimala se.

 

ŽIVOTA  :  Pa kako je to sarani, kume?

 

RADENKO  :  Sahranio sam je sa licem na dole, ako se povampiri i počne da kopa, da ode što dublje..

 

ŽIVOTA  :  Prošle nedelje kad sam zvao...zajedno ste cepali drva..

 

RADENKO  :  Laže kučka...kakva drva...delili smo nameštaj....

Kume.. Malo je falilo pa da me više nema.

 

ŽIVOTA  :  Ne pričaj, kume.?

 

RADENKO  :  Kako će da znaš šta je bilo, ako ti ne pričam?

 

ŽIVOTA  :  Pričaj kume.

 

RADENKO  :  Kume, ja sam nepravedno i ničim izazvano..napastvovan, i napadnut.

 

ŽIVOTA  :  Kako bre kume?

 

RADENKO  :  Varvarski kume.

 

ŽIVOTA  :  Nisi kume.

 

RADENKO  :  Jesam kume.

 

ŽIVOTA  :  Od nje?

 

RADENKO  :  Brutalno i beskrupulozno, pod okriljem noći.

 

ŽIVOTA  :  Pa vidi se..izgledaš skroz potresen.

 

RADENKO  :  Ja kume uopšte ne izgledam.

 

(počinje muzika...klasika..Života se uspaniči..)

 

ŽIVOTA  :  Šta je to?

 

RADENKO  :  Psiholiški rat...Imam i ja protiv-invazivno dejstvo..

 (viču dok razgovaraju...da nadjačaju muziku..

Radenko vadi daljinski i pušta ''svoju'' muziku...trubači...Posle malo buke sve prestaje)

RADENKO  : Na svaki napad, odgovaram..kontranapadom...

 

ŽIVOTA  :  Pa šta je bilo kume govori.. ne drži me u neznanju i neizvesnosti.

 

RADENKO  :  Kume moj život je tužna priča.

 

ŽIVOTA  :  Ko može da napadne na ličnost i delo čoveka kao što si ti?

 

RADENKO  :  Može monstroum..Dakle ovako je bilo..sećam se kao da je juče bilo...Sve je počelo kao veoma otvoren i topao prijateljski razgovor...Sedeli smo tu na kanabe..i ja joj lepo i umilno, gotovo ljudski,  kažem..."Idem ja na naučno savetovanje o nekim tendencijama "..

A ona..moja žena..Će na to .."Znači opet neki jebarnik."

 

ŽIVOTA  :  Auu, tako rekla?

 

RADENKO  :  Ja naravno, na te njene reči, samo ovako nemarno odmahnem rukom, a ona natrči na tu ruku, i slomi onu moju kinesku lampu..

 

ŽIVOTA  :  Slomi lampu?

 

RADENKO  :  Al to nije sve..

 

ŽIVOTA  :  Ima još..

 

RADENKO  :  Još kako..prilikom tog njenog lumpovanja sa lampom, njoj padne abažur na glavu.

I ja pođem da joj skinem to sa glave ona me uhvati za jaja..

 

ŽIVOTA  :  Jednom rukom..

 

RADENKO  :  Nisam od bolova stigo da brojim..Ali sam stigo da je bogobojažljivo uhvatim za gušu i da je zamolim da to ne radi..kad ona izvadi nož..pa na mene.

 

ŽIVOTA  :  Na tebe.

 

RADENKO  :  Na mene..lično i personalno..ka predelu stomaka..I tako je počelo ...a vidiš dokle je doguralo..

 

ŽIVOTA  :  Kučka agresorska....Ja onu moju, ne bijem..Gurnem je niz stepenice, pa nek se ona udara gde ona oće...

 

(snimak sa razglasa..Obadvojica zaležu iza desnog grudobrana)

 

OFF(Anđelka)   :  Radenko!..Položi oružije i predaj se..zarobila sam tvog oca Pelinka..Ako se ne predaš..Umreće u najvećim mukama..

 

OFF (Jelisaveta imitira glas Pelinka) : Ahhhh...Sine Radenko, uradi kako ti snajka naređuje.. preklinjem te..aaaaa...

 

OFF(Anđelka)   :  Jesi čuo Radenko..predaj se..inače ću da ga likvidiram...(pištanje)

 

RADENKO  :  Ubij ga... baš me briga...Svaka revolucija jede svoju decu i OČEVE...

 

ŽIVOTA  :  Kume..gde će ti duša.

 

RADENKO  :  Ma laže, kume..Ona i ne zna gde je Gornja Lopušnica..

 

ŽIVOTA  :  Kume ne brini ništa, sada sam ja tu, da ti pružim brezrezervnu podršku...Brojčano smo nadmoćniji.

 

RADENKO  :  Nismo kume..

 

ŽIVOTA  :  Kako nismo..kad smo dvoica a ona jedna..

 

RADENKO  :  Kuma je sa njom.

 

ŽIVOTA  :  Ona moja.

 

RADENKO  :  Tvoja kume...Ušla u alijansu...partnerstvo za rat.

 

ŽIVOTA  :  Majku joj petokolonašku i izdajničku jebem..Sad ću ja da joj...

 

(pođe ka njenoj "teritoriji")

RADENKO  :  Stani ne prilazi tamo kume..oćeš bez genitalija da ostaneš..Tu je minsko polje...

 

ŽIVOTA  :  Jelisaveta!..

 

JELISAVETA  :  Šta je?

 

ŽIVOTA  :  Šta ćeš tu, sunce ti lebovo jebem..Ko te je pustio iz kaveza...Marš kući.

 

JELISAVETA  :  Neću..Šta ćeš ti tamo.

 

ŽIVOTA  :  Pomažem kumu da se odbrani od neopravdeno nametnete i ničim izazvane mu uvrede..

 

RADENKO  :  I časti..

 

ŽIVOTA  :  ..I časti..

 

RADENKO  :  I života..

 

ŽIVOTA  :  ..I života..

 

ANĐELKA  :  Radenko ne dobacuj da ti ne dobacim jednu bombu "vijetnamku" pa da se pušiš..

 

RADENKO  :  Ma nemoj..Ti misliš da ja nemam adekvatno naoružanje..Kume daj jednu zemlja-vazduh-zemlja..parket..

 

ANĐELKA  :  Samo upotrebi raketno naoružanje pa ćeš odgovarati za genocid, konje jedan.

 

RADENKO  :  Ženevska konvencija ne zabranjuje raketno naoružanje, kravo jedna.

 

ANĐELKA  :  A odakle ti znaš šta se priča po Ženevi kad nisi putovao dalje od Aleksinca?

 

RADENKO  :  A ti si obišla svet..Letovala si čak u Soko Banji.

 

ANĐELKA  :  Letovala sam ko devojka..sa tobom ni do tamo nisam išla..

 

RADENKO  :  Ko zna sa kim si ti to letovala.

 

JELISAVETA  :  Letovala je samnom.

 

ŽIVOTA  :  E onda dobro nije umrla od dosade.

 

JELISAVETA  :  Imale smo mi ko da nas zabavlja..

 

ŽIVOTA  :  Koga si to imala, sunce ti lebovo jebem..sad ću..

 

RADENKO  :  Stani kume..ne daj da te isprovociraju..i navuču na minsko polje..

 

ŽIVOTA  :  Pogodi me u živac majku joj kolabracionističku..

 

RADENKO  :  Slušaj sad ovo..Ko je vas zabavljao kad vas ne bi pogledali ni Crveni Kmeri!!

 

ŽIVOTA  :  ..Ni pijani Kozaci kad se napiju!!

 

JELISAVETA  :  Zato tebe Života, komarac kad ujeda, mora da zažmuri, ne može da te gleda.

 

ANĐELKA  :  A tebe Radenko, krava kad vidi, misli da se otelila..

 

RADENKO  :  Jao kume šta nam rede kume..Reaguj kume, kaži nešto kume.

 

ŽIVOTA : Ostao sam bez teksta kume.

 

(Zvono na vratimai..svi su u pripravnosti)

 

ŽIVOTA  :  Ko je to kume?

 

RADENKO  :  Poštar.

 

ŽIVOTA  :  Poštar?

 

RADENKO  :  Poštar uvek zvoni tri puta....Ko je?

 

POŠTAR  :  Ja sam, poštar..

 

RADENKO  :  Šta hoćete?...Kupamo se.

 

POŠTAR  :  Struja. Račun za struju.

 

RADENKO  :  Kolki mi je?

 

POŠTAR  :  Odakle ja znam..Nisam ti merio..

 

ANĐELKA  :  Ja znam..mali mu je.

 

RADENKO  :  Kaki je, taki je...A tebe pitam.. koliki je račun za struju?

 

POŠTAR  :  Sto sedam hiljada petsto tri hiljade i dvesta pet dinara.

 

RADENKO  :  Mnogo bre..

 

POŠTAR  :  A ti, što se kupaš, kad nije jeftina struja.

 

RADENKO  :  Račun ostavite ispod vrata.

 

ANĐELKA  :  Ja plaćam jeftinu a on skupu struju.

 

RADENKO  :  Platio sam ja mnogo što šta u životu pa ću i taj račun..ceo..u globalu.

 

ŽIVOTA  :  Prikoči kume..odakle ti tolke pare.

 

RADNEKO  :  Ima da založim telo u mediciske svrhe.

 

POŠTAR  :  Meni je svejedno...Ajde zdravo (ode)

 

ANĐELKA  :  Ma neću od tebe ni račun za struju..

 

RADENKO  :  Ne račun..Strujno kolo ću ja tebi da pustim..da poigraš malo.

 

ŽIVOTA  :  Al si joj ga reko..Alal ti vera kume..

 

ANĐELKA  :  On smatra da mu je jezik najbrži organ, al se zeznuo, ima on i brži organ, koji na nažlost nije mozak...

 

RADENKO  :  Nije meni mozak slaba tačka..

 

ANĐELKA  :  Al je ipak tačka..

 

ŽIVOTA  :  Sad ti ga ona reče kume.

 

RADENKO  :  Jao ti ćeš da mi kažeš.Ti..Pa za tebe je bre..mržnja jedini orgazam.

 

ŽIVOTA  :  Bravo kume samo tako nastavi.

 

ANĐELKA  :  Sa tobom sigurno..kad ti duže možeš da izdržiš pod vodom nego u krevetu.

 

ŽIVOTA  :  Auuuu kume..

 

RADENKO  :  Anđelka nemoj da fabrikuješ laži...Zna kum da sam ja nezajažljiv u tom pogledu.

 

ŽIVOTA  :  Odakle ja to da znam, kume?

 (Ponovo zvono. )    

Ko je to kume?

 

ŽIVOTA  :  Poštar.

 

RADENKO  :  Poštar?

 

ŽIVOTA  :  Poštar uvek zvoni tri puta.

 

RADENKO  :  Zvonio je dva puta?..

 

ŽIVOTA  :  Onda nije poštar..Da otvorim?

 

RADENKO  :  Taman posla..Možda je ona naručila nekog da mi saspe rafal u grudi..da okončam pre roka.

 

ŽIVOTA  :  Šta onda kume?

 

RADENKO  :  ....časno povlačenje kume...

(povuku se sa scene)

 

JELISAVETA  :  Kumo, šta rade?..

 

ANĐELKA  :  Povukli su se na rezrevni položaj.

 

JELISAVETA  :  A mi?

 

ANĐELKA  :  I mi ćemo..ovo mi je sumnjivo..

(povuku se i one)

(Ponovo zvono.....Otvraju se vrat.. i prvi ulazi Marinko a za njim i Ljubinko..

Ovaj drugi to čini trapavo uz mnogo buke)

 

MARINKO  :  Sine Ljubinko gori si nego posledice Černobila.. Mora da smo ja i Jagodinka u nekom srostvu, kad smo takvog kretena napravili.

 

LJUBINKO  :  Tato, nema nikoga.

 

MARINKO  :  Sad nema, ali će da dođu..

 

LJUBINKO  :  Ne mogu da čekam.

 

MARINKO  :  Ima da čekaš..nego šta..Tvoja sestra već osam meseci čeka bebu..Al ima strpljenje.. kad se porodi ti ćeš da budeš ujak..

 

LJUBINKO  :  Neću da budem ujak..Oću da budem Vatrogasac.

 

MARINKO  :  Onaj Dostojevski tri godine pisao Idiota..A ja sam Idiota napravio za jednu noć....

Imaš li sat sine Ljubinko?

 

LJUBINKO  :  Imam.

 

MARINKO  :  Kolko je?

 

LJUBINKO  :  Dvaes evra... na buvljaku..

 

MARINKO  :  Kolko je sati..inbicilu?

 

LJUBINKO  :  Auuu, mnogo.

 

MARINKO  :  Ljubinko sine..nemoj da me nerviraš..Inače ću da zaboravim da smo u krvnom srtostvu.

 

LJUBINKO  :   Auuuu kolka im je kuća, bre tato...Čime se čičko Radenko bavi..

 

MARINKO  :  On se ne bavi, nego krade... Još kao mali je voleo da obuva čarapu..na glavu.

 

LJUBINKO  :   Jes velika...al oronula nekako..

 

MARINKO  :  Od plate nije zaradio ovoliki dvorac...

 

LJUBINKO  :   Kolko vrata ima...ko osnovna škola..

 

MARINKO  :  Odakle ti znaš kad... u školu nisi ni išo...

 

LJUBINKO  : Vidi kaki im je nameštaj...džaci i sanduci... Tako je sad, izgleda moderno..

 

MARINKO  :  Serem im se na taku modu..

 

LJUBINKO  :  Nemaju komodu...Al imaju 6 vrata..plus stepenice za sprat...Tate ajde da se ukačimo gore da vidimo šta ima..

 

MARINKO  :  Sine Ljubinko..Ne kaže se ''ukačimo''.. pazi na akcenat..Kaže se ~ukačimo.

 

LJUBINKO  :  Dobro..dobro, ajde da se ukačimo gore...                                   ( odu)

 

( Obazrivo se pojavljuje Jelisaveta..šapatom doziva muža)

 

ANDJELKA  :  Životaaaa.... Životaaaa.

 

ŽIVOTA  :  Tu sam Jelisaveta..tu sam..

 

ANDJELKA  :  Životaaa...života me koštaš...uortačio si se sa bandom ..jer i sam takav..Lično i personalno..

 

ŽIVOTA  :  Samo ti denunciraj Jelisaveta..denunciraj...ne podležem provokacijama, i ne obazirem se na intrige.

 

ANDJELKA  :  Lepo je meni moja majka govorila...Ološ je to..A ja ...mlada...luda...

 

ŽIVOTA  :  Sad nisi više mlada... Sad si samo luda..

 

ANDJELKA  :  Do ludila si me ti doveo..Života životrinjo...

 

ŽIVOTA  :  Nisi ni ti cvećka.

 

ANDJELKA  :  Nemoj da si osion Života....Preklaću te na spavanju...Ima da te posečem ko Bagrem..

 

ŽIVOTA  :  Pretiš Andjelka...Pretiš...

 

ANDJELKA  :  Ne pretim ..nego planiram..Života..planiram..

 

ŽIVOTA  :  E pa u taj tefter gde upsuješ planove..upiši i to..Da su svi mostovi medju nama srušeni..

(okrene se i ode)

 (Ona viče za njim)

ANDJELKA  :  Viseći most je to bio..truo i klimav...

Da smo se drukčije sreli, ranije bilo bi sve.          (ode i ona)

 

(Ulaze..Marinko i Ljubinko....)

MARINKO  :  Čini mi se da sam nešto čuo..

 

LJUBINKO  :  Prečinelo ti se tato..prečinelo..

 

(Počne da svira mobilni..Marinko skoči)

MARINKO  :  Šta si sad dirao?..Baci to iz ruke!..Šta si dirao?

(udara ga po rukama i gleda odakle pišti)

 

LJUBINKO  :  Ništa ja.."Mobilac".."Mobilac" pišti.

 

MARINKO  :  Šta mobilac?..Kakav mobilac?

 

LJUBINKO  :  (vadi mobilni telefon) Majka zove..

 

MARINKO  :  Jagodinka? ..Jebem li joj lebac..gde se ona nauči da svira na taj toki-voki...

 

LJUBINKO  :  Kevo, ja sam....Reko sam ti da ne zoveš ako nije hitno.

 

MARINKO  :  Kaži joj da zbog ovoga, kad se vratim ima da je polomim ko dete zvečku...

 

LJUBINKO  :  Ko? (u telefon)

 

MARINKO  :  Pocepaću je ko predizborni plakat.

 

LJUBINKO  :  Kad? (u telefon)

 

MARINKO  :  Ima da je zgužvam ko novinu..

 

LJUBINKO  :  Kako? (u telefon)

 

MARINKO  :  Ima da je prospem ko svinja pomije..Tako da joj kažeš.

 (Ljubinko potrešen vraća mobilni telefon u džep)

Jesi li joj reko?

 

LJUBINKO  :  Kome? Šta?

 

MARINKO  :  Jagodinki..da zbog ove zajebancije ima da je umrsim ko oluja žito.

 

LJUBINKO  :  ..Umro.. deda.

 

MARINKO  :  Pazi šta pričaš..nemam ja sa tebe takvu zajebanciju.

 

LJUBINKO  :  Pandrknuo.

 

MARINKO  :  Pelinko ?

 

LJUBINKO  :  Gecrk.

 

MARINKO  :  Načisto?

 

LJUBINKO  :  U totalu.

 

MARINKO  :  Pa kako bre?

 

LJUBINKO  :  Ovako..Agh..(pokazuje..pravi se mrtav)

 

MARINKO  :  Nemoguće, bio kući kad smo pošli.

 

LJUBINKO  :  Moguće..Kući i odapeo.

 

MARINKO  :  Ma da nije Jagodinka opet "duvala lepak", pa bulazni svašta?

 

LJUBINKO  :  Nije..Poznajem po glasu..kad se uduva, ne ume da kaže "R"..nego sve ovako.. "Ladio".."Lingišpil".."Ladenko" A sad baš lepo rekla-" Deda PELINKO umro"

 

MARINKO  :  Od čega da umre?

 

LJUBINKO  :  Od smrta..Probao sam da promeni baterije na pejsmejker.

 

MARINKO  :  E pa ako mu je, mater mu izlapelu..misli da sve zna... Prošle godine gutao petarde da razbije kamen u bubregu.. Jedva mu doktori zakrpiše želudac....Možda nije mrtav, možda je samo procurela baterija?

 

LJUBINKO  :  Tuto mortale ...

 

MARINKO  :  ..A toliko se siroma radovao kad su mu doktori rekli da će sa tim tranzistorom da živi još dvaes godina.

 

LJUBINKO  :  On je već tada imao osamdeset.

 

MARINKO  :  Zato se i radovao..Ima, kaže, svima da nam igra na sarani...E pa evemu ga.... Ljubinko sine, jesi baksuz, što ga nema..

 

LJUBINKO  :  Što ja tato?

 

MARINKO  :  Uvatiš se za kvaku..Ovih nema kući..Uvatiš se za telefon..deda umre...Nemoj za mene da se pipaš.....Ne znam na koga si takav..Taj baksuzluk vučeš ti na Jagodinkinu familiju...

Ili na moga brata Radenka..

 

LJUBINKO  :  Šta ja treba da radim da ti budeš zadovoljan?

 

MARINKO  :  Obesi se, sine...Treba da preduzmemo neke korake.

 

LJUBINKO  :  Najveće..ajde da  bežimo kući..

 

MARINKO  :  Nikako..pogotovu sad kad je Pelonko umro.

 

LJUBINKO  :  Tato, ja jesam kreten al nisam glup..Oću i meni da pripadne deo od nasledstvo.

 

MARINKO  :  Će ti pripadne..Će ti pripadne.

 

LJUBINKO  :  Oću da mi daš dvesta evra ..sad.. odma...

 

MARINKO :  Odakle da ti dam kad nemam..A i da imam ...odakle mi.

 

LJUBINKO  :  Imaš..imaš..znam te ja..ti si bogat ko onaj Rot Fajler.

 

MARINKO  :  Mogo bi da te ubijem, a da ne trepnem..će mi bude žao samo odelo da ti isflekam sa krv.

 

LJUBINKO  :  A što im je ovoliki nered u kući..da ih nije neko pobio na spavanju..

 

MARINKO  :  Čim si im ti ušo u kuću, da vidiš, i to mož da se desi..

 

LJUBINKO  :  Da pronjuškamo mi malo po kući?

 

MARINKO  :  Da pronjuškamo..al ništa da ne diraš, prste ću da ti polomim..Jasno?...Zamnom..

(izađu sa scene)

 (ulaze Anđelka i Jelisaveta..Anđelka stavila periku..kožnu jaknu naočare..maskirala se)

 

JELISAVETA  :  Ko su ovi?

 

ANĐELKA  :  Nemam poima..sigurno zvao pojačanje.

 

JELISAVETA  :  Da pozovem i ja one moje iz ženskog pevačkog društva ima da ih utamanimo ko gamad.

 

ANĐELKA  :  Ne treba kumo..sad prelazimo na plan "trojanski konj"

 

JELISAVETA  :  Lele kumo al si se maskirala u plaćenog ubicu. Pljunuti si plaćeni ubica..

Ne bi te poznao ni pravi plaćenu ubica da te vidi..

 

ANĐELKA  :  Moram, od ove akcije zavisi ceo ishod situacije na terenu.

 

JELISAVETA  :  A kako samo nauči Crnogorski..Njegoš da ti  pozavidi.

 

ANĐELKA  :  Skraćeni kurs ..Crnogorski u sto lekcija. Ništa ne prepuštam slučaju.

 

JELISAVETA  :  Oćeš da ga skenjaš iz cuga ?

 

ANĐELKA  :  Ni govora. Bila bi to suviše laka smrt za njega. Srediću prvo ove njegove, jednog po jednog. Sa njim ću na kraju da degustiram. Ima da moli da mu prekratim muke..

 

JELISAVETA  :  Jao kumo što si ti krvoločna postala u zadnji kraj.

 

ANĐELKA  :  Nisam bila, al me skot na to prisilio.

 

JELISAVETA  :  Oće on da prisiljava, takav mu karakter.

 

ANĐELKA  :  Majka mi pobegla od kuće..nema je već treći dan...Do sad bi se i Lesi vratila, a nje nema...

 

JELISAVETA  :  Pa gde je otišla?

 

ANĐELKA  :  U nepoznatom pravcu....Ali to nije sve..Kidnapovao posmrtne ostatke mog pokojnog mi oca Svetozara.

 

JELISAVETA  :  Kako kumo to da ti uradi?

 

ANĐELKA  :  Zajedno sa urnom koju sam sedam godina čuvala pored bračnog kreveta...

 

JELISAVETA  :  E onda bolje nije ni zaslužio...Kumo vodiš pravedni  rat..uz tebe sam...

Samo ti idi, a ja ću da budem na vezi..pa ako budeš u škripcu..

 

ANĐELKA  :  Šta si rešila za onog tvog?

 

JELISAVETA  :  Životu?..On ti je kumo legitimni cilj..Ali za sada nemoj  da ga likvidiraš.. Obogalji ga, al ga ne usmrćuj. Oću ja da mu sudim.

 

ANĐELKA  :  Jasno kumo.

 

JELISAVETA  :  Srećno kumo..Gde ćeš tamo?

 

ANĐELKA : Idem preko krova.

(Obe izađu)

 (Ulaze Marinko i Ljubinko)..

MARINKO  :  Ronzaj sine..ronzaj, nemo se suzdržavaš, će ti udari na intelegenciju.

 

LJUBINKO  :  Ne ronza mi se bre tato...a tebi..

 

MARINKO  :  Meni se ronza...Gde će nadjemo tolke pare za spomenik..

 

MARINKO  :  Tato..ja sam gledao na televizor..U neke zemlje..spaljuju mrtvi..pa onaj pepeo što ostane od nji..stave u neku teglu...

 

MARINKO  :  Ljubinko sine..sa mojega tatka Pelinka..nećeš da soliš ručak...Ne vala dok sam ja živ.. 

 ( izađu)

 (Andjelka ulazi na glavna vrta....Iz Wc-a izlazi Radenko -pustio vodu-zakopčava pantalone....On je ne primećuje..) 

 

ANĐELKA  :  Dobro veče!

(Radenko se trgne, vidi "nepoznatu", ukoči se)

ANĐELKA  :  Ja kaza dobro veče..(on ukočen..ona mu maše ispred lica)  Trepni ako si živ..

 

RADENKO  :  Ne prilazi naoružan sam i opsan po život.

 

ANĐELKA  :  Đe ti je oružije?

 

 (Pretura po džepovima.. nema ga..stane u karate stavu)

RADENKO  :  Distanciraj se...Moje su ruke smrtonosno oružije...Obučen sam da ubijem...

Ko si ti?

 

ANĐELKA  :  Radenko?

 

RADENKO  :  I ja se tako zovem.

 

ANĐELKA  :  Ti si Radenko?

 

RADENKO  :  Jesam.

 

ANĐELKA  :  ..Lozinka-"Kad budem mrtav i beo"

 

RADENKO  :  Aaa...ti si.?

 

ANĐELKA  :  Jok, no si ti.

 

RADENKO  :  Sačekaj samo da uzmem pištolj, ostao mi pored WC šolje..

(ode u Wc i donosi pištolj)

 

(Anđelka daje znak kumi da je sve uredu)

ANĐELKA  :  Kumo..Trojanski konj je na konju...

 

(čuje se eksplozija..Anđelka se baca na pod..Radenko maše belom  maramicom iz Wc-a..malo zatim pojavljuje se Života..oprljen i pocepan..Radenko izlazi iz "skrovišta")

 

RADENKO  :  Šta bi kume?

 

ŽIVOTA  :  Pičvajs kume...Malo je falilo da me više nema..

 

RADENKO  :  Reko sam ti kume da ne pališ cigaretu u kuhinji..puna je ekploziva. Vidiš šta si sad uradio?

 

ŽIVOTA  :  Šta sam..

 

RADENKO  :  Drastično si nam smanjio zalihe municije. Dobro je što sam zamrzivač sa dinamitom prebacio u podrum, inače bi te sada špaklom skidali sa plafona..

 

ŽIVOTA  :  Ko je ona?

 

RADENKO  :  U redu je kume..Ona treba da mi uradio ''ono''....Idi ti odmori malo od detonacije dok ja završim poso sa njom..

 

(Života to shvati kao švalerski deo posla..Priđe namigne mu..)

ŽIVOTA  :  Kume, a ja, kume , a ja?

 

RADENKO  :  Prvo mora meni, pa si ti na redu..

 

ŽIVOTA  :  E kume jesi kum..svaka ti čast kume....Kume jel mogu bar da gledam..Znaš kolko volim da gledam.

 

RADENKO  :  Zvaću te ja, kume ne brini...I pazi gde ležeš, u otomanu imam neke minobacače!

 

ANĐELKA  :  Može bit, da si se ti predomislio, jeli?

 

RADENKO  :  Ko?..Ja?

 

ANĐELKA  :  Ako jesi samo reči..Viđi kolika mi je lista čekanja.

 

RADENKO  :  Nisam se predomislio..taman posla..

 

ANĐELKA  :  Ko je žrtva?

 

RADENKO  :  Ja sam.

 

ANĐELKA  :  Ti?

 

RADENKO  :  Žrtva, nego šta..Jednu epizodu "Opstanaka" bi trebalo da snime o meni.. U svetu su beli medvedi i nosorozi zaštićene vrste..A ovde mene niko da zaštiti..

 

ANĐELKA  :  Od koga, jadan?

 

RADENKO  :  Od rođene žene.

 

ANĐELKA  :  A, žena te jede?

 

RADENKO  :  Ne jede..Glođe..Mečku da sam oženio. Do sad bi me pojela..A ona me glocka po malo..sitno..sitno..

 

ANĐELKA  :  Znači u pitanju je žena..

 

RADENKO  :  Žena..

 

ANĐELKA  :  I ja to treba da rešim po kratkome postupku..

 

RADENKO  :  Kratkom..što kraćem..

(Anđelka ispružila dlan..Radenko ne kapira..ona pokazuje prstima "pare"..)

RADENKO  :  Ajde ovaomo..     (odu)

 

(Ulazi Marinko sa perikom i grudima..)

MARINKO  :  Ljubinko! Sinko ljubinko..Vidi šta sam našo..Rezernu kosu.. Rezerne sise.. Rezerne trepavice..Ako nađem i onu stvar..Sve nosim  kući..Da servisiram moju Jagodinku.. Ljubinko...

 

(Ulazi Života..vidi "žensku " s'leđa, priđe u uhvati je za dupe)

 

MARINKO  :  Sine Ljubinko, sad ću da se okrenem, i ako je TVOJ prst tamo gde jeste..

Bićeš invalid do kraja života.

 

ŽIVOTA  :  Ja sam Života.

 

MARINKO  :  Života ti?

 

ŽIVOTA  :  Života..Života mi.

 

MARINKO  :  A prst?

 

ŽIVOTA  :  Greška.. izvinjavam se..  (povuče ruku )

 

MARINKO  :  Ništa...ništa.....

 

ŽIVOTA  :  Izvinite jel ovde staje autobus za Evropu?

 

MARINKO  :  Onaj u 6 i 15?

 

ŽIVOTA  :  Taj.

 

MARINKO  :  Ne staje ovde...On staje na stanicu.

 

ŽIVOTA  :  Na stanicu? Železničku?

 

MARINKO  :  Ako naleti na voz, onda i na železničku.

 

ŽIVOTA  :  E pa da požurim ja, da ga uvatim na vreme.. (ode)

 

MARINKO  :  Pu...Matora pederčina..Oće kroz dupe u Evopu...Šta on traži ovde?..

Auuu moj rodjeni brat...postao topli brat...Pu..Šta svet napravi od čoveka...Da je ostao na selo nebi zastranio.. Kod  nas u Lopušnicu se ne pozdravljamo sa perst u guzicu.....Ljubinko!..Ljubinko..(ode)

 

(Anđelka i Radenko se vraćaju iz WC-a..Ona gadljivo briše pare..On briše ruke..)

 

ANDJELKA  :  Što nenađe neko bolje mesto..đe pare da kriješ jadan?

 

RADENKO  :  Nema bolje..Niko ruke tamo neće da gura..samo ja.

(za pare)     Proverite slobodno..

 

ANĐELKA  :  No šta ću no da proverim. (broji pare)...I operi ruke...smrde ti ko noge..

 I veliš..žena je u pitanju..

 

RADENKO  :  Možda vam to izgleda čudno..ali...Mene moja žena ne razume ...

Ona samo iskorištava moje telo.

 

ANĐELKA  :  Viđi, čim se udala za tebe, mora da je osećale nešto prema tebe, jadan.

 

RADENKO  :  Nagon za parenjem..ništa više..Od ostalih osećaja, ona ima samo..Osećaj za hladno, toplo i glad..ništa više..

 

ANĐELKA  :  A razvedi se, jadan?

 

RADENKO  :  Ne dolazi u obzir.

 

ANĐELKA  :  Što?

 

RADENKO  :  Nismo mogli da uspostavimo ravnopravan mir koji  zadovoljava obe strane u sukobu.

 

ANĐELKA  :  Zapelo oko podele?

 

RADENKO  :  Ona sada drži pod njenom kontrolim  :  špaiz, spavaću sobu, terasu i tavan..kujnu sam zauzeo u trećem pokušaju..Linija razdvajanja je ovde..Ona još drži i ventil za vodu..Pijem i kupam se kiselom vodom..Ali zato su osigurači kod mene..Struje ima kad ja zašrafim..

 

ANĐELKA  :  Jel to nije moglo onako ljepim...ka ljudi..

 

RADENKO  :  Nisam ja tražio Mirovnu misiju, plave šlemove..Meni treba hladnokrvni ubica..da je likvidira..

 

ANĐELKA  :  Viđi...I matičar vi je kaza "Dok vas smrt ne rastavi" Jel tako..Tako!

(stavlja pare u nedra..iz koverte vadi njenu sliku)   Jeli ovo ona?

 

RADENKO  :  Ne, to je samo njena slika.

 

ANĐELKA  :  Ova ti je slika, nekako mračna, jadan.

 

RADENKO  :  Nije slika..ona je takva...Ona je đavolov spoljni saradnik. Za moju ženu je potezanje noža na mene..seksualna predigra..  Pogledaj ovo....  

(priđe unese joj se u lice i pokazuje oko)

 

ANĐELKA  :  Beži jadan..što ti je?

 

RADENKO  :  Oči..Oči!

 

ANĐELKA  :  Imaš kestenjaste oči?

 

RADENKO  :  Ne, ne to..pogledaj malo bolje.

 

ANĐELKA :  Upao ti rus..?

 

RADENKO :  Dva puta mi je bacala sodu u oči..

 

ANĐELKA  :  A ko vi je ovaj budjavi..

 

RADENKO  :  Da vidim?.. (pogleda sliku)  To sam ja.

 

ANĐELKA  :  Ovde izgledaš ka da te je pravila grupa autora..Imaš uši ka vrata od golfa..A vala ni u prirode nijesi bolji.. No ova tvoja..  čini se da je opasna?

 

RADENKO  :  Završila je diverzansku obuku..katare kurs i služi se svim vrstama vojnog naoružanja. Dugo je meni trebalo, dok ja nisam shvatio suštinu stvari.

 

ANĐELKA  :  A što je to ?

 

RADENKO  :  Samo žena-ženu može da ubije..beng-beng..

 

ANĐELKA  :  Što ti misliš da sam ja?..Li Osvald.. Gavrlio Princip..da se puškaram ođe...

 

RADENKO  :  Nemoj molim te..ti si mi poslednja nada. Dogovorili smo se..Uzela si kaparu.

 

ANĐELKA  :  Za ove pare..samo..čupam nokte i lomim ekstremitete.. Eee, likvidacija je nešto drugo..

 

RADENKO  :  Koliko drugo?

 

ANĐELKA  :  Još dvije iljade.

 

RADENKO  :  Dinara?

 

ANĐELKA  :  Dolara, jadan..dolara.

 

RADENKO  :  Gde da ti nađem tolike pare?

 

ANĐELKA  :  Založi bubreg.

 

RADENKO  :  Nemam..založio sam obadva kad sam kupio Kalašnjikov sa dva  sanduka municije... Daću ti Kalašnjikov..

 

ANĐELKA  :  Što će mi.

 

RADENKO  :  Ne treba ni meni. Neupotrebljiv je za kućnu borbu. A i komšije se bune..kažu "pavi buku"..Daću ti moj auto.

 

ANĐELKA  :  Koje je marke?

 

RADENKO  :  Lada.

 

ANĐELKA  :  Samara?

 

RADENKO  :  Ne. Blindirana..sa neprobojnim staklima.

 

ANĐELKA  :  Đe i kad si to nabavio?

 

RADENKO  :  Ručna izrada.

 

ANĐELKA  :  Daj ključeve....Da vidim đe je.

(Radenko joj baci ključeve)

 

RADENKO  :  Ovamo, u bašti, ispod maskirnog platna.. (izađu)

 

(Sa jedne strane ulazi Ljubinko..sa druge Jelisaveta)

 

JELISAVETA  :  Kumo..Gde si kumo!

 

LJUBINKO  :  Strinke..

 

JELISAVETA  :  Molim.

 

LJUBINKO  :  Odi da me zagrliš. Strinke.

 

JELISAVETA  :  O čemu vi to.

 

LJUBINKO  :  Od grljenje ..pa rod smo.

 

JELISAVETA  :  Kakav rod.

 

LJUBINKO  :  Ti ženski-ja muški..A moj deda Pelinko je otac na vašemu mužu a brat mome tatetu.

 

JELISAVETA  :  Pelinko? Plaćenik?

 

LJUBINKO  :  Ama jok..kakvo plaćanje Pelinko nje ni porez platio još od 1913 godine.

 

JELISAVETA  :  A ti? Šta ste ti?

 

LJUBINKO  :  Ja?  Ja sam uzbudljiv što sam Vas video strinke.

 

JELISAVETA  :  Odstupi!

 

LJUBINKO  :  I ja vikam da smo glupi..Reko tate di da idemo u gosti  ovako kasno..

On pa vika- Neje kasno..

 

JELISAVETA  :  Bože me zakloni od ovakvi moroni.

 

LJUBINKO  :  Prebajuješ li mi strinke..Ne treba bre strinke..Zdrav sam, prav sam..ništa mi neje..

Samo mi je krivo što sam lep i zgodan a nisam bogat i slavan.Al tatko mi vika: Polako bre kretenu i to će bude..I ete ja čekam da bude.

 

JELISAVETA  :  Šta će da bude?

 

LJUBINKO  :  Bre, bre, strinke pa vi uopšte nemaš koncetraciju u dijalog....Sad ću ja da vikam tateta. Tateee!...nadjo strinku..Eve gu strinka..

(on se okreće..Jelisaveta iskoristi priliku i pobegne..On se okrene... nje nema..)

Kude štuče..Strinke...Tate..  štuče strinka..    (ode da traži oca)

 

(Vraćaju se Radenko i Anđelka....Anđelka upisuje u blokče)

 

ANĐELKA  :  Kako si je atentirao do sada?

 

RADENKO  :  Svakako..al ne vredi..Od MIŠOMORA joj se nadima stomak...od LIJANDERA, joj se masti kosa. Kripton ubija Supermena.. ona ga gricka ko čajne kolutiće...Ona ti je bre ko OSMI PUTNIK, što je više ubijaš sve je opasnija..

 

ANĐELKA  :  Nijesi umeo jadan?

 

RADENKO  : ..Kad je u opasnosti- pretvori se u slepog miša i odleti..Njoj ni drakula ne bi pustio krv.

 

ANĐELKA  :  A jesi li angažova još kojeg profesionalca prije mene?

 

RADENKO  :  Mmmm.   (neodređeno)

 

ANĐELKA  :  A što mumlaš jadan..jesi li ili nisi?

 

RADENKO  :  Troicu.

 

ANĐELKA  :  I?...Što bi?

 

RADENKO  :  ..Doktor kaže da će da se izvuče..

 

ANĐELKA  :  Ko?

 

RADENKO  :  Ovaj drugi..na traumatološkom..Prvi će za koji mesec da izaće iz gipsanog korita..Njegova žena mi kaže..da sjajno napreduje..zamisli počeo je da mrda nožnim prstima..to je vidljiv napredak.. (zbrza)..A treći je kremiran..

 

(zvono na vratima..)

RADENKO  :  Ko to zvoni.

 

ANĐELKA  :  Da nije poštar?

 

RADENKO :  Nije..poštar uvek zvoni tri puta...Ko je onda?

 

ANĐELKA  :  A da kako ću ja znat u tvoju kuću ko zvoni, jadan.

 

RADENKO  :  Svakakve prevare ona smišlja..da se mi sklonimo za svaku  predostrožnost.

 

(oni odu ...zvano na vratima i dalje zvoni)

(Ljubinko dolazi i otvara vrata)

 

LJUBINKO  :  Tato!? Otkud ti?

 

MARINKO  :  Pao sam sa balkona..Neko je isturpijao ogradu na balkonu..Ološ....

 

LJUBINKO  :  Jasi na glavu pao tato..na beton...

 

(Kreće ozbiljna muzika...klasika)

 

MARINKO  :  Šta si sad dirao...inbicilu..

 

LJUBINKO  :  Nisam ja ništa tato..tebe mi..

 

MARINKO  :  Nemoj da se kuneš u mene kad lažeš..Skote..

 

LJUBINKO  :  Ne lažem tato, da te nemam...

 

( pojavljuje se Života..čuo muziku...Kako ih vidi..Zastane..gleda ih..Oni gledaju njega..

On ne zna šta će..počinje da igra ''balet'' i izadje)

 

LJUBINKO  :  Tato..oćeš ti mene da upišeš u tu školu da i ja naučim da igram ovako...

 

MARINKO  :  Balet, da igraš?...Na prstiće?....U trikojče?.. ...E sad ću da te obogaljim za ceo život...

 Gde mi je pištolj...Bićeš hendikepiran do kraja života..

 

(Ljubinko vidi da je zabrljao i pobegne odakle je i došo)

Marinko i dalje traži pištolj i priča..)

 

MARINKO  :  Lepo sam joj ja govorio.."Jagodinka nemoj da dižeš ništa teško u sedmom mesecu trudnoće..od naprezanja ima detetu da udari na  mentu"..Ali žensko ti je to..neće da sluša..Bolje da smo kamen  napravili da se svinje o njega češaju, veća bi vajda bila...

 

(Andjelka mu prilazi iza leđa i karate udarcem ga "onesposobi"...vadi mobilni..javlja se Kumi)

 

ANĐELKA  :  Jelisaveta javi se..Jelisaveta..Jedan je eliminisan..dođi da ga ukloniš...

 

(Kuma prilazi i taman da ga ponesu..Ide Radenko..Ostave Marinka...

 i  Jelisaveta pobegne...ulazi Radenko bojažljivo)

 

RADENKO  :  Ko je to?

 

ANĐELKA  :  Oklen ja znam..u tvoju je kuću ušo.

 

RADENKO  :  (zagleda ga) Nemam poima..prvi put ga vidim. čekaj, čekaj..ma nije..odakle on..

 

ANĐELKA  :  Možda je ljubavnik tvoje žene.

 

RADENKO  :  Mator ovaj za ljubavnika.

 

ANĐELKA  :  Čuj mator..pa neće da ga kuva..

 

RADENKO  :  Jesi li ga načisto..ili momentalno?

 

ANĐELKA  :  (uhvati ga za ruku..gleda puls)     Načisto.

 

RADENKO  :  Alal ti vera!..Al to nije moja žena..Za njega neću ništa da ti platim..Ne možeš ti da usmrćuješ svakog ko  mi uđe u kuću..i meni da zaračunavaš..

 

ANĐELKA  :  Ovaj ide gratis..

 

RADENKO  :  E onda, ako si..Ja ga ne poznajem..A šta će on u moju kuću, kad ga ja nisam zvao..

 

ANĐELKA  :  Šta ću sa ovijem?

 

RADENKO  :  Kako šta ćeš?

 

ANĐELKA  :  Đe ću ga?

 

RADENKO  :  Gde oćeš, samo što dalje od mene.

 

ANĐELKA  :  Uhvati ga za noge..

 

RADENKO  :  Ne smem..

 

ANĐELKA  :  Što jadan, kako ću sama ovolikog mrca dizat..

 

RADENKO  :  Kako znaš, ja ne smem...Smrt je prelazna bolest..ne smem da ga pipnem...Života..kume..

 

(Života se oprezno pojavljuje)

ŽIVOTA  :  Kaži kume..

 

RADENKO  :  Pomozi gopodjici-gospodji da ukolini ovoga..

 

ŽIVOTA  :  Šta mu fali..

 

RADENKO  :  Sad više ništa..Ona ga sredila..

 

ŽIVOTA  :  Kako kume?

 

RADENKO  :  Stručno..Sjebala ga načisto..

 

(Života je gleda preneraženo..sve pogrešno shavta....)

 

ŽIVOTA  :  Kume ja onda neću da i meni..

 

ANĐELKA  :  Ajde jadan ne polemiši odje no pomaži..Nema ja cjelu noć odje da se natežem sa vama..

 

(Života žurno sluša..hvata ga noge i odvlači u podrum)

 

ANĐELKA  :  Viđi..ja ću mrca da zakopam u podrumu..A ti, ako si u nekoj opasnosti, ti zviždi jadan..Viđi vako...

(pokaže mu kako da zvizne..a ona Marinka izvuče u podrum. Radenko proverava svirku)

 

ANĐELKA  :  (utrčava) Što bi?

 

RADENKO  :  Proveravam da li sam zapamtio...

 

ANĐELKA  :  Đe ti je lopata?

 

RADENKO  :  Imam vojnički ašov..skroz desno u uglu..pored uglja....(izađe)

 

(Anđelka vraća pištolj na mesto i vraća se u podrum)

(Radneko izlazi..Dolazi Jelisaveta..Šunja se..)

 

JELISAVETA  :  Anđelka!..Kumo!..Konju trojanski!..     (gleda po sobi)

 

(iz podruma izlazi  Života..otresa prašinu sa sebe...Ne primećuje Jelisavetu..Nagviruje u podrum da vidi šta ONA dole radi....Jelisaveta to iskoristi..zgrabi neki deo nameštaja i opali ga po glavi ovaj  padne..Uhvati ga za noge i odvuče na "njihovu teritoriju")

(Samo što ga izvuče ulazi Radenko)

 

RADENKO  :  Kume!..Života!..Kume!..

 

(....u tom času iza leđa mu dolazi Ljubinko..traži oca)

 

LJUBINKO  :  Tata..!..Ćale..? ..MARINKO?!

 (Spaze jedan drugog...Radenko pokušava da zviždi ali mu se usta osušila i nema zvuka..)

LJUBINKO  :  Dobro veče.

 (Radenko preplašen i dalje pokušava da zvizne)

LJUBINKO  :  Koji vi ono beoste, možda eventualno?

 (zvizne)

(Utrčava Anđelka sa ašovčetom u rukama..)

 

ANĐELKA  :  Stoj!

LJUBINKO  :  Stao sam.

 

ANĐELKA  :  Koji si?

 

LJUBINKO  :  Naš sam.

 

ANĐELKA  :  Odakle si?

 

LJUBINKO  :  Iz Lopušnicu.

 

ANĐELKA  :  Odakle?

 

LJUBINKO  :  Gornju..Lopušnicu.

 

ANĐELKA  :  Kako se zoveš?

 

LJUBINKO  :  Ljubinko.

 

RADENKO  :  Ubij ga ..Laže..I ja sam iz Lopušnicu..i sve ih poznajem..a bratanac mi je Ljubinko.. ovolicki..

 

LJUBINKO  :  Odrasao sam.

 

RADENKO  :  Stani.. (zagleda ga).. Liči pomalo..Kao ti se zove otac?

 

LJUBINKO  :  Marinko..

 

RADENKO  :  Majka?

 

LJUBINKO  :  Jagodinka..

 

RADENKO  :  A deda?

 

LJUBINKO  :  Pokojni Pelinko..

 

RADENKO  :  Jeste Pelinko..Ljubinko, sine ti li si?

 

LJUBINKO  :  Pa ja sam..A koji vi ono beoste, možda eventualno?

 

RADENKO  :  Tvoj stric Radenko.

 

LJUBINKO  :  Sad ti lažeš...Kako ti se zove brat?

 

RADENKO  :  Marinko.

 

LJUBINKO  :  A otac?

 

RADENKO  :  Pokojni Pelinko...Što pokojni?

 

LJUBINKO  :  Pa umro, pa pokojni..

 

RADENKO  :  Pa kako bre?

 

LJUBINKO  :  Ovako!..Aghhh  (pokazuje)

 

RADENKO  :  Kad je umro?

 

LJUBINKO  :  Noćas..Javila majka "mobilcem"..

 

RADENKO  :  Bratanče a kolko ti imaš godina?

 

LJUBINKO  :  Sedamnaest striko.

 

RADENKO  :  Pa mnogo si propao za svoje godine.

 

LJUBINKO  :  Nisam čičko..Doktori me oronuše..Vodio me tate na plastičnu  operaciju da me ostare..teo da me oženi sa jednu bogatu udovcu. Dok ja izađo iz bolnicu udovica lipsala..I tako ja osotado i bez  imanje i bez mlados.

 

RADENKO  :  Nisi ti sam, vidim ja.

 

LJUBINKO  :  Nisam.. i tate je smene..

 

RADENKO  :  Marinko?...Gde je?

 

LJUBINKO  :  Tu je bio...

 

(Anđelka potapše Radenka po ramenu i pokazujemu rukom gest likvidacije)

ANĐELKA  :  To je onaj.

 

(Radneko shvati i pošizi..uhvati Anđelku za revere)

RADENKO  :  Gde mi je brat?

 

ANĐELKA  :  Zatrpala sam ga ugljem...

(otrče u podrum)

(ulazi Jelisaveta)

 

LJUBINKO  :  Strinke..pomagaj..

 

JELISAVETA  :  Ko si bre ti?

 

LJUBINKO  :  Ja sam siroče…Deda umreo..Tatka mi utepaše…

 

JELISAVETA  :  Čijeg tatka?

 

LJUBINKO  :  Mojega…Strinke..

 

JELISAVETA  :  Nisam ja tebi nikakva strina..

 

LJUBINKO  :  Jesi strinke..jesi…Vi ste žena na mojega čička Radenka..

 

JELISAVETA  :  Nisam ja njegova žena..nisam ja ničija žena…

 

LJUBINKO  :  Jeste ti..uopšte žena?

 

JELISAVETA  :  Ja jesam žena …a ti jesi kreten..

 

LJUBINKO  :  I kaki smo mi sad rod..Šta mi se ti padate?

 

JELISAVETA  :  Pada meni mrak na oči..i sada ću da te eliminišem sa životom..samo da nadjem nešto teško da ne moram da udaram dva puta…

(ode da nadje nešto teško)

(iz podruma se vraćaju Radneko i Andjelka)

 

RADENKO  :  Ti si mi ubila brata..

 

ANĐELKA  :  Ti si kaza-Ako sam..

 

RADENKO  :  Sad ću ja tebe da ubijem..

 

ANĐELKA  :  A tebe će žena..

 

RADENKO  :  Oće sigurno..Sad sam u depresiji i srediće me dok  trepneš..Smesta da si vratiš u podrum i da povratiš Marinka..

 

ANĐELKA  :  Kako, jadan.

 

RADENKO  :  Kako znaš..Daj mu veštačko disanje..

 

ANĐELKA  :  Idi ti..Neću ja tvome bratu duvat u usta.

 

RADENKO  :  Pa što ga ubi, života ti?

 

IZABELA  :  Desilo se, jadan.

 

RADENKO  :  A kako se još ne desi da ubiješ Anđelku.

 

IZABELA  :  Desiće se i to..

 

RADENKO  :  Kada će da se desi?..Ja sam tebi dao kaparu..da mi  likvidiraš ženu..Ti mi ubi brata..Gratis..Dobro..i ovako sa njim ne govorim već dvaes godina..Zato ga nisam ni poznao..

 

IZABELA  :  Jeste se svađali što?

 

RADENKO  :  Šta te briga!..Moj brat, moja briga..Moja žena tvoja briga...

 

LJUBINKO  :  Stani!..ni makac!..Da ste se odmah predali!..

 

IZABELA  :  Čuj ga, mi da se predamo..A ja držim pištolj .

 

RADENKO  :  On je sve video i sve čuo..

 

LJUBINKO  :  Pomozite gluvome i slepome čoveku.. (glumi slepca)

(ovi ga gledaju belo)

...Ja ću sad da se povučem u sebe..(pođe)

 

IZABELA  :  Bolje nemoj.. (uperi pištolj u njega)

 

LJUBINKO  :  U pravu ste ...neću da idem..

 

ANĐELKA  :  Ovoga ću ti ucmerkat za iste pare. Platiš jedan dobiješ  tri..mrca.

 

LJUBINK  :  Jao čičko ne skrnavi rod i familiju..ja nemam bliži rod od tebe, ni ti od mene..

Mi mu dođemo ko braća..Ko blizanci..Ko nokat i  prs..Ko dva oka u glavi..

 

RADENKO  :  Ajde ne slini tu....Što ste dolazili?

 

LJUBINKO  :  Ne znam ja.... Tate je reko da mora nešto da raščisti sa tobe..oko imanje..

 

(ulazi Jelisaveta sa mikrofonom u ruci namešta se svi je sablažnjeno gledaju..počinje da peva.....kad završi..)

 

RADENKO  :  Šta to radiš kumo, života ti?

 

JELISAVETA  :  Pevam.

 

RADENKO  :  Pevaš? A..ako ako kumo...

 

LJUBINKO  :  Šta joj je?

 

RADENKO  :  Posledice ratne psihoze..Šenula kuma..

 

JELISAVETA  :  Nisam šenula kume..Nego pevam..Borim se pesmom za mir.

 

RADENKO  :  Jel ti kažem..Opičila načisto.

 

LJUBINKO  :  Izvinite pevaljke jel može da se naruči..Pošto pesma?

 

JELISAVETA  :  Sto evra.

 

LJUBINKO  :  Mnogo bre.

 

JELISAVETA  :  I mene me tolko košta ne zaradjujem ništa. Koju bih ste?

 

RADENKO  :  Kumo nemoj od poštene kuće, TV Pink da mi paviš.

 

JELISAVETA  :  Znači tako kume..tebe pesma ne tangira.

 

RADENKO  :  Ma kako ne kumo..takla si me di sam najtanji.

 

JELISAVETA  :  I ništa kume?

 

RADENKO  :  Ništa kumo.

 

JELISAVETA  :  Tako znači kume?

 

RADENKO  :  Tako kumo.

 

JELISAVETA  :  E pa nećemo tako..

 

RADENKO  :  Nego kako?

 

JELISAVETA  :  Što reko naš pesnik..:"Ko ne sluša pesmu, slušaće oluju"        (izađe)

 

LJUBINKO  :  Jel će sad da grmi?

 

RADENKO  :  Ko?

 

LJUBINKO  :  Pa strinka?

 

(ulaze Jelisaveta i Života..On vezan..Ona ga gura i namešta na  stolicu..)

 

ŽIVOTA  :  Jelisaveta..Seko..pusti me ..jebelim li ti..

 

JELISAVETA  :  Ćuti izdajniče...Kume, predaj se inače tvome kumu ode  glava..

 

ŽIVOTA  :  Najoštrije osuđujem i oštro protestvujem na ovakav  tretman...

 

RADENKO  :  Kumo?..Kume?..Kumo ne diraj mi u svetinju!

 

JELISAVETA  :  Ne mogu da nađem ona mučenička klješta da mu čupam nokte  ..pa da vidiš..

 

ŽIVOTA  :  Zašto meni da čupaš, ja sam za miroljubivu politiku?

 

RADENKO  :  Ćuti kume i trpi...

 

JELISAVETA  :  Sad ću nožem uši da mu odsečem..

 

ŽIVOTA  :  Jelisaveta uši da mi ne diraš..jesi čula....Osujeti je kume...

 

LJUBINKO  :  Uuu, što je gadna ova pevaljka.

 

RADENKO  :  Kumo pusti mi kuma da ti ja ne.. (Anđelki)  Preduzmi nešto.

 

ANĐELKA  :  Za kumu nisi platio..Da nećeš sad i kućnog ljubimca da ti ubijem za iste pare..

 

JELISAVETA  :  Puštanje ne dolazi u obzir..On je sad ratni zarobljenik.

 

RADENKO  :  Kume drži se..i nemoj ništa da im priznaš..

 

ŽIVOTA  :  Ja neću, al kako ću bez ušiju..

 

RADENKO  :  Samo hrabro kume..Izdrži..

 

ŽIVOTA  :  Lako je tebi da pričaš..nisu tvoje uši u pitanju..

 

LJUBINKO  :  Ko su ovi?

 

RADENKO  :  Protivnička strana.....Kume, mogu i tabane da ti peku al ti  budi hrabar i dostojanstven..

 

JELISAVETA  :  Tabane..Kako se toga nisam setila..

 

ANĐELKA  :  (dobacuje Jelisaveti)  Let lampa ti je na stalaži u špaizu.

 

RADENKO  :  Odakle ti znaš..

 

ANĐELKA  :  Ispitala sam njihovu teritoriju, jadan..

 

ŽIVOTA  :  Šta to radiš Kume?

 

RADENKO  :  Kuražim te kume...

 

ŽIVOTA  :  Kume nemoj više da me braniš....

 

JELISAVETA  :  (Životi) Priznaj..gde su Svetozarovi posmrtni ostaci?

 

ŽIVOTA  :  Šta?

 

JELISAVETA  :  Urna bre, urna..gde je?

 

ŽIVOTA  :  Ne znam ja.

 

RADENKO  :  I da zna ne bi vam reko.Jel tako kume?

 

ŽIVOTA  :  Pa da vidiš i nije.

 

JELISAVETA  :  Gde je urna?

 

ŽIVOTA  :  Podseti me kume!

 

RADENKO  :  Ne zna on.

 

ŽIVOTA  :  Eto vidiš.

 

JELISAVETA  :  Kaži mu, da ti kaže, da mi kažeš, ako ti je život mio.

 

ŽIVOTA  :  Kaži kume, kumim te!

 

RADENKO  :  Ne poklekći kume.

 

ŽIVOTA  :  Vidiš da njemu moj život ništa ne znači..a meni mnogo znači.

 

JELISAVETA  :  Ne otimaj se Života?

 

ŽIVOTA  :  Pusti me..Moram u WC..da piškim..

 

JELISAVETA  :  Piški u gaće..

 

ŽIVOTA  :  Nemoj Jelisaveta molim te..pa nisam piškio u gaće od svoje  osamnaeste godine.. kako ću sad..

 

(Zvono na vratima..svi su u pripravnosti sem Ljubinka)

 

LJUBINKO  :  Ko je to?

 

RADENKO  :  Poštar.

 

LJUBINKO  :  Poštar?

 

RADENKO  :  Poštar uvek zvoni tri puta.

 

ANĐELKA  :  Ko je?

 

POŠTAR  :  Poštar!

 

RADENKO  :  Kupamo se!

 

POŠTAR  :  Pa vi se bre stalno kupate.

 

JELISAVETA  :  Čistoća je pola zdravlja.

 

RADENKO  :  Ne dam pare za struju.

 

POŠTAR  :  Nije račun..telegram.

 

ANĐELKA  :  Za koga?

 

POŠTAR  :  Za gospodina!

 

RADENKO  :  Za kog gospodina!

 

POŠTAR  :  Za tebe...jesi gluv!

 

RADENKO  :  Nisam gluv nego sam mokar..kupam se..Gurni ga ispod vrata.

(Radenko uzima telegram)

 

LJUBINKO  :  A ko se to kupa sa poštarom?

 

ANĐELKA  :  Otvaraj telegram..

 

RADENKO  :  Otvaram.

 

LJUBINKO  :  Jel nešto hitno.

 

JELISAVETA  :  Čim je telegram mora da je hitno..

 

ANĐELKA  :  Šta piše?

 

(Radenko čita..)

RADENKO  :  mmmmmm...stop...mmmmm.stop...mmm.stop...Kukuuu meniiii....

 

ANĐELKA  :  Šta je bilo?

 

RADENKO  :  Tata ostao živ.

 

LJUBINKO  :  Pelinko?

 

RADENKO  :  Pelinko.

 

LJUBINKO  :  Pelinko živ?

 

RADENKO  :  Živ.

 

LJUBINKO  :  Auuu..ko bi se nadao..Ovo mu bio sedamnaesti infarkt. Prevazišo i njega..

 

JELISAVETA  :  Života neće ni prvi da dočeka.     (pođe nožem na Životu)

 

RADENKO  :  Čekaj..Stani ..Stoj..!

 

ŽIVOTA  :  Stani kad ti kum naređuje..

 

JELISAVETA  :  Šta je? Imaš rezoluciju na nastalu situaciju?

 

RADENKO  :  Leks specijalis.

 

ŽIVOTA  :  Tako je kume, imaš moju punu podršku..kume..

 

(Radenko izvlači urnu iz "specijalnog skrovišta"..Drži je sa uperenim pištoljem u poklopac urne)

RADENKO  :  Puštaj mi kuma, inače ode Svetozar.

 

JELISAVETA  :  Gde ode?

 

RADENKO  :  Niz vetar..ni pajalicom nema da ga skupite.

 

JELISAVETA  :  Kumo šta sad da radim?

(gleda u njenom pravcu..tako da se Radenku čini da mu je neko iza  leđa..Naglo se okrene..nema nikoga..Shvati ovo kao neuspeo kumin  trik)

 

RADENKO  :  Aaa, i to li ima..Al trikovi kod mene ne pale..Jel tako kume..

 

ŽIVOTA  :  Tako je..tako je..Jelisaveta odvezuj..

 

RADENKO  :  Puštaj kuma, ili Svetozara ima da ga nema.

 

JELISAVETA  :  Kumo reaguj.

 

(Anđelka vadi pištolj i prislanja ga Radenku na čelo, on ne shvata)

 

RADENKO  :  Šta ti je pa tebi..Ne mene..Zašto te ja plaćam...

 

(Anđelka skida naočare i periku..uzima mu urnu..)

ANĐELKA  :  Nije baš sve kao što izgleda da jeste..nego kako jeste.

 

RADENKO  :  Nije valjda da jeste?

 

ANĐELKA  :  Jeste.

 

(Radenko shvati i padne u nesvest)

 

ŽIVOTA  :  Diži se kume..nemoj sada da si van sebe..

 

ANĐELKA  :  A ti.

 

LJUBINKO  :  Ja sam neutralac...

 

(Pojavljuje se Marinko sav garav..bez sakoa, košulja mu  izmazana..glavu zavio nekom krpom ..mumla)

 

ANĐELKA  :  Strani plaćenik!..Mudžahedin!..Pucaj kumo!..Štiti mi odstupnicu..

(Jelisaveta žmuri i puca više u vis)

Nišani kumo, ne pucaj nasumice..ne troši municiju..

 

ŽIVOTA  :  Upomoć kume..spašavaj....dođi k'sebi kumeeee!!!

 

(Anđelka puca bežeći na svoju "teritoriju"..Ljubinko ne shavata šta  se događa..Marinko stoji kao mumija..još ne može da se rasvesti..Radenko leži u nesvesti..Jelisaveta i Anđelka pucajući nasumice..Izvuku Životu zajedno sa  stolicom iza grudobrana..

Sve se smiri..Marinko prilazi ocu i zagleđuje ga..)

 

MARINKO  :  Mmmmmmmm

 

LJUBINKO  :  Du ju spik ingliš?

 

MARINKO  :  Mmmmmm

 

LJUBINKO  :  Šprehmezi dojč?...Parlevu franse?

 

MARINKO  :  Mammmmam

 

LJUBINKO  :  Ponjimaješ po ruski?

 

MARINKO  :  Mammm

 

LJUBINKO  :  Ja njet..ni jedan od ovih jezika najn..

 

(ispljune grumen uglja iz usta)

MARINKO  :  Ja sam, konju!

 

LJUBINKO  :  "Jaa-samkonju".....Ne razumem..najn..

 

MARINKO  :  Kretenu!!..

 

LJUBINKO  :  Marinko!!..Tate,  ti li si?

 

MARINKO  :  Imbicilu..

 

LJUBINKO  :  Lele tato..kuku mene?

 

MARINKO  :  De bre ne podurlavaj..nije tolko strašno.

 

LJUBINKO  :  Jeste tato..strašno je..sve si isflekao odelo...Jagodinka ima se šlogira kad te vidi..

 

MARINKO  :  Znaš šta mi nije jasno?

 

LJUBINKO  :  Šta tato?

 

MARINKO  :  Kako je onaj Dante napisao PAKAO, a nije poznavao tebe...

Sine Ljubinko..Jesam li ja uvek bio dobar prema tebi?..

 

LJUBINKO  :  Jesi tato..

 

MARINKO  :  Nisam te bio po glavi, kad si bio mali?..

 

LJUBINKO  :  Nisi tato..

 

MARINKO  :  Pa kako bre onda da amebe i viši sisari imaju više mozga od  tebe..

 

LJUBINKO  :  Tato crni tato, što si tako crn tato?

 

MARINKO  :  Ovo je Radenkovo maslo..

 

LJUBINKO  :  Nije "maslo"..nego ugalj, tato..

 

MARINKO  :  Beži bre tamo, pusti me...

(vidi onesvešćenog Radenka)

A tu si tico lastavico..Zar na brata ruku da potegneš.. čuo, da je Pelinko umro, i odma nasrnuo na moj život, da svo imanje prigrabi za sebe...E pa nećemo tako tico lastavico..Nećemo tako..

Tako ću da ga unakazim da će samo po zubima da ga poznaju.. (vadi pištolj)

 

LJUBINKO  :  Nemoj tato.

 

MARINKO  :  Šta nemoj..Dvaes godina mi ne govorimo, a on me opet za svaki rođendan zove telefonom..i znaš šta radi..

 

LJUBINKO  :  Znam.

 

MARINKO  :  Dahće u slušalicu..ko manijak..Sad kad Pelinka više nema..

 

LJUBINKO  :  Ima ga.

 

MARINKO  :  Nema, nema..Javila Jagodinka.

 

LJUBINKO  :  Preživeo.

 

MARINKO  :  Opet? Otkud znaš.

 

LJUBINKO  :  Stigo telegram..eto mu ga u džepče.

 

(Marinko uzima telegram..čita..)

MARINKO  :  Preživeo vampir..Šta ćemo sad?

 

LJUBINKO  :  Sednite za astal pa se dogovorite ko brat sa bratom.

 

MARINKO  :  Kakva brat..Meni su draži odbegli nacisti od njega.

 

LJUBINKO  :  Ali deda će..

 

MARINKO  :  Znam ja šta će Pelinko da kaže.. (razmišlja) Ajde udari mu koji dlan..da se osvesti.....

Ne pesnicom..konju jedan..Dlanom..polako..

 

(Radenko se budi..vidi brata)

RADENKO  :  Jesam li ja to umro?

 

MARINKO  :  Nisi još..

 

RADENKO  :  Brate !    (ustaje pođe da ga zagrli)

 

MARINKO  :  Bez telesnog kontakta, moliću lepo.

 

RADENKO  :  Ne misliš valjda?

 

MARINKO  :  Ne mislim, znam. Drži odstojanje na distanci.

 

(Sada već bolje naoružane i opremljene, pojavljuju se Anđelka i Jelisaveta..dovlače i Životu u stolici, vezanog sa povezom  preko usta..Anđelka govori u megafon..)

 

ANĐELKA  :  Ubavkići!! Predajte se!!

 

(Radenko se odmah baca u zaklon..Marinko i Ljubinko ih gledaju belo.)

 

MARINKO  :  Šta je snajka što vičeš ko sa minareta..Nismo gluvi..

 

LJUBINKO  :  Tata to nije snajka..ona se maskirala u snajku..A ona druga je neka mnogo gadna pevaljka.

 

JELISAVETA  :  Auu Anđo, pa njih ima ko žutih mrava. Da se mi ipak  povučemo zbog brojčane nadmoći.

 

ANĐELKA  :  Ne odstupam ni pedalj....Gde ste Ubavkići!

 

MARINKO  :  Tu smo snajke, tu smo..

 

ANĐELKA  :  Indetifikuj se?

 

MARINKO  :  Ja sam tvoj dever, Marinko. Ovo je moj sin Ljubinko..Radenko ga evo na podu grize bombu.

 

RADENKO  :  Pucaj Marinko..Odgovori na vatru, kontra vatrom..Oduzmi joj život..Moja komanda je izvršna...

 

MARINKO  :  Bre, bre..pa ti si rešio celu familiju da utamaniš.

 

RADENKO  :  Ako nećeš da je ubiješ..bar je rani u nogu..

 

MARINKO  :  Jeste se vi svađali nešto..

 

RADENKO  :  Bratanac, upucaj je ti...Za taj gest sledi ti novčana  nagrada .

 

MARINKO  :  Slušaj ti..nemoj da mi zavodiš sina studenta..I da ga usmeravaš u pogrešnom pravcu..Ljubinko sine kako se zove ono šta ti studitraš..

 

LJUBINKO  :  Defektologija..

 

MARINKO  :  Vidiš..sutra i ti možeš da imaš neki defekt pa da ti moj sin zatreba..daj bože..

 

ANĐELKA  :  Radenko Ubavkiću celo pleme si dovuko sa planine da te brani!

 

MARINKO  :  Nemoj da se vređamo snajka..nismo mi Indijanci..I nismo došli da ga branimo..čak šta više, naprotiv. Došli smo da se dogovorimo oko imanja..

 

ANĐELKA  :  Pazite kako se dogovarate..nemoj da me zaobiđe nužni deo. Inače okrećem lansirnu lampu na Lopušnicu..ima sve da vas raznesem po okolnim brdima..

 

MARINKO  :  Mnogo ti prgava ova žena..Jel biješ ti to?

 

RADENKO  :  Ima nas više, hajde da ih opkolimo!

 

MARINKO  :  Da se mi prvo dogovorimo oko zemlje..pa posle ti opkoljavaj koga hoćeš..Ustaj..

 

RADENKO  :  Neću da ustajem, ubiće me ko zeca.

 

MARINKO  :  Ako se ne dogovorimo oko imanja, ja ću da te ubijem, pa ti na isto izlazi.

 

RADENKO  :  Anđelka, pokaži razumevanje za novonastalu situaciju!

 

ANĐELKA  :  Koliko to razumevanje vredi?

 

RADENKO  :  Vraćam kuhinju u globalu.

 

ANĐELKA  :  Sad kad je neupotrebljiva..Oću fifti-fifti od dogovorenog imanja!

 

RADENKO  :  Mnogo bre ženo!

 

ANĐELKA  :  Onda ništa!

 

RADENKO  :  Prihvatam amadman!

 

ANĐELKA  :  Prekidamo ratna dejstva do okončanja pregovora!

 

MARINKO  :  Eto vidiš..razum je prevladao..Daklem ovako..

 

RADENKO  :  Stani, a šta Pelinko misli po tom pitanju..

 

MARINKO  :  Nije važno šta on misli. On da nešto ume da misli ne bi se  poigravao ovako..čas mrtav..čas živ...Nego da se mi dogovorimo bratski.

 

RADENKO  :  Nemoj bratski, bolje po pola.

 

MARINKO  :  Daklem, imanje nije veliko, ali nije ni malo. Ja sam to obrađivao i mučio se i znam... Ustanem tako u četri sata ujutro pa na njivu...Kažem sebi..Ovi iz grada tek idu na spavanje, a ja već na njivi.

 

RADENKO  :  I mi ustajemo vrlo rano.

 

MARINKO  :  A kad dođem na njive a one se meni prosto obraduju.

 

RADENKO  :  Pa i ja kad sam prošli put bio i meni se obradovale.

 

MARINKO  :  A, ono kad si svratio pre dvaes godina.

 

RADENKO  :  Pa nije tolko prošlo.

 

MARINKO  :  Al blizu..

 

RADENKO  :  Ja, naravno ne mogu često da dođem, al stalno mislim na te njive..ne prođe meni dan da ja njih ne mislim.

 

MARINKO  :  Pa nisi morao tolko da misliš..Njive nisu lopate da ih neko odnese.

 

RADENKO  :  Nisu,  al naše su,  brate.

 

MARINKO  :  Čije su, to ćemo tek da vidimo..Ja sam dosta razmišljao po tom pod pitanju i koncipirao sam jedan predlog.  (vadi papir iz džepa)

 

RADENKO  :  Obrazloži.

 

MARINKO  :  Daklem, vama ću da dam onu njivu pored reke da možete da razapnete šator pa da..

 

ANĐELKA  :  Njivče?

 

RADENKO  :  Pa to nije njiva, to je obala.

 

MARINKO  :  Al je na najboljem mestu. Uz reku.

 

ANĐELKA  :  Koja leti presuši.

 

MARINKO  :  Leti presuši... al zimi izgleda ko Janceng Jang.

 

RADENKO  :  Pa mi li ćemo zimi da razapinjemo šator?

 

MARINKO  :  Kod nas su zime blage.Vi niste dugo dolazili. Zime ko leta.

 

RADENKO  :  Ja to nisam čuo.

 

LJUBINKO  :  (dere se) Tate kaže - Kod nas su zime blage.Vi niste dugo dolazili. Zime ko leta!!

 

ANĐELKA  :  Dobro i šta još?

 

MARINKO  :  I jedan ar najbolje šume.To bre nije šuma. To je Švajcarska... čist vazduh, tu na neki kilometar ima i izvor. Milina.

 

RADENKO  :  Šta će meni šuma?

 

MARINKO  :  Kako šta će ti? Da provetriš mozak, da se nadišeš čist vazduh i da budeš zdrav.

 

RADENKO  :  Pa ja sam zdrav.

 

MARINKO  :  Zdrav, al nekako bled.

 

ANĐELKA  :  I kilav.

 

RADENKO  :  I šta još?

 

MARINKO  :  Ufitiljio i skapao si se.

 

RADENKO  :  Mislim, šta još nudiš?

 

MARINKO  :  I jedno prase.

 

ANĐELKA  :  Prase?

 

MARINKO  :  Sisanče, meso mu ko u ribe.

 

ANĐELKA  :  I to je sve?

 

MARINKO  :  Taman posla..I jednog petla ću da vam dam.

 

ANĐELKA  :  Petla?

 

MARINKO  :  Al ne običnog..taj bre izgazi sve kokoške po selo za jedno pre podne.

 

RADENKO  :  A koga će ovde da gazi ?

 

MARINKO  :  U to neću da ulazim.

 

RADENKO  :  Znači meni pevac a tebi traktor i ostalo?

 

MARINKO  :  Meni treba traktor..a tebi treba čist vazduh.

 

RADENKO  :  Šta ja da radim sa čist vazduh?

 

MARINKO  :  Udiši..

 

(Anđelki prekipelo)

ANĐELKA  :  Šta je bre ovo Ubavkići..popodnevni brifing..Izdajete saopštenja jedan drugom.. Niste bre u stanju ni zemlju da podelite,  E u zemlju ću da vas pošaljem, pa tamo držite panel diskusije..Jebem li vam sve na svetu.

 

(Počne da puca i ubije Marinka...on pada..Ljubinko pritrčava..)

 

LJUBINKO  :  Tato ne daj se..ne daj da te ubiju dušmani u tuđu kuću..

 

(Marinko mu su samrtnom ropcu nešto šapuće..i umire)

 

RADENKO  :  Šta kaže? Jel dao još nešto?

 

LJUBINKO  :  Veliku je misao reko..svaka mu čast.

 

RADENKO  :  Šta je reko?

 

LJUBINKO  :  ,,Život je sranje...ali bez života ne možemo da živimo,,..

 

RADENKO  :  Alal mu vera.

 

JELISAVETA  :  Crna kumo ubi čoveka u sred primirija..

 

LJUBINKO  :  Što mi ubi tateta?

 

ANĐELKA  :  Koletelarna šteta.

 

RADENKO  :  Bratanac osvećuj se. Preduzmi korake.

 

LJUBINKO  :  Kakve korake?

 

RADNEKO  :  Male za čoveka ali velike za čovečanstvo....Vrati joj istom merom...likvidiraj je..

 

(Radenko mu daje pištolj..Ljubinko  nišani..puca)

 

ŽIVOTA  :  Pazi..nišani dobro nemoj da promašišššššš...Lele kume pogodi me..Krvarim..Daj uloške kume..oni skupljaju sadržaj...Pomaži kume..

 

RADENKO  :  Ne mogu kume..kako ću preko minskog polja..

 

ŽIVOTA  :  Gotovo je kume nema mi spasaaaa..

 

(Ljubinko ubije Životu..)

 

JELISAVETA  :  Kuku mene ubi mi muža iz mesta...Pa zar to ljudi sme tako..pored mene žive On da mi ubija muža iz mesta..

 

ANĐELKA  :  Seko, raspaljuj..

 

RADENKO  :  Bratanac beži..Spašavaj goli život!

 

(Ljubinko proba da pobegne ali ..Jelisaveta puca i pogadja ga)

 

LJUBINKO  :  Nije mi ništa..promašila me..

 

RADENKO  :  Jeste ti nešto...        (pokazuje mu na leđa)

 

(Ljubinko se ukoči..stoji zamišljn)

 

RADENKO  :  Bratanče šta ti je?

 

LJUBINKO  :  Ceo život mi prohujava pred očima.....Rođen sam u radničko seljačkoj porodici na brdovitom Balkanu...Bezbrižno se igrah po lugovima rodnog mi mesta.

Sanjah devojku iz grada..I život pun izobilja i radosti..

A evo umirem u cvetu mladosti..

U zavičaj prenesite mi kosti

I za sve što učinih..bog neka mi prosti.  (izdahne)

 

RADENKO  :  Jao kumo što mi familiju osaktati jednim metkom po sred leđa u paničnom begu...

Sad ću genocid da napravim..

(Puca i on i ubija Kumu..)

 

JELISAVETA  :  Ja ću bez reči da umrem.

 

ANĐELKA  :  Kumo ne daj se ..još si mlada..Život je pred tobom..

 

JELISAVETA  :  Jebem ti taki život..Stanujem pod kiriju..struju nisam platila..Telefon mi isključili još pre dva meseca..Života takodje mi preminuo..čemu ja da se nadam..

 

ANĐELKA  :  Ničemu..Izdahni na miru kumo.....Zašto venčanu kumu?

 

RADENKO  :  Nisam namerno...Metak rikoširao..

 

ANĐELKA  :  E sad si prešo svaku meru..Sve, sve al kumu, ne mogu da ti  oprostim..

 

RADENKO  :  A ti meni i kuma i brata i bratanca i zlatnu ribicu..Kako ja da praštam..

 

ANĐELKA  :  Znači nema praštanja..

 

RADENKO  :  Znači!...Rat do istrebljenja.

 

ANĐELKA  :  Do poslednje kapi krvi.

 

(zvono na vratima)

 

ANĐELKA  :  Ko je to?

 

RADENKO  :  Poštar.

 

ANĐELKA  :  Poštar?

 

RADENKO  :  Poštar uvek zvoni tri puta!

 

(Oboje pripucaju u vrata ..čuje se krik..i tup udarac a onda počinju da pucaju jedan na drugog...

svetlo se gasi..pucnjava..eksplozije.. sirene..haos)

 

 

 

- K R A J  -