ISTINITA FARSA ... farsa

 

Miroljub Nedović - Riki

 

ISTINITA FARSA

ili Pozorišni rošomon

 

Farsa je veseo pozorišni komad u kojem je humor grub, drastičan i jeftin. Riječ farce značila je u francuskom jeziku najpre, nadev, prilog seckano meso, povrće,  itd. kojim se punila pečena živina; kasnije ona počinje metaforički označavati scenski »začin«, tj. različite burleske, harlekinade i slično, koje su se kao međuigra ubacivale u srednjevekovna crkvena prikazanja, da bi se razbila monotonija njihove naivno-otužne biblijske i hagiografske tematike.

Tako nastaju farse, sotije, intermezzi i dr.

Profesionalni glumci crpe svoje teme iz svakodnevnog života, prikazujući u farsama drastično-naturalističkim načinom bračne peripetije, sudsku praksu, stanje u društvu itd. 

 

Kada :     danas – sutra

Gde :       pozorišna scena

Ko :         Petar.......... prosečni, građanin

                Gradiša.......tipični, političar

                Irena...........van seriska, glumica

Scene :    Gradišina priča

                Irenina priča

                Petrova priča

                Pozorišna priča

 

 

prim. aut. :  svi likovi u priči drugog pripovedača su karikaturalni..

                   samo je ,,on,, u granicama realizma...i obratno

 

 

 

Korišćeni odlomci :

                                    Putujuće pozorište Šopalović..... Ljubomir Simović

                                   Vlast, Narodni poslanik ............. Branislav Nušić

                                   Glumac je glumac je glumac...... Zijah Sokolović

                                   Kralj Ibi....................................... Alfred Jarry 

                                   Dundo Maroje............................. Marin Držić

                                   San letnje noći............................ Vilijam Šekspir

                                  Klaustofobična komedija.............Dušan Kovačević

                                  Rep pesma ,,U pozorištu,,............Marjan Todorović

 

“Ceo svet je pozornica, i svi ljudi i žene su samo glumci: imaju svoje ulaske i svoje izlaske, a jedan čovek u svom vremenu odigra puno uloga.”

Žak u Šekspirovoj komediji “Kako vam drago”:

 

 

(Gasi se svetlo u sali...kreće muzika...iz sale se čuje glas...,,jedan od gledalaca,,..zaustavlja predstavu i izlazi na binu)

 

(Gradišina priča)

 

PETAR :   Stop...stop..stop....(ja ko u ,,Slagalici,,  da biram slova i brojeve)..

Nema predstave večeras...

Ko kaže?..Ja kažem...Srbija u krizi a vi došli u pozorušte..da se zajabavate..i da se smejete.

Odakle Vam pare za karte?...

Pošto karta za pozorište?........pa dobro nije mnogo..

Jeste napravili zimincu?

Jeste platili grejanje?

Jesete kupili detetu patike?

Ko sam ja?...Prosečni građanin...Tako, ko vi...Mogo sam i ja da sedim tamo u publici..

u mraku... ali neću..ne mogu više..

Šta hoću? ...Hoću nešto da kažem....Neće niko..pa moram ja...

Na Televizor i Radio me ne puštaju...

Ustvari... zvali me u jedan realiti....ali  nisam hteo da idem..

Oni tamo ništa pametno ne rade i ne pričaju...Samo se jebu i biju ..

A ja u ovim godinama, nisam ni za jedno ni za drugo...

Hteo sam ja prvo ovima u opštini nešto da kažem....al ne mogu ih povatam..

Kad nisu na pauzi... piju kafu..ili su službeno odsutni...

Setim se.. pa odem u Dom Zdravlja..tamo se narod skuplja ..a bolešljiv pa ne može da beži.....jes đavola...hteli penzineri da me linčuju..misle ..oću da uđem preko reda...

Kad sam im objasnio da sam samo hteo da im se požalim...

Lele majko... kad su oni meni počeli da se žale.....tedo se obesim, samo na njihovu muku..

Prolazim tu ispred pozorišta..vidim narod..gužva...reko šta je ovo.. kažu.. pozorište..

Reko ..to bato...tu dolazi sve neki fin, kulturan svet..

I ako im se ne sviđa šta ja pričam... ima da ćute i aplaudiraju...I evo me...

Izvinite..jel mogu da napravim samo jedan sefli..Natalija i deca neće da veruju da sam ovo uradio...(vadi telefon slika se prema publici)

Nasmešite se malo..da selfi bude veseliji....

Ne morate više da se smejete...

Šta sam ono hteo da vam ispičam........Epa ovako...

Ostao sam bez posla..Firma u koju sam radio..propala......al država još nije ..

pa računi stižu... struja.. voda..telefon.. grejanje..

Ako je vreme novac...kod mene je tačno ,, nula-nula sati,,...

Nekad si u Srbiji mogo da zaradiš milione, ako nosiš gajbice.

Kažem sebi.. ići ću u biro da se prijavim...Lepo ću da odem tamo i da im kažem : ..,,Dobar dan.. jel ovo biro za zapošljavanje,,..kad kažu jeste...,,Odlično imam poso za vas,,...Siđem pred zgradu.....Nema mi ga Jugić..ukrali ga..

Pa reko kako je uspeo  da ga upali..nije mi jasno..meni treba po pola sata da ga guram dok zavergla.. Kako je znao da ga odveze kad kočnice ne rade..a menjač ne ubacuje u drugu....I dokle će da stigne sa ona dva litra benzina u rezervoaru...

Psujem tako i idem niz ulicu..kad...moj Jugić dole na ćošak stoji parkiran..dotle stigo...

Čekaj reko da se vratim kući po ključeve..da ga vratim na mesto...

Dok ja nazad...pauknosi moj Jugića...

Lopov ga ostavio na mesto gde je zabranjeno parkiranje..

Popizdim...počnem da psujem...počnem da šutiram šta stignem...

Udarim u žardinjeru i slomim nogu...

Dođe hitna pomoć..Odvezu me na ortopediju...a tamo neće da mi stave gips..

Nemam da platim..a knjižica mi neoverena....

Odveze mene paša kod jedne babe..Namešta koske..stavi dve letvice..i uvije maramom ..A za pare...koliko daš...

I.. zarasla mi noga..Vidi ko nova...Malo me žiga kad se menja vreme..

Inače ovako...mogu na beogradski maraton.

 

(Sve vreme sedeo u publici....sada dobacuje)

GRADIŠA  :   Ovo nema smisla!

 

PETAR :   .,,Nema smisla,,..a šta u ovoj zemlji više ima smisla?... Od prostitutki smo napravili starlete...Od lopova smo napravili tajkune...Od neobrazovanih, eksperte...

Pre neki dan...

Vidim komšiju pretura po kontejneru..reko ..Šta radiš to, komšija?
Kaže...Skupljam stari hleb. Za svinje.
Držiš svinje?
Ne držim, izdržavam ih. Posle prodaje izdržavaju one mene... Tako, izdržavamo se.
Reko..Mala ti plata, komšija.
Mala... Pomažem sina, kćerku, sestru, brata i majku.
Puno ih je..komšija.
Nije njih puno,  nego je mene malo. Da mene ima više, bilo bi mi lakše.

A njih hvala Bogu, nikad previše....
A ja komšija..mislio da bacaš đubre...

Pre pola godine sam prestao da plaćam komunalno. ..Kaže meni komšija... Kad su me tužili, rekao sam sudiji: Neću da plaćam, jer ja nemam šta da bacim... A malopre se nešto mislim da sam, ipak, pogrešio. Morao bi da im plaćam, ali ne zato što ne bacam, već za ono što uzimam...

 

A drugi moj komšija, inače baš gospodin čovek, krenuo uoči Nove godine da baci đubre. Lift se zaglavio, a ovi što ga odglavljuju otišli na doček. Kad su ga oslobodili posle dva dana, čovek pojeo sve što je poneo da baci.
Sutradan, po zaglavljivanju, počeo da prebira po kesama: ovo još može da se jede, ovo nije đubre, ovo jeste, ovo nije... Prvi dan. Drugi dan sve pojeo. Našli ga s praznim kesama. Još se izvikali na njega: Što si pošao da baciš kad nije bilo za bacanje! Vozaš se iz luksuza! Morao čovek da se izvinjava što je dva dana proveo u liftu i jeo đubre...
Znate kako...neko jede đubre u zaglavljenom liftu, a većina u zaglavljenoj državi... dok nam ne odglave državu, siti ćemo se najesti đubreta.

 

GRADIŠA  :   Ja ovo neću da slušam..    (ustaje)

 

PETAR :   ..More oćeš.....sedi dole......

 

GRADIŠA :   Ovo je terorizam..

 

PETAR :   Nije..OVO je građanska neposlušnost....

Čekaj..čekaj..ti si meni nešto poznat....Ko beše ti?.... Jaaooo... setio sam se...

Ti beše..onaj.... poslanik...većnik.....političar?..,,Tri u jedan,,....Dođi gore..

 

GRADIŠA  :   A šta, ako neću da dođem?

 

PETAR :   ... Imam razlog koji nećeš moći da odbiješ..   (izvuče pištolj)

 

( ustaje i dolazi)

GRADIŠA  :   Ovo je otmica..znate..

 

PETAR :   Ko će tebe da otima....I da te otme ..Neće niko da palati otkup za  tebe..

Ne vrediš ništa..

(publici)..Njega ste izabrali na izborima...gde ste gledali kad ste birali...

A i ostali nisu ništa bolji....Akcija, dok taju zalihe.....(Gradiši)  Kako beše ime?

 

GRADIŠA  :   Gradiša..

 

PETAR : Do juče si bio Gradiša..sad si obuko odelo, stavio kravatu, ušo u politiku i odma postao Gradiša       ( razlika u akcentu)

A lepo si se doterao...,,Ko za pozorište,,..Odelo.. kravata....Pohvalno....nisi skinuo tiketu sa odela..da se vidi da je novo... Zezam se....Jel može jedan selfi.....

(gli ga... i telefonom slika)

Što si tako ozbiljan..ne slikaš se za ličnu kartu..Ajmo jedan osmeh..

(stavlja mu pištolj u rebra..Ovaj se usiljeno smeje) 

Tako...Jao, kad ovo zakačim na fejs...Pola fejsa ima da nas lajkuje... 

A sada...   (pretriše ga)

 

GRADIŠA  :   Šta radite to?

 

PETAR :   Proveravam da nemaš neko oružije...

 

GRADIŠA :   Kakvo oružije?

 

PETAR :   Vruće..ladno..bilo kakvo...Znam ja čime si se ti bavio pre nego što si ušo u politiku... Ti si od ranije poznat organima gonjenja...

( u džepu od sakoa pronalazi mobilni)..

Jesi isključio mobilni?....Jesi...Tako i treba..

Aaa.. imaš ,,Ajfon,,...,,Pametani telefon,,..

Jeli... kako se osećaš kad ti je telefon pametniji od tebe?      

           ( nalazi osvežibač usta..zagleda...poprska sebi u usta)

Sve nas spaja..i miris i ukus.

          (nalazi tabak papira u njegovom džepu)..

Šta je ovo?

 

GRADIŠA  :   Vratite mi to....

 

PETAR :   Miran bre...ću ti dam dvojku iz vladanja...

Nije valjda ljubavno pismo...Ako jeste.. neću da ga čitam na glas...

....Jel ti zna tebi žena da si NEoženjen...

Nije pismo..nego upustvo.... (čita)  POZORIŠNI BONTON..

·       Nemoj da  kasniš! 

·       Obuči se pristojno!

·       Ne unosi hranu, grickalice, sokove u salu!

·       Isključi mobilni telefon 

·       Ne pričaj i ne, komentariši dok traje predstava..

Ti nisi sve ovo pročitao?

 

GRADIŠA  :   Jesam.

 

PETAR :   Jesi pročitao.. ali nisi zapamtio...kaže....citiram...

 - Ne pričaj, i ne, komentariši dok traje predstava,,...završen citat.

 

GRADIŠA  :   Ali predstave nema...Nema predstave...

 

(ulazi glumica u kostimu..iz  ****  predstave)

IRENA  :   Zašto nema predstave....Otkazana?..Zašto meni niko nije javio?...

Meni je sat ipo tebalo da se spremim...(tek sada vidi publiku)

(publici)  Dobro veče.......(u pola glasa) Zašto je publika u sali?

(Gradiši)   Vi mora da ste novi upravnik ?

 

GRADIŠA  :   Nisam..

 

IRENA  :   A nije ni on?...Onda je opet neka tezga..otkazujemo naše predstave da bi ovde igrali...kojekavi...(seti se)..Izvinite kolega..ali vi iz..... odakle ste?

 

PETAR :   Ja nisam kolega.

 

IRENA  :   A ko ste vi onda?....možda eventualno?

 

PETAR :   ,,Prosečan građanin,,.

 

IRENA  :   Drago mi je..ja sam..,,Vanseriska glumica,,..

Hoće li neko da mi objasni...šta se ovde događa?

 

GRADIŠA  :   Događa se to...da je ovaj ludak, uzorpirao pozornicu i zabranio predstavu.

 

IRENA  :   Zabranio predstavu?...Šta to znači..vratili smo se u komunizam...

 

PETAR :   Komunizam je bio zlatan, za ovo sada..

 

GRADIŠA  :   Produžena ruka retrogradnih snaga...

 

IRENA  :   A sa kojim pravom vi odlažete predstavu?

 

PETAR :   Sa pravom jačeg    (pokazuje pištolj)

 

IRENA  :   E pa to je onda sasvim uredu...Laku noć.. (pođe)

 

PETAR :   Stani..gde ćeš ti?

 

IRENA :   Idem  da se presvučem i dešminkujem...A onda kući.. da se bacim u krevet ...ko budala u kredit.

 

PETAR :   ..Čekaj....

 

IRENA  :   Šta da čekam?...Da mi izrastu novi živci...

 

IRENA  :   Vrati se.. i sedi ovde.

 

IRENA :   (Gradiši) Šta vi radite na ovakvo ponašanje..    

 

GRADIŠA :   Pružam nenasilan otpor...

 

IRENA :   Zašto ne preuzmete nešto?

 

GRADIŠA :   Sprečava me nagon za samoodržanjem.

 

IRENA  :   Ako je predstava otkazana ..ja onda nemam šta da radim ovde..

 

PETAR :   Imaš..Imaš..

 

IRENA  :   Šta na primer?

 

PETAR :   Da me slušaš..Sedi ovde!

 

IRENA :   Ej ...toliko sam nadrndana..šteta što ne radim na nekom šalteru...

A tebi bi bolje bilo da se igraš sa strujom nego besnom glumicom...veće su ti šanse da preživiš...

 

PETAR :  (Gradiši)  Vidiš...neki smo nervozni a neki ćete da najebete. 

 

( Irena seda u fotelju...vadi ,,pljosku,, i ispija gutljaj)

 

PETAR :   Šta ti je to?

 

IRENA :   Domaća...skida karijes sa šestice....Bratoubilačka.

 

PETAR :   Bratoubilačka?

 

IRENA :   Braća kad popiju... vade noževe jedan na drugog..

 

PETAR :   Gde je tu rodna ravnopravnost. (pruža ruku)

 

GRADIŠA :   Ne daj mu...Oružije i alkohol...idealna kombinacija za ,,crnu hroniku,,

 

PETAR :   Daj slobodno..Kad sam žedan, nisam sam svoj...

 

IRENA  :   Ti si režiser ove ujdurme..!

(daje mu pljosku on ispija gutljaj i vraća joj)

 

PETAR :   Ja prvo dvaputa kažem... pre nego što razmislim..

 

IRENA  :   Vidi ti se...I šta sad?

 

PETAR :   Još nisam odlučio.

 

IRENA  :   Odlučuj se brže...Nećemo cele večeri da ostanemo ovde.

 

PETAR :   Ej..ajde ti malo zanimaj ovu publiku dok ja ne odlučim šta ću.

 

IRENA  :   Šta da radim?

 

PETAR :   Glumi im nešto...recituj..šta ja znam šta ćeš..ti si glumica..

 

IRENA  :   A da sam bokser ..tražio bi da ih bijem...

 

PETAR :   Hoćeš honorar da ti platim?

 

IRENA  :   Da znaš da bi mogo....Dosta je meni onih što pozivaju nas glumce....da im igramo za ,,DŽ,,...,,Dođi šta te košta,,..Košta me...vremena, živaca, talenta...

Niko ne ide kod majstora i moli ga da mu popravi kola za  ,,DŽ,,..

Kao ,,ajde majstore..šta te košta,,..

 

PETAR :   Imam samo hiljadu dinara u džepu.

 

IRENA  :   Neću pare...samo kažem...da i naš glumački rad nešto vredi...

I da nije to...,,ajde glumac kaži nešto smešno,,

 

PETAR :   Dobro ne moraš ako nećeš.

 

IRENA  :   Hoću.... (ustaje)

(Irena izvodi tačku koja je njoj kao glumici naj zanimljivija)

(kad završi vraća se na mesto.. obojica joj aplaudiraju.... seda)

Jesi se smislio...

 

PETAR :   Šta?

 

IRENA  :   Šta ćeš dalje!..Ili da izvodimo jednog po jednog iz publike...,,nikad nije kasno,,..

 

PETAR :   Aaa..da...jesam...   

(Obraća se publici)  A sada..otvaramo poglavlje ..trideset šest..

Evo skupili smo se ovde kao na nekoj tribini...Ja ..,,Prosečni građanin,,...

Glumica, koju ne treba posebno predstavljati...

I političar sumnjivog morala, koga ću vam ja posebno predstaviti..

Gospodin Gradiša...po zanimanju kontravezni biznismen i političar...bez radnog iskustva...U osnovnoj školi dva puta ponavljao..u srednjoj.. nije umeo da ponovi ono što mu drugari šapuću...Kad je ušo u politiku..ubrzano u skraćenom postupku..završio fakultet na ,,Gigatrendu,,.. neinditifikovanog smera ....

 

GRADIŠA :   Odakle vama ti podaci o meni..

 

PETAR :   Ukazalo mi se...

 

GRADIŠA :   Naj oštrije osuđujem..

 

IRENA  :   Uputio si protesnu notu.. dovoljno..

 

PETAR   :   A sada..      (priđe i šapne mu)

 

GRADIŠA :   Šta hoćete?

 

PETAR  :   Muzička želja... (prilazi mu i nešto šapuće)

 

GRADIŠA :   Neću..Ne dolazi u obzir...

 

PETAR :   Sarađuj!...Pištolj može sam da opali..

 

(bojažljivo počinje da peva)

GRADIŠA :   ,, Kad nisam u svojoj školi..mene mona duša boli..

                          Nema one družine...da krademo užine...,,

 

PETAR :   Eto vidiš....Potpisali smo sporazum o razumevanju...

Čim ti shvatiš da sam ja u pravu. Odlično ćemo da se slažemo...

 

IRENA  :   Hoću i ja nešto da odpevam...

 

PETAR :   Šta je bre ovo...,,Ja imam talenat,, ?

 

IRENA  :   On nema talenta a pevao...Hoću i ja....Ne trpim diksriminaciju...

 

PETAR :   Ako baš moraš.

 

IRENA  :   Ne moram al hoću...Da moram, ne bi...       (Irena..ustaje i peva..)

(kad završi..vraća se u fotelju)

 

PETAR :   Ti sestro slatka...da batališ pozorište...nego mikrofon pa u kafanu.

Pare da namlatiš...Kolika ti je plata...ovde u pozorištu?

 

IRENA  :   Ko pred mečku paštetu kad baciš.

 

PETAR :   Eto vidiš...U pevaljke ...i bog da te vidi.

(Gradiši)    Znaš.. i ja sam nekad kao mali, želeo da budem kriminalac..ali me život odveo na stranputicu..

 

GRADIŠA :   Ja nisam kriminalac.

 

PETAR :   Jesi kriminalac..dok se ne dokaže, da si kriminalac..

 

GRADIŠA :   Znam ja šta vi hoćete....da destabilizujete vladu..

Vidi narod...nemojte da pocenjujete naš narod.

 

PETAR :   Ti nisi Vlada..ti si Gradiša....jesi na funkciji..ali radiš javne poslove u ličnu korist....Jeli tako?...Tako je......Nisi ti Gradiša..Ti si ,,Sjebiša,,..

Za šta se uhvatiš ti sjebeš i pokvariš...

More znam te bre Gradiša....Mnogo te dobro znam.....

Pa šta ti misliš da sam ja tek tako došo u pozorište..ja kao volim da idem u pozorište pa sam došo...ja sam bađavdžija..nema  drugi poso..Pa ću da idem u pozorište..

 

GRADIŠA :   Zašto ste onda došli?

 

PETAR :   Pratio sam te Gradiša...pratim ja tebe još odavno...

 

GRADIŠA :   Vi radite za neku stranu obaveštajnu službu..ili za opoziciju...

Za državnu bezbednost?...Prisluškujete me?

 

PETAR :   Ne radim ja za nikog..Nemam poso..radio bi ja, i za te koje pominješ..

Al u ove godine, ni oni neće da me prime u službu...

(publici)..Pogledajte nas dvojicu...Mi smo isto godište...

Ali ovo nije vršnjačko nasilja...

Pogledajte njega..a pogledajte mene...Vidite kolko sam ja propao..

A on..Očuvan...Garažiran..baba ga vozila....utego se ko ,,jugo,, pred tehnički pregled...

 

GRADIŠA :   Prihvatite različitost.

 

PETAR :   Koja bre različitost...Jel imaš građevinsku dozvolu za toliku plastiku koju si stavljao u facu....

 

GRADIŠA :   Nisu to silikoni..nego botoks..

 

PETAR :   Da ti čovek nađe glavu na ulicu..ne bi znao od čega je...

Vidim, i zube si nove stavio..sad kad se nakeziš..ličiš na zgaženo kuče..

Samo u facu si uložio preko pet hiljada evra...

Kad vidim ko sve ima pare.. dođe mi...... i ja da imam pare.

(publici)  Pre neki dan..kupio novog Audija..

 

GRADIŠA :   Nisam ga kupio.

 

PETAR  :   Nisi  ga kupio?...

 

IRENA  :   Šta je..sam te pratio do kuće.?

 

GRADIŠA :   To mi je službeni auto.

 

PETAR :   Službeni auto?..Imaš i službeni auto?..... A ja nemam dvesta evra..

da popravim mog Jugića..Ostavim ga kod majstora na popravku..

Zove me majstor..Kaže..,,Ovo će da košta dvesta evra..šta da radim?,,...

Reko.. ,,Gurni ga u Nišavu,,....

 

GRADIŠA :   Mogu da vam preporučim mog psihijatra..

 

PETAR :   Ne idem ja kod psihijatra..za njegovo dobro...

(seti se)   I psihijatra imaš?..

Ja mislim da tebe neko plaća da ti mene nerviraš...

 

IRENA :   Mogu ja nešto da pitam?

 

PETAR :   Izvolite.

 

IRENA :   Šta sam ja ovde?...Koleterarna šteta....

 

PETAR :   Ti si svedok saradnik..

 

IRENA :   A oni   (publika)..

 

PETAR :   Posmatrači...Plavi šlemovi...

 

IRENA :   Zašto radite sve ovo?

 

PETAR :   Moram ljudima da objasnim koga glasaju...Ovakvi nam dolaze na vlast..

da nas vode...

 

IRENA :   I šta misliš time da postigneš?

 

PETAR :   Ništa..ali ću bar da dobijem peticu za trud...

Život nema daljinski..morate da ustanete i sami da ga promenite.

 

IRENA :   I ti si baš ovde rešio da počneš da menjaš život.

 

PETAR :   Za mene je kasno, da bilo šta menjam...Probao sam ..ali ne ide mi od ruke..

 

IRENA :   Probaj glavom.

 

PETAR :   I to sam probao..Glavom kroz zid...Neće... Ne nasilna srestva ne pomažu...

A neko svemu ovome mora da se suprotstavi..

 

IRENA :   Aaaa...Super heroj znači..spašavaš svet..usrećuješ ljude..

 

PETAR  :  Nisam Betmen...Srbe samo Bog može da spasi...

 

IRENA :   ...A samo rakija može da ih usreći..

 

PETAR  :  ...Sve se hoće kad se može....

 

IRENA :   Nisam psihijatar ali te razumem... (setno pripita)

Meni kad legne plata...ja legnem pored nje i plačemo zajedno...

A zbog posla se nisam ni udavala...Stalno ..probe...predstave..gostovanja..nisam imala kad.

 

PETAR :   Još nije kasno.

 

IRENA :   Za mene nije..ali za muškarce jeste...nekad su momci išli na regrutaciju..a sadašnji na depilaciju...A konkurencija..Starlete...Nekad je Barbika bila jedina devojka od plastike... Sada...Lažne grudi, lažne usne, lažna kosa, lažni nokti..a traži pravog muškarca...Ako svi imaju svog anđela čuvara..ovaj moj se izgleda drogira.

Ponekad tako poželim da me neko zagrli і kaže: "Dobila si sedmicu na LOTO-u"

 

           (iznenada drekne)

GRADIŠA :   Vi mislite da meni nije teško...da je meni sve super...da je meni lako...

Mislite da se lako dolazi na ovu poziciju...

Znate li vi koliko sam ja predizbornih plakata morao da izlepim...Koliko, protivničkih da pocepam..U koliko dupeta sam morao da se uvučem...Iz kolikih govana da se izvučem..

 

IRENA  : ..I vidi ti se...

 

GRADIŠA :   ..Mislite da ja volim da idem na časove botiranja..to je ono za botove.

Časove hipnoze..

 

PETAR :   Šta će ti hipnoza?

 

GRADIŠA :   Kako drugačije da ubeđujemo narod da živi bolje..nego...

(glumi) .. Ti živiš bolje..tebi je dobro...zadovoljan si....

 

PETAR :   Uuuu jebote ..zamalo da me ubediš.

 

GRADIŠA :   Pogledaj kakva ja pisma dobijam...(vadi pismo iz džepa..čita)... Slušaj..

Poštovani gopodo drugovi,

Obraćam vam se prijateljskom molbom da mene i moju ženu Kosu uhapsite s početka novembra i u zatvoru zadržite do kraja marta ili aprila ako zima bude duga i hladna.

Ja sam prevremeno penzionisan zbog bolesti kičme, pluća, srca,

vena, bubrega i očiju, pa mi je penzija tek tolika a ako je ima.

Mi smo stariji ljudi ne bi pravili nikakve guposti da nas hapsite zbog prevara ili krađa, jer smo oduvek posteno živeli što nas je u ovaj položaj i dovelo.

Razmišljali smo šta nosi šest meseci zimskog zatvora ali da bude ljudski i čestito.

Ja sam se pitao sa nekim ljudima koji su me odmah posavetovali da na javnom

mestu izvređam naše najveće gopodu drugove koji su nam i omogućili da imamo sve ovo što nemamo....

Vi, gopodo drugovi, razmislite pa nas obavestite kad da dođemo na hapšenje da ne bi slali kola i ljude već možemo pešice i znamo gde ste. .....Velja Popić

 

IRENA :   To je..iz..,,Klaustofobične komedije ,,...pisao Dušan Kovačević..

 

GRADIŠA : Kakav Dušan..Velja...potpisao se čovek..  (vraća pismo u džep) 

Mislite da je meni bilo lako da večeras dođem u pozorište..

Mislite... ja volim..da idem u pozorište...

 

PETAR :   Pa što si došo?

 

GRADIŠA :   Morao sam..Savić u biblioteku...Jović u galerija..ja u pozorište...

Partiski zadatak....Da građani ne kažeu sutra, kako NAS kultura ne zanima..

 

IRENA :   Kultura je vama deveta rupa na svirali..

 

GRADIŠA :   Nije deveta.

 

IRENA :   Ali je ipak rupa...od kulture ste rupu napravili...

 

GRADIŠA :   Nismo mi..to je predhodna vlast...Mi ćemo  je zatrpati...

Mi delimo sa narodom i zlo i dobro.

 

PETAR :   Aha..Vi uzimate dobro..a narodu zlo.....Bog dok je stvarao naše političare..ili  je eksperimentisao, ili se kockao ili se samo zajebavao..

Ako je prostitucija naj stariji zanat...Politika je naj pokvareniji...

 

IRENA :   Ne bih se složila sa vama..

 

PETAR :   Koga bre ti braniš?

 

IRENA :   Pozorište..je naj starija institucija...a gluma naj stariji zanat..

 

PETAR :   Ma nemoj?

 

(Irena preuzima pažnju)

IRENA :   Još u  kameno doba..u vreme neolita i matrijahata.

Kada su žene čistile pećine i pegalale krzna.. a mušakrci išli u lov…

Televizija još nije bila izmišljena.. pa Pećinci nisu imali uveče šta da rade..nego su uz vatru pričali svoje dogodovštine iz lova..

Naravno kao i u svakom društvu..bilo je onih pričljivijih , ili onih koji su bolje umeli da celi događaj ispričaju na interesantniji način..Umeo čovek da nafiluje celu stvar...da imitira zverku..koja napada..itd ..isl.. …

Sobzirom da je dotični Pećinko bio talentovan glumac....Svake večeri terali su ga da priča..

-,,Ej ..Pećinko pričaj..i ono kad smo ubili onog Mamuta,,…..,,Kad smo ono,,…

I čovek je svake vrečeri do kasno u noć pričao ..Zato sutra ujutru nije bio sposoban za poso..odnosno da  ide u lov..Odu drugi Pećinci u lov..a on ostane da proba..sprema kostime.. Slika po pećini scenografiju… Uveče uz vatru ..lupa bubnjeve..pravi atosmefu…nacrtane životinje na pećini... scvenografija…koža od zveri.. kostim..Publika ne trepće..

Eto pozorišta…

E sad pošto više nije išo u lov..nije mogo da priča stvarne događaje.. nego je poče oda izmišlja…

Tako je nastala dramaturgija.

Lovac koji je i dalje išo u lov..pričao mu je nove avanture..

Tako je nastala režija…

Pošto su na predstavu dolazili..divljaci i iz drugih plemena.. prvobitana pećina postala je tesna..Pa su napravili posebnu veliku pećinu..samo za predstave..

Tako je nastalo pozorište…

 

(Gradiša koristi trenutak Petrove nepažnje  zrgabi mu ruku u kojoj je pištolj..... počinje otimačina...mrak..pucanj)

 

........................

 

PETAR :   Stop..stop..stop...  ( svetlo)

Ja ne znam šta priča gospodin političar...Uopšte nije bilo tako.....

On meni imputira ovde... da ja propagiram nasilje...

I ovo nije moj pištolj...a nije ni pravi ...To sam  našao ovde na pozornici..

 

IRENA  :   To je rekvizita.....

 

PETAR :   Šta je?

 

IRENA  :   Scenski rekvizit..za predstavu koja je trebalo...

 

PETAR :   Dabome, to je...

 

GRADIŠA  :   Znači ja lažem?

 

PETAR :   Lažeš!....Ti ne lažeš..samo kad ćutiš....Zar ćete njemu da verujete..

On je političar..Oni lažu po navici..Lažu da zarade varijabilu...

Evo.. pitajte gopođu glumicu..

 

IRENA  :   Gopođica!...Ja sam mislila da samo mi glumci imamo pravo da glumimo i lažemo...za pare...iz profesionalnih razloga...sada nam političari otimaju hleba...

 

 PETAR :    ......neka ona kaže kako je bilo...

(Ireni)   Ajde kažite im vi kako je bilo..... da on laže...

..........................

 (Irenina priča)

 

IRENA  :   Ja znam samo to...da večeras nema predstave, jer kao što vidite, nema scenografije.....nema dekora...nema ga, jer gospoda i minstarstva za kulturu nisu..

odvojili ni dinar za ovu predstavu...

Mi smo išli u Ministarstvo za kulturu: da sa tom gospodom porazgovaramo; da im objasnimo novonastalu situaciju; da nađemo zajednički jezik; da analiziramo stanje.

Pitate zašto u Ministarstvo za kulturu? Zato što oni žive od našeg rada, dobro žive, i normalno je da  idemo kod njih. I oni su nam stvarno izašli u susret... i mi smo se tom  prilikom rukovali sa njima. Ja sam, kao glumica, trebala da im objasnim sadržaj predstave, i da govorim o odnosu glumačke igre prema scenografiji, o njenom  značaju, i o tome da nema predstave ako nema scenografije. ..ako nema predstave nema teatra, a onda nema umjetnosti, nema kulture!

Kako sam ja to rekla.. ovaj gospodin je zanemeo. Nije mogao da progovori. Jer, ni on nije bio svestan da je takva situacija. Onda smo mi njemu doneli vode da pije.

 

Onda je on rekao da dođemo idući mesec, u drugi utorak u deset sati.

Ja sam onda rekla, zašto da dolazimo  idući mesec kad smo sad tu?

Onda je on rekao, i mi imamo svojih problema pa nam nikad nije palo na pamet da idemo kod vas i da vas maltretiramo.

 

Onda sam ja rekla, problem je u novcu.. Treba da nam date novac!

Onda je on pitao, ko da vam da novac? Onda sam ja rekla, pa vi! Onda je on rekao, mi vama ne možemo dati novac. Mi smo novac za kulturu  od ove godine potrošili prošle godine.

 

Ja sam samo htela da mu objasnim predstavu, njen sadržaj, odnos između

glumačke igre i scenografije...

 

A ovaj gospodin meni, ..Samo vi igrajte predstavu, a kada dođu

scene koje ne možete igrati, preskočite i igrajte dalje.. šta publika zna trebaju li te scene ili ne... šta oni znaju?!...

 

Vi mene, gospodine, gurate u glupu i neugodnu situaciju: da

igram predstavu bez scenografije i da preskočim neke scene....a onda iznenada u gledalištu ustane neki pojedinac i kaže, prekinite ovu predstavu koja mora da ima scenografiju i nećemo da gledamo teatar u kome se ne igraju sve scene!

Gospodine, šta ja da  radim u takvoj situaciji?!

A ovaj gospodin meni,... ti samo igraj, a mi ćemo te pojedince snimiti video kamerom.  A ostale..ko ih jebe....

 

Vi ništa nerezumete! Evo ja ću, da vam odigram predstavu, da i vi jednom vidite teatar - ništa vam neće biti.

Ako ne čitavu predstavu, ono bar scene iz trećeg čina, jer u tim scenama se najbolje osjeti i vidi odnos između glumačke igre i scenografije.

 

I počnem da igram! Treći čin! I  dok sam ja igrala čitavo Ministarstvo se okupilo u sobi ovog  gospodina. Ovako su otvorili oči i gledali. Ovako!

Na vratima su stajali i gurali se. Oni koji nisu mogli da uđu, zvali su telefonom da samo malo čuju glume. Kakva atmosfera?!

Sekretarica od ovog gospodina je plakala.

A onaj gospodin, što je sa nama razgovarao, morao je da ide na jedan važan sastanak.  Opšte stvari i viši ciljevi!!

Drugi jedan gospodin je rekao, sedite gospođo, hoćete li kafu i kiselu? Sekretarica je i dalje plakala.

Samo je jedan gospodin bio neprijatan: govorio je nešto za glumce i balerine....

Onda se jedan  gospodin bacio preko stola i vikao, znamo mi za tu vašu scenografiju!

Ja sam o njoj čitao u novinama,...

Drugi gospodin je bio tužan, i ja znam šta je scenografija, jer ja sam jednom, prije rata, bio u teatru i vidio sam tu scenografiju.

Sekretarica je prestala da plače i lakirala je nokte na nogama.

Onda je jedan gospodin  rekao, mi prvo moramo oformiti jednu komisiju koja treba da utvrdi, treba li ta vaša scenografija ili ne!

 

Dakle, dok oni ne donesu odluku, vi ulaznice od ove predstave večeras..morate da čuvate..a to je dakle, za tri-četiri godine,  onda će se scenografija napraviti ..

A vi  ćete onda doći sa večerašnjom ulaznicom da vidite tu scenografiju i da kompletirate svoj umjetnički doživljaj!

 

PETAR :   Skrati!

 

IRENA :   Moram ljudima da objasnim....Dakle..Ja sam bila u šminkernici..

Moj stav je da predstava mora da se odigra po bilo koju cenu...makar i bez dekora..

..,,Šou mast go on,,...Dođem da vidim zašto inspicjent ne poziva za početak..

I vidim, ovu dvojicu na sceni...Ovaj je stajao ovde..A onaj tu..negde..

Ja sam bila  van scene...tu, kod ispicjenskog pulta..... (izađe)

 

(Petar i Gradiša staju na mesta koja je pokazala..

Kreću sa tekstom..ali u kao sasvim drugi likovi)

 

PETAR :   Sreta : E, brate si mi moj, da mi najpre postavimo svaku stvar na svoje mesto... Kaži ti meni najpre, kako ti stojiš sa načelnikom? 

GRADIŠA  :   Jevrem (trlja dva kažiprsta jedan o drugi): Ovako!... Jutros baš idem ja tako čaršijom, a gospodin načelnik spusti  ruku meni na rame, kao na primer bratu svome, pa će reći... 

PETAR :   Sreta : Ama i on, koga god sretne, a on mu spusti ruku na rame! Pa šta ti veli?

 

GRADIŠA  :   Jevrem :  Veli: "Oni naši u Beogradu kanda ne bi hteli više da im Ilić bude poslanik." Veli, moramo naći drugoga!

 

PETAR :   Sreta : Jes', drugoga, kao da ovde rode poslanici na vrbi, pa mi samo da ih uzberemo....

 

GRADIŠA  :   Jevrem :  Onaj  Ilić,.. je l' mu dadosmo spisak naših građana koji su na robiji? Izradi čovek pomilovanje samo svome šuraku, a nama svima šupalj nos do očiju.

Pa onda ponamešta, brate, celu svoju familiju i zauze sva mesta od prote do opštinskog strvodera. Ako je na opštinskom kantaru - njegov rođak, ako je pisar u opštini - njegov rođak. Pa dosta, brate, ima nas još u ovoj Srbiji koji imamo rođake za službu i rođake na robiji! Je l' tako?

 

PETAR :   Sreta :  ..Pa jes...Nego... kaži ti meni, šta će tebi da budeš narodni poslanik ..kad ti više zarađuješ od sitnih interesa? 

GRADIŠA  :   Jevrem : Pa... znaš kako je... nije to samo za zaradu, nego... onako... i narodno poverenje.... počast i onako kao..Vlast je, brate!? Kad naiđe vlast, a mene nešto štrecne, i sama mi se leđa previju.... U tome se. vidiš. i sastoji vlast: da umeš s visine govoriti, da bi ovi dole osetili koliko su niži.

 

 PETAR :   Miloje: Kako to s visine? To ne razumem!

 

GRADIŠA  :   Arsa (priđe mu): Eto, vidiš, nas smo dvojica ravni; ne možeš ti meni ni ja tebi s visine govoriti, ali...(Uzme jednu stolicu i metne.) Popni se, molim te!

 

PETAR :   Miloje: Ama...

 

GRADIŠA  :   Arsa: Popni se, kad ti kažem! ....Osećaš li da si sad viši od mene?

 

PETAR :   Miloje: Pa, osećam.

 

GRADIŠA  :   Arsa: E, vidiš, to je, recimo, prvi stepen vlasti: sreski načelnik, ili predsednik opštine u sreskoj varoši, ili tako nešto. Ja ostajem dole, ja sam narod, a ti, ti si više mene, ti si, recimo, državna vlast. Vidiš li preko moje glave?

 

PETAR :   Miloje: Vidim!

 

GRADIŠA  :   Arsa: E, pa to toliko! Vlast treba da gleda narod preko glave. To ti je, tako reći, prvi stepen; a sad, popni se na ovu stolicu.

A sad, je l' osećaš da si još na većoj visini?

 

PETAR :   Miloje: Osećam.

 

GRADIŠA  :   Arsa: To je, recimo, visina okružnog načelnika ili narodnog poslanika. Ja, narod, gledam tebe u trbuh, a ti mene?

 

PETAR :   Miloje: U teme!

 

GRADIŠA  :   Arsa: Tako je! Ali sad, prijatelju moj, sad tek imaš da vidiš...

Ajde, popni se na sto.

 

PETAR :   Miloje: Ama nemoj, pobogu, čoveče!

 

GRADIŠA  :   Arsa: Popni se kad ti kažem. Nije to ništa, samo zakorači, ako hoćeš pravilno da shvatiš. 'Ajde, 'ajde!...

 

PETAR :   Miloje: O brate!... (Penje se.)

 

GRADIŠA  :   Arsa: E ...šta vidiš sad?

 

PETAR :   Miloje: Ne vidim ništa.

 

GRADIŠA  :   Arsa: Tačno, tačno! Vlast s te visine ne vidi ništa.

 A vidiš li narod, odnosno mene?

 

PETAR :   Miloje: Vidim te onako ispod oka, i, pravo da ti kažem, izgledaš mi mali.

 

GRADIŠA  :   Arsa: I to ovako kad uspravno stojim, a kad me ono što ti kažem, žacne u kičmu pa se pogrbim?  (Sagne se.) Pogledaj!

 

PETAR :   Miloje: Izgledaš mi još manji!

 

GRADIŠA  :   Arsa: A ja, vidiš. kad pogledam tebe, ne vidim ti glavu, jep si na velikoj visini; zato, vidiš, narodu i izgleda da vlasti nemaju glave, jep je ne vide.

 

PETAR :  Jevrem : E, što ne ide - ne ide. Otkud ti možeš da budeš kandidat? Penješ se na kuće i lemiš oluke. Dođe neki stranac i vode ga kroz varoš da mu pokažu znamenitosti, a Ti čučiš na krovu. Stranac, pita: ko je onaj što čuči na krovu?...

To je naš narodni poslanik!  Ne ide...

 

GRADIŠA Sreta : More, ne brigaj ti brigu neću ja više nikad čučati na krovu kad čučnem jedanput u poslaničku klupu.

 

PETAR :  Jevrem: ...A ono....

 

GRADIŠA :  Sreta: Znam šta ćeš da kažeš.. za ono, što sam odležao godinu dana za. 

 

PETAR :   Jevrem: Nisam to hteo da kažem. 

 

GRADIŠA  :   Sreta: Ma ima tamo u Beogradu pametnih ljudi pa će mi reći: kad, na primer, treba da ćutim, a kad da govorim .....Deder, reci, ti meni: koji je to posao koji bi se mogao svršiti bez mene? Ako treba da se rasturi kakav lažan glas po varoši, daj ovamo Mene; ako treba da se pokvari kakav politički zbor, daj ovamo Mene; ako treba da se falsifikuju izborni spiskovi, daj ovamo Mene; ako treba na izbore, daj opet Mene. I da ne računamo sitne poslove: rasturanje licitacija, svedočenje i vazdan takvih stvari. 

( zvoni mu mobilni...on prekida ,,glumu,,   javlja se...)

PETAR :   Sto..stop..stop.....Ja neznam šta ona napriča ovo...Izmišlja gluposti...

Političari, lažu...Glumci, izmišljaju...ne znaš ko je gori...

 

IRENA :    Glumci žive  u oblacima, u iluzijama, u snovima! Zato što mešaju život i pozorište, pa ni sami ne znaju kada je u životu, a kad je u predstavi!

Kada je ono što jeste, on sam,... a kada ličnost iz neke predstave! 
Dajte mu lobanju, on postane Hamlet!

Pružite mu kesu talira, on se pretvori u Kir Janju!

 

PETAR :   Lepo je moj deda govorio..najgori ljudi na svetu su ti političari..a onda  deset prazna mesta...pa onda glumci....

 

GRADIŠA  :  Ali ovo sada..ovo nije predstava..ovo je stvarno..

 

IRENA :   A gde je, u stvari, granica između života i pozorišta?

Da li je ta granica tamo gde je rampa?

I da li ta granica uopšte postoji?

Ako je izbrisana, gde je onda pozorište?

Na pijaci, ulici, u apoteci?

 

PETAR :   Ja stvarno neznam o čemu ona priča...Ništa ovo nije tačno..Nije bilo tako..

 

IRENA :   Izvoli..ispričaj ti..kako je bilo...

 

PETAR :   I hoću......Ovako je bilo..

 

..................................

 

(Petrova priča)

 

PETAR :   Ja sam došo u pozorište..da se kulturno uzdignem... A i rekli mi da je predstava mnogo smešna...Htela i Natalija da pođe samnom ali nismo imali pare za dve karte...pa reko.. ajd, sam ću... da se malo ismejem.. Evo imam i kartu..  

(pokazuje ulaznicu)...

Umesto početka predstave... izađe ovaj... I to bez ,,ikebane,,...To su oni što stoje i bleje belo, dok političar imaju nešto važno da nam kažu...Ja sam bio u publici....

Sedeo sam ..tu...     (silazi sa scene i seda u publiku)

 

(na sceni  Gradiša..sa papirom za govor)

GRADIŠA :   Dame i gospodo...građani, glasači...i poštena intelegencijo..Dobro veče..Kao što svi već znamo..danas je, ne samo naša zemlja, već i cela Evropa.. a mogu slobodno reći i ceo svet... u veliko ekonomskoj krizi.....

Ali zahvaljujući našoj vladi.. na čelu sa našim presednikom ...i premijerom...

 

PETAR :   Uaaaaa!!

 

GRADIŠA :   Čujem ..da u sali ima i petokolonaša..iz redova opozicije..ali su oni.. kao što i sami vidite u vrlo malo obimu..gotovo nevidljivi..da se tako duhovito izrazim...Kao što rekoh..recesija nije od juče...Ako uzmemo u obzir kakvo stanje u kulturi nam je ostavio predhodni režim...a pogotovu u ovako ....visokoinstitucionalnoj... ustanovi kulture ..kao što je pozorište...A ja večeras nisam prvi put u pozorištu..Bio sam ja već jednom u pozorište..

Kad sam iš‘o u pozorište  prvi put;

 ne znam zašto, čini mi se – ispao sam glup!

Kad sam uš‘o, vidim, s leve strane stoji pult;

žena iza traži da joj dodam svoj kaput!

Meni u kaputu stoje ključevi od kola, cigare, novčanik i mobilni… Motorola!

Pitam onu ženu – jel’ baš mora da ostavim?!

Nije drugo nego stra’ me ću ga zaboravim! 

Ona kaže ne mora, ja reko’ fala lepo!

Ona kaže: “Požurite, već se gasi svetlo.”

Nema frke, ja požurim, uletim ko pčela,

stižem tačno, predstava samo što je počela!

Gledam kartu, koji red sam, sedište i broj;

ispada da u sredinu položaj je moj!

Kako sad da dodjem tamo?! Ne umem da letim!

“Oprostite, pardon” – Duška Dugouška se setim!

Krenem ja polako, okrenuo sam se ovako,

gazim ljudi po noge, al’ ne znam drukčije kako!?!

“Pazite, gospodine!” – svi oko mene šapću;

Al’ ja nosim četres’osam, jebiga, šta ću!?!

I konačno nekako stigo’ ja do sedište!

Stojećki osmotrim… odlično gledište!

Ljudi kažu: “Sedi dole!”, - i ja brzo sedam,

i vadim si kikiriki da se zanimam dok gledam!

Tišina, svi ćute, samo ja sa kesu šuškam;

okrenem se malo, vidim… jedini ja ručkam!

Opet ljudi počeše da pričaju “Pssst! Tiše!”

Brzo smotam kesu, reko’ dobro, neću više!

Gledam ovi glumci nešto glume… ne znam šta!

Publika se poče smeje – smejem se i ja!

‘Ajde, reko’ smešno je… neću ispadnem glup!

Nego mnogo mi poče vrućina u onaj kaput! 

Al’ sad mi glupo da se vraćam, da ga nosim tamo!

Dobro, reko’… ‘ajde ću ga skinem polagano!

I taman sam onako počeo da se soblačim na štek,

kad mi odjednom poče da zvoni levi džep!

Mobilni izvadim, pogledam, zove me kum!

Čujem ga, napio se, dere se ko majmun!    

Kaže: “Ajde dodji u kafanu, mi smo tu kod Rajka!”

Reko: “Kume, ne mogu sad nikako, da mi umre majka!”

Predstava se otegla ko gladna godina!

Ja i dalje sedim, glumim gospodina;

al’ mi glava pada već, počeo sam da kljucam!

Gotovo je, reko’ sad ću ovde da zakucam! …

More, što ga jebem, idem si ja odma’ sad!

Ionako u pozorište više neću udjem nikad!

 

PETAR :   Hoće neko da skloni ovog stihoklepca pa da gledamo predstavu!

 

GRADIŠA :   Šta bre dobacuješ ti....Znam ja, ko je tebe, i zašto, poslao ovde..

 

PETAR :   Poslala me Natalija...

 

GRADIŠA :   Znamo mi za te ,,Natalije,,..Uostalom dođi ovde, gore...na otvoreni dijalog..a ne samo tako.... putem dobacivanja..

 

PETAR :   Što da ne dođem.. Evo idem   (ustaje i polazi)

 

(Gradiša nije to očekivao...uplaši se)

GRADIŠA :   ..Vi sad možete..napismeno da mi postavite sva pitanja....

Šta god poželite..A ja ću u prvoj prilici koja se ukaže ..sve lepo i taksativno da vam odgovorim.......Obezbeđenje..zovite obezbeđenje...jel ima ovde obezbeđenje...

 

PETAR :   More obezbedio si se ti...Tri stana..dve žene...četri plate..pet  automobila....A pre nego što si ušo u stranku i vlast..krao si po samoposlugama...

Nije imalo kuče zašta da te ujede..

 

GRADIŠA :   Ovo je pretnja sa pobesneli kučići....čuli ste ga..Vi ćete da mi budete svedoci..kad ga tužim..

 

PETAR :   Jel lažem nešto?

 

GRADIŠA :   To će poligraf da utvrdi..Ići ćeš ti meni na poligraf..pazi šta ti ja kažem..

 

PETAR :   I to me nešto zabole.

 

GRADIŠA :   More..zabolelo bi tebe i te kako bi te zabolelo..samo da su mi tu telohranitelji...Al nisu hteli u pozorište..navukli traume iz detinjstva ...

 

(ulazi Irena sa pištoljem u rukama...igra scenu..ali ovi to ne shvataju)

IRENA :   ,,Tu si bedniče....licemeru..protuvo..i lažove..,,

 

( obojica dižu ruke u vis..bez da im se naredi)

 

PETAR :  (Gradiši)  Tebi kaže.  

 

IRENA :   ,,Konačno si dolijao..svuda sam te tražila..Ali sam najmanje očekivala da ću te ovde sresti...Došao si u ovaj hram ....da na kolenima...NA KLOLENIMA...

(obojica kleknu)

...... moliš za oprost.....Pa, hajde moli...mooliiii...,,

(jedan se krst... drugi, sklapa ruke)

,,Reci..reci da čujem tvoje poslednje reči..pre nego skončaš od moje ruke.....Reci...,,

(Obijica gledaju belo..jedan širi ruke..drugi sleže ramenima)

,,Hahahaha...misliš da verujem u sve to što govoriš...

Vidim... poveo si...i ovoga...svoga......slugu...,,

 

PETAR :   Nisam ja ničiji sluga...

 

(prekida igru)

IRENA :   A šta si..,prva pratilja?....

Hoće neko napokon da mi da tačan šlagvort...Ovo je raspad sistema...

Nema scenografije...Dovodite neke diletante da ovde igraju..I kakvi su vam tokostimi? Ja ovako više ne mogu da radim..

(spušta pištolj na sto..)

Rekli su da će neko novi da uskoči večeras umesto Sime, koji snima seriju..

ali ko je sad i ovaj...

 

GRADIŠA :   ....Ovo je zabuna..

 

IRENA :   Ja Vas znam...Vi ste Gradiša Matić..jeli tako..

 

GRADIŠA :   Da... znamo se.

 

IRENA :   Ja sam Vas spremala..ustvari.. obučavala....po preporuci gospodina Dakića..kako da se ponašate na sceni..govor..izgovor..dikcija..govor tela...Sećate se..

 

GRADIŠA :   Sećam se...

 

IRENA :   ...izgovorite taj govor onako kako sam vam ja pokazala, da vam gotovo klizi sa jezika. Ali ako budete žvakali, kao što to čine mnogi glumci, onda će to biti isto tako prijatno kao da opštinskom dobošaru daš da govori stihove.

Nemojte suviše ni testerisati vazduh rukama, ovako; nego budite u svemu umereni.

Ali ne budite ni suviše krotki, već neka vas uči vaše rođeno osećanje mere; udesite radnju prema reči, a reč prema radnji, i naročito se starajte da nikada ne prekoračite granice prirode.

Jer svaka takva preteranost promaši cilj glume... ako se u tome pretera, ili ne dotera, neznalice će se možda smejati, ali će pemetnima biti vrlo mučno.....

 

PETAR :   U školu za glumce si išo, samo da nas bolje lažeš...Al kolko vidim i tu si ponavljao....mentalni delikvent....ti si bre budala po najvećim evropskim standardima..

 

GRADIŠA :   Ću te tužim i za oralni delikt..

 

IRENA :  Last minit ponuda...Ko će da mi objasni....Šta vas dvojica radite na otvorenoj sceni?...

 

(Gradiša koristi priliku...prikrade se i uzima pištolj sa stola)

GRADIŠA :   Stoj!..Ruke u vis!..Glumica, ne ...samo ,,građanin,,...

 

(Petar diže ruke..Irena ga gleda u čudu)

 

PETAR :   Šta radiš to?

 

GRADIŠA :   Leksus specijalis..

 

PETAR :   Šta ćeš sad?...Da me ubiješ?

 

GRADIŠA :  Neću te ubijem..samo ću te ranim...u nogu... u ruku...biraj..gde manje boli..

 

IRENA :   Šta vam je ljudi..pištolj nije pravi..to je rekvizita...za predstavu...

....Zar vi ne znate čime su naoružani glumci?

Drvenim mačevima,  topovima od čunkova, veštačkim puškama! 
Nosimo oklope i krune od kartona, brade od vune, brkove i obrve od ćumura, sviramo na violinama bez žica, hramljemo na zdrave noge, umesto trudnog trbuha nosimo jastuk, nad mrtvim majkama prolivamo suze pomoću luka! 

(Gradiša zagleda pištolj...Petar spušta ruke....i polazi na Gradišu da ga bije)

 

PETAR :   A hteo si da pucaš u mene..

 

GRADIŠA :   Samo figurativno..

 

PETAR :   Sad ću da te unakazim..da ni fotošop neće moći da te popravi..

 

(Gradiša nalazi ..letvu..sada se Petar povlači..).

 

GRADIŠA :   Sad ću te pocepam ko peder Plejboj.

 

(juri ga..ovaj beži...sustiže ga.. podiže letvu da ga udari..ovaj hvata letvu.. otimačina.. mrak..tup udarac..)

 

...............................

 

GRADIŠA :   Stop...stop...stop...(svetlo)  Pa ti si bre gori od žute žtampe...

Ni oni ne bi umeli da izkonstruišu ovakvu priču....

 

PETAR :   A ti, što si podržavao gej paradu!

 

GRADIŠA :   Kakve to ima veze sa ovim?..

 

PETAR :   Šta se treseš ko trovan miš...Ja lažem za tvoje dobro..

 

GRADIŠA :   Opozicija, mediji, društvene mreže... od ovoga ima da naprave aferu...

A ovo je samo predigra....Već vidim sutrašnje naslove.... REALITI U POZORIŠTU...

 

IRENA :   Predskazuješ...deda Miloje ti nije ravan...Da smo napravili vrhunsku predstavu..ne bi imala takav odjek kao REALITI...

Stara diktatorka poslovica glasi..,,Narod koji blene u Realiti...ne izlazi na ulice,,

To je klinički dokazano..

 

PETAR :   (Gradiši)  Ma, šta se sekiraš...Naš narod ima mozak od memoriske pene...

Već prekosutra će sve da zaboravi..a ti možeš opet da  izađeš na  televizor i lažeš... lažeš...

 

GRADIŠA :   Šta da lažem?

 

PETAR :   Sve...Laž kao takva...Ništa posebno..

 

GRADIŠA :   A rejting

 

PETAR :   Šta rejting?

 

GRADIŠA :   Će mi padne..

 

PETAR :   Popiješ afričku šljivu...i nema sekiracije..Šta si se oznojo ko kurva u manastir?

 

GRADIŠA :   Ako mi zglajznemo ..ko će da vas vodi u demokratiju..

 

IRENA :   A vi, kao, jedini imate licencu na demokratiju.

 

PETAR :   Žao nam je...Demokratije nema...Nestalo...Jel može nešto sa roštilja.

 

GRADIŠA :   Predložen sam za ministra!!!.

 

IRENA :   Ministar čega?..Bez Obrazovanja i Kulture..

 

GRADIŠA :   Ministar ..,,Biločega,,!

 

IRENA :   To je uredu...I Kaligula je postavio konja za senatora...

 

PETAR :   Sad si usrao.. ,,umetnički dojam,,

 

GRADIŠA :   Ti si me zakopao...Sad možeš na mom grobu da se veseliš... 

(Ireni) A ti si mu pomogla...Potpisala si sporazum o pridruživanju sa ovim ovde..

protiv mene...ovo je politički progon...

 

IRENA :   Jel zna tvoj psihijatar šta ti pričaš ovde..

 

GRADIŠA :  ( Petru)   Ti!...Ti!..  

 

PETAR :   Šta ja?

 

GRADIŠA :   Jel baš moraš da dišeš sad dok sam ja nervozan.

 

PETAR :   Šta si navalio na mene..Ko penzioner na šalter...

 

GRADIŠA :   Provokatoru !.. ( Ireni)...A ti...Ti...

 

IRENA :   Molim, bez psihičkog kontakta...

 

GRADIŠA :   I on i ti.....zajedno....udruženi...

 

IRENA :   Ajde dogovori se sa sobom, pa kaži.

                                 

GRADIŠA :   Izgubiću poverenjem građana....prema meni...zbog ovoga....Ubiću se…

 

(Gradiša, uzima pištolj, stavlja ga na slepaočnicu…pištolj lažnjak..ništa se ne događa..Počinje sam sebe da davi rukama oko vrata…

Petar i Irena ga gledaju belo)

 

IRENA :   Ajde bre ne drami….praviš farsu.

 

PETAR :   Šta pravi?

 

IRENA :   Farsu...,, Farsa je veseo pozorišni komad u kojem je humor grub, drastičan i jeftin...

 

(Naglo prekida..dolazi do Irene..smišlja šta da joj kaže, da je uvredi..)

GRADIŠA :  Glumica...Kerebečiš se ovde..izvodiš neke kerefeke i za to primaš platu...

 

IRENA :   Kerefeke !?!

 

GRADIŠA :   Burgije...Šta radiš ti?

 

IRENA :   Pomažem ljudima da razumeju život!

 

GRADIŠA :   Ma nemoj.

 

IRENA :   I pomažem da ga zaborave.....U ovom svetu .. pretvaramo Ovcu u kožuh, Medveda u šubaru, I svinju u čizme, Ko će to učiniti, Ako neću ja, Da kožuh zableji, Da šubara zamumla, I da se čizme oprase?

 

GRADIŠA :   Šta priča ova...Ona je malo ćaknuta..jesi ćaknuta ti?

 

IRENA :   Ova zavesa skriva bedu skuplju od zlata, Vek sažet u dva sata, Beskraj na četiri kvadrata! Ispred ove zavese Mrak je, u kome zapališe Spasitelji gradove, Sanduke, lađe i kace! U mraku pred ovom zavesom Mudraci nadbudališe Budale, a budale Nadmudriše mudrace! Ova zavesa deli svet Na mora ognja i leda, Na pozornicu i crnu Rupu koja je gleda!

 

PETAR :   Auuuu..pamet joj  načisto otišo u rikverc...

 

GRADIŠA :   Jel me se sećaš ti mene..Ko sam ja.?

 

IRENA :   Ti nisi Ričard? …Nisi nakazan…a bez nakaznosti nema Ričarda!

Nemaš ni veliki nos…a bez velikog nosa nema Sirana!

Ako si Lir, gde ti je ludilo?

Po čemu da te poznam, Fortinbrase, ako dolaziš bez bubnjeva i zastava?

 

PETAR :  Vidiš, šta si napravio...poludela žena zbog tebe načisto..

 

GRADIŠA :   Zbog mene?

 

PETAR :   Jok..zbog tebe..i takvih ko što si ti...

 

GRADIŠA :   Zašto JA kriv?

 

PETAR :  Komandna odgovornost..

 

GRADIŠA :   Kultura nije moj resor.

 

PETAR :  To ti verujem...Razumeš se u kulturu ko Marica u krivi..toranj u Pizi....

 

GRADIŠA :   Nemoj da se izražavaš vulgarno ovde..

 

PETAR :   Šta sam reko?

 

GRADIŠA :    ,,Pizi,,..si reko....Čuo sam te...

 

PETAR :   Jel se vi u političari razmnožavate incesuidno..samo unutar stranke.

 

IRENA :   Koji ste vi moroni.

 

GRADIŠA :   Što sam JA  mormon?

 

IRENA :   Govorila sam vam tekst .. Simovićeve drame ,,Putujuće pozorište Šopalović,,..

 

GRADIŠA :   Ovo bila gluma?...U kad bi ja mogo tako....ovoliki tekst ..

Ti, to, sve iz glave?

 

IRENA :   Iz glave...A ti.. gde smeštaš..ono što moraš da zapamtiš?..

 

GRADIŠA :   Mislim napamet...nemate ni šaptača?..

 

IRENA :   Imamo suflera..ali neće da šapuće..mala mu plata.....

 

GRADIŠA :   Pa šta radiš, kad zaboraviš šta treba da kežeš?..

 

IRENA :   Šta radim..ko pevači na koncerima..kad zaboravim tekst ..

ja okrenem mikrofon prema publici i viknem ..Ajmo svi.....i oni nastave...

 

GRADIŠA :   Ima i to u pozorištu...nisam znao.....Ma zajebavaš me?

 

IRENA :   Zajebavam...

 

GRADIŠA :   Znao sam..Odakle publika da zna...pa da nastavi...

 

IRENA :   Sa vama dvojicom bi čovek mogo da napravi u pozorištu..urnebesnu komediju.. farsu....

 

GRADIŠA :   Šta?

 

IRENA :   Farsu... ,,Farsa je veseo pozorišni komad u kojem je humor grub, drastičan i jeftin,,....Vi ste autentični likovi srpske farse....ne morate da glumite..

 

GRADIŠA :   Ej..nemoraš da mi udeljuješ kontinete.

 

IRENA :   A tebe ti bi jedino to moglo da spasi..

 

GRADIŠA :   Šta?

 

IRENA :   Da kažeš da si glumio u predstavi..

 

GRADIŠA :   Ne razumem..

 

IRENA :   Tvoje kolege...pevaju..učestvuju u realiti šoovima.....glume....

 

GRADIŠA :   Ne razumem..

 

IRENA :   Ja mogu da ti objasnim, ali ne mogu da razumem umesto tebe.

 

PETAR :   Političari su imuni na intelegenciju.

 

GRADIŠA :   (Petru)  Tobom će  da se bave nadležni organi.

 

PETAR :   Ponašaj se ko ,,izbeglica,,.. izbegavaj me.

 

IRENA :   Vas dvojica imate hormonski poremećaj.

 

PETAR :   Što bih ja njemu pomagao?

 

IRENA :   Pomažeš i sebi....Za ovo...,,Informativni razgovor,, je najmanje što ti sleduje.....Ako ne.... (pokazuje mu vezane ruke)

 

GRADIŠA :   More..nanogicu ima da zaglavi...

 

PETAR :  Auuu...katastrofa...

 

IRENA :   Potop...Dolazi potop, tonu lađe, planine, kontinenti!

A mi ćemo  se spasiti od potopa penjući se na POZORNICU.

Posle deset metara, možeš  biti u Engleskoj! Kroz pet minuta, možda ćemo stići u šesnaesti vek! : Kroz puste zemlje, Ispunjene plačem,

                          Krećemo u vatre Sa drvenim mačem!

 

(kapira)

GRADIŠA :   Ja hoću..ali da glumim glavnu ulogu.

 

PETAR :   Ne pričaj na prazan mozak.

 

( Gradiši zvoni mobilni..on se javlja)

GRADIŠA :   Mobilni korisnik trenutno nije dostupan....Molimo pokušajte kasnije.

 ( prekida razgovor..ali mobilni nastavlja da zvoni...mrak...)

 

.......................

 

(Pozorišna priča)

 

IRENA :  .....Draga publiko...Večerašnja predstava ipak neće biti otkazana...

Scenografije i rekvizite nema..ali to je u duhu novih pozorišnih tendencija.

U predstavi će te videti i dvojicu novih kolega..koji su uskočili....Jer...

Jedan naš glumac, koji je trebalo da igra,.. kada se radila ova predstava u teatru, on je dobio jednu ulogu u seriju… dvanaest epizoda.

Drugi glumac, koji je trebalo da igra, međutim  voli da... popije...onda svašta kaže,

a ljudi ne vole kad se svašta govori.

Treći glumac, koji je mogao da igra....on je dobar glumac! Mnogo dobar!

Tako da smo ga mi izbacili da nam ne smeta....

 

(muzički efekt)

 

 

IRENA :  POMET : Plemeniti i dobrostivi skupe, puče stari i mudri...

prikazaćemo Vam jednu komendiju koja, ako i ne bude toliko dobra i lepa,

ali su ove žene lijepe koje će gledat, i vi dobri koji  ćete slušat...

 

A sada...Stav'te pamet na komediju!

 

Kralj Ibi

GRADIŠA............OTAC IBI   

IRENA..............MAJKA IBI

PETAR...............KAPETAN

 

(uvod)

 

 

GRADIŠA :  Osvojiću Englesku, 
                Poljsku i Burgonju, 
                Sa drvenim mačem, 
                Na drvenom konju! 

IRENA :  Nošena jaucima, 
                 Kuknjavom i plačem, 
                 U požare letim 
                 Sa drvenim mačem!

 

PETAR :   Ja ću da ustanem, 
                      Zgažen, zgromljen, tlačen, 
                      Na čelične vojske 
                      Sa drvenim mačem! 

 

GRADIŠA  :  U ovoj predstavi... JA glumim glavnu ulogu..tako je odlučeno ogromnom većinom glasova..JA sam ..Kralj Ibi...ustvari ..kao što će te videti..na početku JA..tj...On, Ibi... još nije kralj..Ali  je ljuti protivnik  nenarodnog režima koga vodi predhodni kralj.. I s obzirom da u to vreme nije bilo damokratskih institucija..on reši da ga putem zavere likvidira..tj.ukloni sa vlasti...

Ali on to ne radi zbog same vlasti..kao takve..ne..ne.. nije njemu stalo do vlasti..

On to radi u interesu svog naroda...zabrinut za budućnost svoje zemlje...

Scena prva!..

 

 

Scena I

(drže ,,tekstove,, u rukama..čitaju)

 

OTAC IBI  :   E, pa, prijatelji moji, krajnje je vreme da utvrdimo plan zavere. Neka svaki kaže svoje mišljenje. To jest...Ja ću prvi da iznesem šta ja mislim..

Eto, prijatelji, ja mislim da mi prosto otrujemo kralja, da mu natrpamo arsenika u jelo. A kad ga pojede, pašće mrtav i ja ću onda da postanem kralj.

 

KAPETAN  :   Ja mislim da ga odalamimo mačem i raspolutimo od glave do pasa.

 

MAJKA IBI :   Zar ne bi bilo bolje da se svi bacimo na njega sa hukom i drekom?

Tako bismo možda povukli i vojsku za sobom.

 

OTAC IBI :   To je dobar predlog....Dakle, zaklinjete se da ćete valjano ubiti kralja?

 

SVI :   Kunemo se, živeo otac Ibi!

kraj I scene

 

 

PETAR  :  Kao i u životu...Kad učestvujem u nagradnoj igri..nikad ne dobijem..kad učestvujem u tuči... uvek dobijem...Tako i u ovoj predstavi..ja sam dobio da glumim.. Kapetana...A to su oni ljigavci..uvlakači i prevrtači što su uz svaku vlast...što se podlizuju svakom ko postane Kralj....

Scena druga...Ovaj ovde..koga glumi Gradiša...Ibi..je postao kralj umesto kralja..

Zaseo u fotelju, i zaboravi sve ono što je narodu u kampanji obećavao..

I to sve da, kao, narodu bude bolje...Narod kuka..,,Neću tako da mi bude bolje,,..

On viče...,,Oćeš..oćeš,,...Sad će vidite.... (ispravi se) Sada će te videti!

Scena druga!

 

 

Scena II

(sada već znaju tekst ..ali se povremeno pomažu ,,tekstom,,...ili šapuću jedna drugom..kao na prvim mizanscenskim probama)

 

OTAC IBI :   Ne, ja neću. Hoćete do prosjačkog štapa da me dovedete zbog tih izelica.

 

KAPETAN :   Ali, zaboga, oče Ibi, zar ne vidite da narod čeka čast za srećan događaj!

Kada ste Vi, oče Ibi, posle ubistva kralja, postali kralj.

 

MAJKA IBI :   Ako ne razdeliš meso i zlato, svrgnuće te za dva sata.

 

KAPETAN :   Oče Ibi, ako ne budeš delio, narod neće hteti da plaća porez.

 

OTAC IBI :   Ma, je li to istina?

 

MAJKA.IBI :   Jeste, jeste.

 

OTAC IBI :   E, onda pristajem na sve.

 

NAROD :   Živeo kralj, živeo kralj, ura!

 

OTAC IBI (Baca zlato.) Evo vam. Nije mi baš milo da vam dajem pare, ali, Obećajte mi bar da ćete uredno plaćati porez.

 

NAROD :   Hoćemo, hoćemo.

 

OTAC IBI :   Divan prizor!........E, sunca mi jarkog, gde postadoh kralj ove zemlje.

Ne sviđami se ovaj narod...Zamenite mi ovaj narod za neki  drugi narod..

 

KAPETAN :   Ali to je nemoguće.

 

OTAC IBI :   Dobro onda....Imam čast da vam obznanim da ću u cilju bogaćenja kraljevine tj. Mene...da poubijam sve plemiće i da im pouzimam imanja.

 

MAJKA IBI :   Pobogu, umeri se, oče Ibi.

 

OTAC IBI :    Hajde, bacite sve plemiće u mišiju rupu....Požurite, brže, ....Hoću da donosim zakone! Sada ću da izvršim reformu pravosuđa, a posle ćemo preći na finansije.Prvo, sudije neće više imati platu.

 

MAJKA IBI :   A od čega će  živeti?.

 

OTAC IBI  :   Od kazni koje budu naplaćivali i od imanja na smrt osuđenih.

 

MAJKA IBI :   Ma, šta to radiš, oče Ibi? Ko će sad izricati pravdu?

 

OTAC IBI :   He, he... pa ja! Videćeš kako će sve da ide kao podmazano.

 

MAJKA IBI :   Da, blago nama.

 

OTAC IBI :   De, de, ćuti, ...A sada ćemo, gospodo, da pređemo na finansije.

.....Prvo i prvo, hoću za sebe da zadržim polovinu svih poreza....Gospodo, ustanovićemo porez od deset odsto na nepokretnosti, drugi na nadnice i penzije, treći na brak i četvrti na umiranje....

 

MAJKA IBI :     Ali to je idiotski, oče Ibi.

 

OTAC IBI :   Ne plaši se ništa,  sam ću ići od sela do sela da skupljam porezu.

 

 

kraj II scene

 

 

IRENA  :   U ovom komadu ja igram Majku Ibi...a sada kraljicu...poteklu iz naroda...

Ma šta pričam..igram epizodu..Uostalom takva je cela svetska i naša drmaturgija...

Na tri muške uloge, dolazi jedna ženska...I uglavnom su to..majke..sestre..paćnice..

A i kad se nađe neka stvarno dobra ženska uloga..to dobiju da igraju..one koje umeju da trepkaju..da se maze...Upravnikove ljubimice...A reditelji..to je tek posebna priča....da ne pričam sada.....Pa nije ni čudo što posle narod priča...glumice i balerine..to sve bre... razumete..

Ali ja sam oduvek bila glumica..koja je umela da i od malih zadataka napravi upečatljive likove...dostojne pažnje i sjajnih kritika...Scena treća :....

 

 

Scena III

(sada već uigrani...i sigurni u tekst i scenu)

 

 

OTAC IBI :   Gospodo, otvaram sednicu i gledajte da dobro slušate i budete mirni. Prvo ćemo da vidimo finansije, a potom ćemo da razmotrimo jedan mali sistem, koji sam ja izmislio, da se pravi lepo vreme i otera kiša.

Dakle, gospodo,  finansije idu dosta dobro. Lep broj zelenaških pasa razmili se svakog jutra ulicama, a poreski pokvarenjaci čuda prave.

 

KAPETAN  :   Stiglo pismo  od Bordira....

 

OTAC IBI :   Čitaj ga...

 

MAJKA IBI :   ..Kaže da ga je car vrlo lepo primio, da će da napadne tvoju državu da bi vratio sina predhodnog kralja.

 

OTAC IBI :   Uh, jao, strah me je! Uh, nedam krunu...krna je moja..samo moja.!

O jadan li sam.. Gospode, šta će sa mnom biti?

 

MAJKA IBI :   Postoji samo jedno rešenje, oče Ibi.

 

OTAC IBI :   Koje, ljubavi moja?

 

MAJKA IBI :   Rat!

 

OTAC IBI :   Jes’, pa opet po meni da pljušti.

 

KAPETAN :   Trkom, trkom, da organizujemo vojsku.

 

OTAC IBI :   A, to, bogami, ne dam! Ne dam pare. Pre su mene plaćali da ratujem, a sad treba da ratujem za svoje rođene pare....

Može da se ratuje, kad ste vi zapeli, ali bez i pare troška.

 

SVI :   Živeo rat!

 

OTAC IBI :   Hajde, gospodo, pripremimo se za borbu. Mi ćemo ostati na bregu i nećemo da siđemo dole. Ja ću biti u sredini kao živa tvrđava, a vi ostali ćete da trčkarate oko mene. ..Pešadija će peške da ide u podnožje brega, da sačeka neprijatelja i pomalo ih poubija, a konjica će biti pozadi da uleti u gužvu, artiljerija će biti oko vetrenjače, ove ovde, da bije u gomilu.

A mi, mi ćemo biti u vetrenjači i kroz prozor ćemo pucati iz našeg pištolja.

Vrata ćemo poduprti fizičkom palicom...

 

GLASOVI :   Živeo otac Ibi, naš genije!

 

OTAC IBI :   A, evo ih, ura! ...Živeli ibijevci!

Napred, polazite, potrebni ste domovini, gospodo! ....Juuuriš narode moj!

 

IRENA :  Ova zavesa skriva ,

                Bedu skuplju od zlata, 
                Vek sažet u dva sata, 
                Beskraj na četiri kvadrata! 

GRADIŠA :   U mraku pred ovom zavesom 
                       Mudraci nadbudališe 
                       Budale, a budale 
                       Nadmudriše mudrace! 

PETAR :  Ova zavesa deli svet 
                 Na mora ognja i leda, 
                 Na pozornicu i crnu 
                 Rupu koja je gleda! 

kraj komada

 

 

 

IRENA  :  PUK (publici). Ako smo vas mi, Uvredili nečim, tamo - 
Da bismo stvar izgladili:   Zamislite da ste snili 
I da ste sve opsene tu ...Videli samo u svom snu. 
Ne kudite, jer s malo volje ... Drugi put će biti bolje. 
Laku noć vam želim svima - Vaš pljesak se rado prima! 

 

KRAJ