PROBUDI SE ... monodrama

 

Miroljub Nedović

 

 

PROBUDI SE  ...

monodrama

 

 

 

prim. aut. : Žena je u komi...leži u bolničkom krevetu...

                  Muž...svakoga dana dolazi i pokušava da joj pričom dopre do svesti..

                nadajući se da ga ona ipak čuje...sa željom da se što pre probudi...

 

 

 

 

 

...................................

 

 

 

 

( Paravan od belog platna ..što je ustvari bolnička pregrada između kreveta u bolnicama... jedna stolica pored..U drugom uglu čiviluk..i ništa više..

Ulazi Oliver..nosi kesu sa par pomorandži i novine..Počinje da priča još od samog ulaska..Skida kaput..i ostavlja na čiviluku..)

 

 

 

Autobus gradskog prevoza je čudo..kako to, da tri puta briže ide kad trčiš za njim, nego kada se voziš u njemu...Kad sam se konačno popeo..za mnom ulazi jedna

seljančura...pita ,,Koliko košta vožnja u ovom svi svnjcu,,..Nisam izdržao..

Reko sam joj ,,Sto dinara po krmači...uđite slobodno,,...

 

( dolazi do paravana..uzima tablu sa bolničkom listom..proverava promene..i ne prestaje da priča)

 

Ćao...ja sam...stigao sam.... Ja, kao onaj Smederevac..upao u lopatice od obroda.. one ga okreću u vodu..iz vode..Svaki puta kad izroni, on dobacuje onima na obali..

,,Braćo Smederevci, eto mene opet,,...

 

Gužva po gradu...otvoren sajam automobila...posle sajma turizmi..kad su Srbi videli gde neće da putuju..sad je sajam automobila..da vide, i šta neće da voze...

 

Sestrama sam doneo...dvesta grama kafe i malo voća...Juče sam im dao bombonjeru.. Medicinsko osoblje inače.. pacjenta koji ne zna da treba da donese poklon doktoru i sestrama, zove MEDICINSKI FENOMEN...ja nisam taj..

 

Pozdravili te kumovi..Jova i Mila...Oni se još nisu razveli.. a kad će neznamo..

Mila zalepila papire za razvod braka na frižideru, kao opomenu, čim se Jova uhvati za frižider da uzme pivo..papiri ga udare u facu..i on se trgne..

Ali zato kad izađe iz kuće, obavezno ode na safari.. i ubije pet flaša Lava i sedam flaša Jelena..

 

Eee.. ovo sam ti doneo..moram da ti pročitam...

(otvara novinu..čita na glas)

...Vrlo su različiti uzroci kome. Na prvom mestu su teške povrede lobanje i mozga. Dve trećine takvih pacijenata su povrede zadobili u saobraćajnim nesrećama...tvoj slučaj.....Dilema koja muči mnoge, a na koju ni lekari ne mogu da daju pouzdan odgovor, jeste da li komatozni pacijenti mogu da čuju kada im se neko obraća. Doktor Milaković se seća devetogodišnjeg dečaka koji je tri meseca bio u komi na odeljenju neurohirurgije Urgentnog centra.

Dečak se posle tri meseca probudio. Kada ga je majka, šest meseci posle povređivanja, dovela na kontrolu, dečak je po glasu mogao da prepozna medicinske sestre koje su se

o njemu brinule u vreme kada je bio u komi.

Bolesnik se intenzivno leči dokle god ima izgleda da se vrati normalnom životu... ...itd..itd.....Vidiš..

...A ovo sam pronašo na internetu..

( vadi iz džepa odštampan papir...čita)

Amerikanac Teri Volesu probudio se iz kome posle 19 godina. U komu je pao kao devetnaestogodišnjak, posle teške saobraćajne nesreće. Koma je jednostavno prestala, bez ikakvog medicinskog objašnjenja i lekarske pomoći.

On je izjavio, da je ponekad čuo da mu govore pored kreveta, ali da nije imao ni snage, ni mogućnosti da reaguje.

Devetnaest godina...ti nemoj toliko dugo...

 

( shvati da je lupio glupost i brzo menja temu)

 

Obuko sam danas ono odelo koje si mi ti kupila...Znam da odelo ne čini čoveka..čim ga obučem, ličim na političara....Neću o politici...Neću...Ali moram.. Nova srpska konjugacija:    JA ćutim.....TI ćutiš.....ON ćuti
                                            MI ćutimo...VI ćutite...ONI nas jebu..

Moji đaci mi pričali fazon...Kaže.. Sedi prosjak na mostu..prolazi neki tip.. Ovaj mu traži  neki dinar..Kaže tip.. "Gde od mene tražiš..pa ja sam prosvetni radnik"..Kaže prosjak.. "I ja sam..ali nemam prva dva časa"...

Siromaštvo je bolest..širi se ko virus...Vrhunac siromaštva je kad neko uđe u kinesku radnju...Prodavac ga pita šta treba ..on kažeš.. "Ma, ništa, samo gledam!"

Cene skaču..prihodi padaju...odem na pijacu ..pitam seljaka pošto paprika..Kad mi kaže cenu..dođe mi da ga pitam.. "Te paprike..da nisu možda punjene?"...

 

Uvodimo digatalizaciju...a nemamo kanalizaciju...

Očajanje..nacinalni sport...

 

Upališ televizor a tamo....

Na RTSu...obaveštenje.. ,,Program koji gledate nije stariji od 18 godina!,,

Na svim programima dok traju reklame..možeš da diplomiraš na Megatrendu

Ali svi koji se pojave na TVu...automatski ulaze u carstvo nebesko...   

 

Ljudska prava za kriminalce?.. Neograničena prava za nastrane?

Amnestija za prevarante?.. Nacinalne penzije za starelte?

Pošteni su glupi?..Platiti dugove i biti budala?

Ne iskoristiti prednost, znači biti kreten?.. Više vredi  jedan Armani od diplome?.. Više vredi veliki ekran od razgovora?.. Više vredi IZGLEDATI od BITI...

Jedni peru svoje pare....Drugi nama ispiru mozgove..

A narod..mentalnu higijenu održava... turskim sapunicama...

Pa su mnogi tek sada shvatili da oni i znaju turski.....Ko maternji..

Pa su tako naše reči...ustvari turske..ili turske naše..kako god...

 ....alat , alva, baklava, bašta, burek, barjak, bunar, kafa, jogurt, nanule, džezva, bakar, boja, čarapa, čekić, čelik, česma, čizma, džep, papuče, rakija, šator, šećer, tambura, top, ćorav, ćelav, čobanin, juriš, kajmak, kašika, meze, miraz, sanduk, sirće, šegrt, čerga, ćebe, ćumur, dušek, đubre, gajtan, hajduk, kapija, kuršum, pirinač, baksuz, bakšiš, dželat, sokak, komšija, mušterija, inat, kavga itd....

 

Za strance smo ne prevodljivi...Nema tog jezika koji može da prevede..

,,Ubija promaja,,..,,Gori televizor,,..,,Drnda vunu,,..,,Ide po lekarima,,

,,Ganja papire,,..,,Pljunuti otac,,..,,Spava kao zaklan,,..,,Mrtva usta bi ga jela,,..

 

Ali zato.. naš..visoko obrazovani kadar ne zna pravopis..Šalje mi pre neki dan..

Steva poruku...,,Brate kako se pravilno piše ,,ne znam,, ili ,,neznam,,...

Odgovorim mu isto preko poruke...,,Brate..napiši da znaš,,...

A Steva završio pravni fakultet...po stranačkoj liniji dogurao do načelnika sekretarijata za kulturu...

 

Hrvati rešili po svaku cenu da pobegnu od zajedničkoj jezika..pa tako ...za lift..kažu ,,dizalo,,.....mi kažemo ,,peškir,,..oni ..,,ručnik,,...oni kažu ,,vlak,,..mi kažemo ,,voz,,..oni kažu..,,političari,, ..mi kažemo ,,kreteni oštećenog mozga,,..

 

Ali rekao sam neću o politici..??...

 

Hoćeš da ti čitam...

(otvara novinu)

Od kad si ti ovde...Novine kupujem po navici..ali ih ne čitam..prelistam ih samo, reda radi..I nema šta da se čita... Profesori pretučeni u školama, manipulacije u bankama, eksploatacija radnika, korupcija u bolnicama i sudovima, prevare, krađe, otmice, ubistva....

I horoskop laže...Dođe mi da ga pitam..,,Ej Horoskope...a gde je onaj novčani dobitak..koji si obećao,,....

Iznerviram se i sklopim novinu..Neću tako da živim..

Hoću da skinem rešetke sa prozora, i da  stavim cveće !
Hoću ponovo živu ogradu... umesto zidova, kapija, kamera, pasa...telohranitelja!
Hoću da držim otvorene prozore i otključana vrata u toplim noćima !
Hoću da mi se vrati stari Život !...Život jednostavan kao kiša !..Život čist  kao aprilsko nebo !...Život lak kao lahor pred zoru ! ...Hoću život sa tobom...

Ali niko mene ne pita šta ja hoću..

I zato sad neću da ti čitam novine..

 

Hoćeš da nastavimo sa čitanjem ,,Malog Princa,,...

( uzima knjigu... iza paravana.. sa njene natkasne..)

Da vidimo gde smo stali..

Pitam pre neki dan jednog đaka na času...,,Jesi li ti ikad plako nad nekom knjigom dok si je čitao,,...,,Jesam profesore,,...odgovara kao iz topa..,,nad zbirkom iz matematike,,..

          ( otvara knjigu na obeleženo mesto...čita..odlomak ,,Mali Princ,,)

 

.......Moj život je jednoličan. Ja lovim kokoši, ljudi love mene.

Sve kokoši su slične, i svi ljudi su slični. Meni je dakle, pomalo dosadno.

Ali, ako me pripitomiš, moj život će biti kao obasjan suncem. Upoznaću korake koji će biti drugačiji od svih ostalih. Drugi koraci me tjeraju pod zemlju. Tvoji će me

kao muzika pozivati da izađem iz rupe. A zatim pogledaj! Vidiš li, tamo dole,

polje puno žita? Ja ne jedem hljeb. Za mene žito ne predstavlja ništa.

Žitna polja ne podsjećaju me ni na šta. A to je žalosno! Ali ti imaš kosu boje zlata.

Biće divno kada me pripitomiš! Žito, koje je pozlaćeno, podsjećaće me na tebe.  

I ja ću voljeti sumo vjetar u žitu...

 

(zvoni mu mobilni…javlja se gotovo ljut..)

 …Mobilni pretplatnik ne može sa vadam sada da razgovara..zovite u pristojnije vreme..

(prekida…i nastvalja da čita)

 

Lisica usta i dugo je gledala malog princa:

- Molim te... pripitomi me, reče ona.

- Vrlo rado, rece mali princ, ali nemam mnogo vremena. Treba da pronađem

prijatelje i da se upoznam s mnogim stvarima.

- Čovjek poznaje samo one stvari koje pripitomi, reče lisica. Ljudi nemaju

više vremena da bilo šta upoznaju. Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca.

A kako trgovaca nema koji prodaju prijatelje, ljudi više nemaju prijatelja.

Ako hoćeš prijatelja pripitomi me!

- Šta treba da učinim? …upita mali princ.

- Treba da si vrlo strpljiv, odgovori lisica. Najprije ćes sjesti malo dalje od

mene, eto tako, na travu. Gledaću te krajičkom oka, a ti nećes ništa govoriti.

Govor je izvor nesporazuma. Ali, svakog dana sješćeš malo bliže...

 

(ponovo zvoni telefon…sada već besan..javlja se..)

Da..kaži..video sam da si ti…ali ne mogu sada da razgovaram..javiću ti se sutra pre podne…Važi..dogovoreno…

(prekida vezu)

Gile Seljak…Eto i tim selcima nije lako…Kad dođu ovde u Beograd… prvo ih drkamo mi za naglasak…a onda odu kući sa BGd naglaskom..

tamo ih drkaju njihovi…muke žive…

(nastavlja sa čitanjem)

 

Sutradan mali princ ponovo dođe.

Bilo bi bolje da si došao u isto vrijeme, reče lisica.

Ako dolaziš, na primjer, u četiri sata popodne, ja u biti sretna već od tri sata.

Ukoliko vrijeme bude odmicalo biću sve sretnija. U četiri sata biću uzbuđena i uznemirena; upoznaću cijenu sreće!

Ali ako budeš dolazio kad ti padne na pamet, nikada neću znati za koji čas

da spremim svoje srce... Potrebni su čitavi obredi za to.

- Šta je to obred?.. upita mali princ.

- I to je nešto što se davno zaboravilo, reče lisica. To je ono što čini da se

jedan dan razlikuje od drugog, jedan čas od drugih časova.

Kod mojih lovaca, na primjer, postoji jedan obred. Oni četvrtkom igraju sa seoskim

djevojkama. Četvrtak je, dakle, divan dan! Idem u šetnju čak do vinograda.

Kad bi lovci igrali sa djevojkama kad im padne na pamet, svi bi dani ličili

jedan na drugi, i ja ne bih uopšte imala odmora.

Tako mali princ pripitomi lisicu. A kada se dan rastanka približi:

- Ah! reče lisica... Plakaću.

- Sama si kriva, reče mali princ, nisam ti želio zlo, ali ti si htjela da te pripitomim...

- Naravno, reče lisica.

- Ali ti ćeš plakati!.. reče mali princ.

- Naravno, reče lisica.

- Znači, time ništa ne dobijaš!

- Dobijam, reče lisica, zbog boje žita……

 

(čitanje prekida..jer zvoni njegov mobilni..ostavlja knjigu i brzo..vadi mobilni iz džepa..)

 

Bio sam siguran da sam ga isključio....

 

( gleda indetifikaciju..nepoznat broj..ali se ipak javi)

 

Da...Ja sam..Ko?..Da..da sećam se..Ali ja sada nisam u mogućnosti da razgovaram..

Dođite sutra u školu pa ćemo porazgovarati.....Razumem vas.. niste mogli da dođete na roditeljski..ali razumite i vi mene..sada nisam u prilici da razgovaram....Pozovite sutra posle nastave..oko 16 sati..ništa..ništa..prijatno..

 

( prekine vezu..isključi telefon..i vraća ga u džep sakoa)

 

Ne znam zašto roditelji misle da su razredne starešine obešene na čiviluku..i da možeš da ih cimaš kad ti je volja..Uostalom šta da ti pričam..znaš i sama..

Pozivaju u pola noći...Dolaze na vrata..Donose rakiju...bombonjere..poneki knjigu.. cveće.. I što deca manje uče...to su roditelji uporniji..

Možete da popravite..ocenu iz Fizike..Da popravite dve ocene..da popravite..

Nisam ja hauz majstor..ja sam samo profesor maternjeg jezika i razredni starešina..

 

( seti se)

Ponovo sam aktivirao dramsku sekciju u školi..birao sam one koji znaju da, Dostojevski F.M., nije radio stanica...Teško je danas izabrati dobre klince..ništa ih ne interesuje..snalaze se samo kad treba da, slažu, prevare, prepišu... Nekad su đaci prepisivali, na boemski način - ispišu puškice kod kuće, usput, pola toga i nauče. Danas..većinu zabole  da se muče, dovoljno je otići do najbliže bandere, poskidati oglase .. ima ih više nego umrlica..  na kojima se nudi usluga iznajmljivanja kompletnog aparata za dvosmernu komunikaciju, pomoću kojeg ćete dobiti željenu peticu...A znanje? Ma koje znanje.. šta će to kome... Ovaj nus-produkt tehnike koriste uglavnom srednjoškolci u "ladimo jaja" školama i studenti "platio sam, baš me zabole" fakulteta, i to i nije neki problem, oni će ionako biti  menadžeri. Fora je što se pojava omasovila na fakultetima koji treba da proizvedu: inženjere, lekare, ekonomiste, koji će sutra "nositi" ovu zemlju, tako da neće biti nikakvo čudo ako mostovi budu padali zbog jedne nule viška u proračunu, ili nekom ugrade protezu sa 63 zuba.

 

I znaš koja je teorija klincima danas?...Zar da mi ceo život ti prođe u učenju, studiranju, sticanju znanja, da mi na kraju... po kičmi jaše bagra sa kupljenim diplomama, lažnim titulama....Neću...Otaljaj ovo što moraš, zbog matoraca..i furaj preko grane...

Zato danas kad pitaš nekog klinca..,,Sine šta ćeš da budeš kad porasteš?,,..

On odgovara ,,Biću...strani državljanin,,...

 

A ja kao klinac ...sanjao da budem glumac....

I živim  kao u pozorištu...život mi je drama..posao komedija..finasije tragedija..

 

Kad sam ja probao na glimačkoj akedmiji...Tada ih nije bilo više nego pozorišta..

Znaš da još pamtim šta sam spremao za prijemni ispit...

( seća se ...glumi..govori tekstove..odabrati pesmu...monolog..imitaciju.. )

Bio sam razočaran kad me nisu primili...Sad nešto mislim..možda je i bolje..

Godine školovanja, umetničkog nadanja, ne retko brdo potrošenog novca, da bi oni srećniji završili na reklami za deterdžent, kaldont ili mesne prerađevine.

Sudeći po reklamama, u Srbiji postoje samo 3 problema: karijes, perut i  menstruacija.

 

Postajem matoro džangrizalo..

A nisam mator..Prestar za nestašluke..premlad za starački dom..

Ni tamo ni ovamo...na pola puta..

Pita me komšija...,,Ovo što ti se desilo..a ti imaš snage i da se nasmeješ,,..

,,Pogodio doktor lekove komšija,,..odgovaram...

A dođe mi da zaustavim nekog na ulici i da ga pitam..,,Izvinite koji stranu je put,

za pizdu materinu..,,

 

Ej da ti pročitam pesmu koju je jedan moj đak napisao...Oni sad to pišu u njohovom REP maniru..ali jaću to čitam onako..po starom...slušaj....dobra je...

 

Politički nisam aktivan.. a pun kurac partija
Odgojen kako treba, mada je tu bilo i batina
Ni bog dragi ne može više da nam sudi
I on se čudi, tako lepa zemlja a ružni ljudi
Al takav ti je život srpskog mentaliteta
Zajebi ti izgled, kad je mozak zadnjeg kvaliteta
Zemlja profitera, mržnje i kriminala
Nama ne može suditi ni hiljade Haških tribunala
I ja se često ubijam uz zvuk narodnjaka
A jesu tekstovi glupi i muzika užas, bez meraka.
U svakom pogledu nove trendove sledim.
Nisam glup, imam diplomu, pa opet kući sedim.
Za mene budućnosti nema...tako, čisto, prosto
Da mi nije ove muzike sad bi lupo glavom od sto

Kako smatra ova nacija

Mi smo izgubljena generacija..

I još samo jednu stvar da znaš
Ne računajte na nas.

 

Žao mi ovih klinaca danas...Sećaš se kakva smo mi bili deca...

Ti si bila u osmom jedan.. a ja, u osmom dva..Isti razred..drugo odeljenje..

Pamtim i film koji smo gledali, kada sam te prvi put poljubio u bioskopu..

Sećaš se koji je film bio?...,,Abort i Kostelo jure Frankeštajna,,...

Publika u bioskopu se oko nas valjala od smeha..a mi smo se ljubili...

Pili smo vodu sa česme u dvorištu, a ne kupovnu iz flaše.

Jeli smo kolače, mast i hleba..pili gazirana pića, ali nikada nismo bili debeli, jer smo se stalno igrali napolju.
Otišli bismo smo od kuće ujutro, i igrali se po ceo dan, vraćali smo se kući kada bi se napolju upalila ulična svetla.
 Nismo imali mobilni....Nismo imali Play Station, Nintendo, video igrice, 99 satelitskih programa na televiziji, filmove na videu, surround sistem, mobilne telefone, kompjutere ili Internet chatove.
Nismo tražili nagradu da bi završili školu..

Imali smo prijatelje! Izašli bismo iz kuće i našli ih.
Igrali smo između dve vatre i ponekad bi nas lopta  stvarno zabolela.
Padali smo s drveća, znali smo da se posečemo, polomimo kost ili zub, i zbog toga nije bilo nikakvih sudskih tužbi.To su bili nesretni slučajevi. Niko nije bio kriv osim nas.
Tukli smo se.. i udarali jedni druge, dobijali modrice i naučili kako da ih prebolimo.
Vozili smo se na biciklu ili prošetali do prijateljeve kuće, pozvonili na vrata, ili samo ušli i igrali se sa njim.
Nisu svi drugari ulazili u ekipu.
Oni koji nisu, morali su da nauče da se nose sa razočaranjem.
Testovi se nisu prilagođavali iz bilo kog razloga.
Naši postupci su bili samo naši.
Posledice su bile očekivane.
Sama zamisao da nas roditelji vade iz nevolje ... ako smo imali problema u školi ili sa zakonom bila je nezamisliva... Oni su ustvari podrzavali školu i zakon.
Imali smo slobodu, neuspeh, uspeh i odgovornost... i naučili smo da se sa tim nosimo.

 

Ne znam šta mi je..sentimentalnost..ili kriza srednjih godina...

 

A ovi klinci danas…..Tetoviraju se…Mene ćale lemao..i kad sam lepio tetovaže sa žvakaćih guma…Devojčice se šminkaju…Šta šminkaju..gletuju..

Kad padne kiša pola njih ostane bez obrva..

 

Znam šta bi mi ti sada rekla…Da sam ostareo…I jesam..

Ponekad se naljutim na sebe zbog toga..ali šta ću…Oprostim budali…

Godina je sve više - prijatelja sve manje.
Prijatelji se gube tako što ih ukradu žene, krade ih posao, kradu ih godine, vreme, krade ih smrt, kradu ih strane zemlje, kradu ih njihova deca, njihovo ime u novinama, njihovo lice na televiziji, kradu ih nam naše reči o njima, koje su čuli od trećih prijatelja... Održavamo panično neka klimava prijateljstva, krijući sopstvenu slabost i strah da ostanemo sami. Najveći broj naših prijateljstava su neka vrsta bednog sporazuma sa savešću, bekstvo od samoće.

Neko je reko...,,Ne verujem ljudima koji nemaju prijatelje iz detinjstva,,...

U pravu je... više od svega čuvam prijateljstva sa onima koji me pamte dok sam još imao bujnu tamnu kosu, i bio sklon ludorijama......

Sreo sam pre neki dan Branka..sećaš se pričao sam ti o njemu..Išli smo zajedno u osnovnu školu...U osnovnoj nije znao da ponovi ono što smo mu šaputali za dvojku.. Prošle godine kupio fabriku na ponovljenom tenderu...

Zanimljivo, za kraj nekog prijateljstva uvek okrivljujemo druge, nikad sebe. Retko ko od nas pomisli za sebe da ima možda tešku narav ili je prznica...A znam neke iz naše generacije koji ne bi mogli da zadrže frendove ni na fejsbuku..

Slušaj me dobro i zapamti šta ću ti reći..ne smeš da me ostavljaš....Budi u komi još koliko ti treba..Odmori se od svega..a onda moraš da se probudiš.. Zapamti..Moraš....Ne mogu sam..ne umem..Za obroke, spremam samo jaja.. Kuvana..Pržena..Jaja na oko...Počela kresta na glavi da mi raste..

Nisam znao ni mašinu za veš da uključim..Kao da je NASIN kopijuter.. Sramota me bilo tvoju sestru da pitam, pa pozovem..988.. informacije....Sreća ..javi se žena..Objasnim joj šta je u pitanju, i da mi treba informacija..Kako da operem majice..Pita ,,Jesu pamučne ili sintetičke,,..kažem ,,Nemam poima,,..

,,Pa šta piše na majici,,..Reko..,,Adidas,,..Ona se zasmeje.. Ja spustim slušalicu..

Da sam sačekao, možda bi mi objasnila da ne smem da stavljam crveno u paketu sa belim..sad su mi sve majice..i veš..roze..ko da se spremam za paradu ponosa...

 

Ustanem ujutru..sam popijem kafu..odlazim u školu ..držim časove..vraćam se u prazan stan..spremam se za dolazak ovde..i sve vreme mislim ..Šta ću da ti pričam..Medicinska sestra je rekla.. ona krupna brkata..Što liči na moju učiteljicu iz osnovne.. Samo što je, sestra, muževnija od nje..Kaže..,,Pričaj joj.. ona te čuje..bilo šta..kao da razgovaraš sa njom..samo pričaj..ne približavaj joj se mnogo.. sad je sezona ovih virusa..grip i ..sve to....ali pričaj,,..

Kaže..,,Ako baš moraš da joj priđeš..stavi masku..,,

,,Ako ne mogu da je poljubim ne moram da joj prilazim..a kako ću sa maskom,,...Nisam joj to reko..Nisam stigo..jer ona ne uzima vazduh dok govori..

Kaže...,, Pričaj...pričaj..pričaj bilo šta...,,

 

I sve priče koje smislim ...na kapiji bolnice zaboravim..U hodniku me hvata panika.. Kažem sebi ne smeš da ćutiš..ona nije umrla..samo spava..ćuti i sluša te...

Uveče kada se vratim kući... legnem u krevet, kažem sebi...danas si pričao gluposti..

Sutra moraš biti duhovitiji, veseliji..ne ponavljaj priče..reći će da si dosadan..

I krenem da smišljam nove priče..a znam, zaboraviću ih još na kapiji..

 

Eto.. ovo sam zaboravio da ti ispričam....Pre neko veče..Zove me Jova..prijan ko letva..kaže...,,Kume dođi kod ,,Oskara,, da dovezeš mene i auto kući..mnogo sam se olešio..Taman da me pokriješ kod žene,,..šta ću..uhvatim taksi..odem..dovezem ga do kuće...Otvorim vrata od stana i samo uguram..Nisam mogo sa kumom da se raspravljam...I da vidiš..samo što sam stigo nazad kući..Ponovo zove Jova..viče..

,,Kume...ne mora da dolaziš po mene.....stigo sam kući,,....

Jova nema nikakvih problema u životu..osim pića..A i piće je problem kumi..

Jova nema problem sa njim...obožava da pije..

 

Neko je rekao..,,Život je težak,, ..Dugi ga pitao..,, U odnaosu na šta ?,,

Žrtvujemo zdravlje da bi zaradili novac...onda trošimo taj novac da bi povratili zdravlje...Zabrinuti smo za budućnost da ne uživamo u sadašnjosti..rezultat toga je da ne uživamo ni u sadašnjosti ni u budućnosti....Živimo kao da nikada nećemo umreti..

I na kraju umremo kao da nikad nismo ni živeli..

 

Sve ovo sam pročitao negde..ne mogu da se setim gde..Ne znam zašto sam to i zapamtio.. dopalo mi se valjda...

 

Znaš me..pamtim neke nebitne stvari..Imena, ljude..datume...A one koje bi morao da se setim  u svakom trenutku...zaboravljam....,,Marfijev zakon,,  života...

 

          Možda mi sve to bude od koristi..za knjigu...roman...dramu..ne znam još..

Znaš da si me uvek ubeđivala da treba da napišem nešto..Uvek sam se izvlačio..

Nisam spreman..I sada ne osećam da sam spreman..ali..tebi za ljubav..uradiću to..

Počeću da pišem..Pravim sineopsis..Imam ideju....

Zvaće se...PROBUDI SE...Glavni lik dolazi svakoga dana kod žene u bolnicu koja leži u komi...Priča joj..kako bi joj pomogao da se izbori i izađe iz dubokog sna..

....Naravno prepoznaješ našu situaciju...i nas kao glavne likove..Ali svakom piscu je lakše da piše o stvarima i događajima kroz koje je prošao..maštom i talentom samo nadogradi fabulu..

Naravno to neće biti puko prepričavanje situacije i stanja..TO..bi trebalo da bude metafora..Narod u komi..a neki usamljeni glas..nešto priča..priča..priča..

JA ćutim.....TI ćutiš.....ON ćuti
          MI ćutimo...VI ćutite...ONI nas jebu..

Možda to i ne ispadne dobro....Možda to i ne objavim..Ali ja to moram da napišem..  Zbog tebe..Zbog mene..Zbog nas..

 

( izvlači mobilni...pušta muziku...sedi i sluša..gasi muziku)

Pre neki dan u taksiju..krenuo taksista žvaku...,,Ne bih mogao da radim kancelariski posao..,,..prekinem ga, samo da ga zamolim da pomeri ikonu..da mogu da vidim taksimetar....pa ga pustim da nastavi...kaže..,,U autu je zanimljivije...Svašta se vidi i čuje... Sam sam svoj gazda ...Nema ko da mi naređuje..,,..

Kaže mu..,,Sreni levo,,..I on skrene...

Naravoučenije...nema tog posla, gde ti niko ne naređuje...

 

( vadi bočicu lekova iz džepa..gleda gde vodu da nađe..teško mu da traži...

popije pilulu bez vode..)

 

Nisam bolestan..nije mi ništa..ovo je antidepresiv....Tako....pomaže mi...

..Lekovi pomažu, na prvom mestu, onima koji ih proizvode...

Onaj novi psiholog u školi, predlagao mi, da idem na neku grupnu terapiju..

Zna neke ljude koji su išli..

..Ne mogu..To je ko u onim filmovima..znaš ono..,,Zdravo ja sam .....,,

(imitira grupu)..,,Zdravo .....,,    ..Ma beži tamo..Ne mogu...

I psihijatri digli cene...kad videli kolkio u ovom narodu ima ludaka...

 

Juče u drakstoru sretnem tetka Divnu..komšiku iz prizemlja..pita za tebe..

Mene poziva u crkvu..da zapalim sveću..Kažem joj..,,Tetka Divna..zapalio bih ceo oltar, a ne sveću, samo da znam da će da pomogne,,...Ona se preksti i ode..a ja ostanem na sred prodavnice..ne znam, šta sam došo da kupim...

Znam...umem da budem sarkastičan..

Sarkazam...Sama reč je povezana s grčkom rečju "sarkazein", što može da znači gristi usne u besu... ili meso koje rastržu psi...

S'tim što se ja osećam kao gore pomenuto meso..koje rastržu psi..

 

(seti se)

Kum Jova mi pričao vic..kaže... Rešio tip da se ubije, pa otišo kod popa da se ispovedi..Pop skoči..,,Ne.. kako samoubistvo..pa to nije hriščanski..Kako? ..Zašto?,,..,,Zbog žene,, kaže ovaj..,,Ona je ovakva..pa je onakva,,..,,Polako čekaj,,..Kaže pop...,,Ja ću da porazgovaram sa njom,,.. Ode pop i popriča sa ženom..Vrati se posle dva sata..i kaže..,,Najbolje je da uzmete otrov, to je naj bezbolnije,,

 

Jova išo samnom u osiguravajuće društvo..Nije mi bilo do toga..Ali kažu, mora.. zbog nekih papira...A Jova tamo zna neke ljude..Od automobila nema ništa..

Totalna šteta..Ko je kriv i sve to...Nisam hteo da ih slušam..uzeo sam papire i izašo..

U toj situaciji Jovin pokušaj da bude duhovit je bio..

,,Žensko oko je čudo..Vidi plavu dlaku na svetlom sakou sa deset metara..

A ne vidi kamion dvotonac na uz desni blatobran,,...Da mi nije kum ..nokautirao bih ga na sred ulice...

 

Uvek nam se čini da se ovakve stvari dešavaju drugima..nekim tamo..za koje čuješ u kafanskoj priči...pročitaš u novinama...Nikada nama..

A kad se to ipak desi...Prvo što pomisliš...A zašto baš meni...

Onda počinješ da zbrajaš učinjene grehove...Za koje ipak zaključuješ da nisu tako veliki, da bi kazna bila tolika ... I jedino logično objašnjenje je... da ispaštaš grehove iz nekog prošlog života..Iz nekog davno prošlog vremena..

Onda kreneš da tumačiš pojam vremena..

Ne pomaže Anštajnova teorija ...,,vreme i teorija relativnosti,,..

Prizivaš narodnu mudrost..,,Vreme je novac,, ... ,,Ide vreme, nosi breme,, ... ,,Vremenu se valja pokoravati,, ... ,,Vreme leči sve,,

Filozofiram..Platon mi nije ravan..

Samoća od čoveka pravi filozofa...ko je to reko...JA..

          U izboru fakulteta, na prekretnici života, pored glume i književnosti mi je bila i filozofija..Kad sam to reko mom dedi ..znaš šta mi je reko..

,,Mani filozofiju sinko...to možeš i sam..sedi kući filozofiraj kolko oćeš..A fakultet da upišeš za doktora,,.. Možda sam trebao da ga poslušam..

 

A danas je takvo vreme da ljudi i ne slušaju jedni druge šta govore..

Sretnem prošle nedelje..Gorana Jovića..viče..,,Gde si bre..što se ne javiš?,,..

Kažem mu da sam u kurcu..šta se tebi desilo....da si tu gde jesi...

On viče ,,Super..super..ajde javi se pa da sednemo negde na piće,,..

Iznerviram se i kažem mu..,,Ma idi bre u pičku materinu,,..

On ne skida kez sa lica i viče ,,Važi....pa se čujemo,,..i odjuri žurno..

 

Znaš šta ti nikad nisam pričao...Jednu tajnu...

Sećaš se kada sam ti se udvarao..ili kako bi današnji klinci rekli..muvao..

Ona fora sa varnicama..Ono kad se pozdravimo..a pucne varnica između naših dlanova..Sečaš se šta sam ti govorio...Da su to stelice anđela..moga srca..

Ne znam, jesi li pala na tu foru...Ali to jesu bili anđeli moga srca..Što se strelica tiče.. ja sam mu samo malo pomogao..tako što sam pre nego se pozdravim sa tobom..dugo naelektrisavao ruku kroz kosu..

Haaa...na-elektri-savao..možda baš i nije književno rečeno...ali je iskreno..

Kada sam te prvi put video u školskom dvorištu..znao sam da smo ja i ti...kompatibilni..

Eee...ovo mora da je od ovih pilula.....kom-patimbi-lni?..

Danas je engleski jezik isto što je u vreme Sterije i Pokondirene tikve bio francuski.

 I ja nepažnjom ulećem u zamku..kao oni koji ga govore nepismenoj svetini, da deluju mnogo obrazovanije nego što zapravo jesu i izazivaju divljenje.. po principu - ako ja ne kontam, onda je sigurno nešto mnogo pametno.

Pa kad krenu, kako je njihov attitude ...da treba nositi kežual aksesoris prilikom branča.. a ako ste celebrity važno je da imate personaliti.. da budete trendi, ali da umete da plivate u vodama mejnstrima.. posećujete performanse  kako one koji su open, tako i one klozed.

To naročito političari koriste...Oni isti, koje upozoravaju na političku korektnost..

Politička korektnost se nekada zvala..Domaće vaspitanje...

Oni.. koji bi na valasti da budu doživotno..jer znaju, da čim istekne mandat idu u zatvor....I nije ni čudo što misle da su naj panetniji..nego što je to ne izlečivo..

Bog kada je stvarao naše političare..ili je eksperimetisao..ili se kockao..ili se samo zezao...

 

Ja opet o politici.. a reko sam da neću..

 

Moji đaci bi sada rekli...,,Nemoj da smaraš,,.....

Jesi se smorila.. ..ko Spajdermen u Vojvodinu...ko Džej na basket....ko ciganka u solarijum....ko napolitanka na spomenik....ko krtica u saksiju...ko pedofil u starački dom....

Sve su to đački fazoni...

E a znaš šta ću radim sa njima na dramskoj sekciji..

Mislio sam da radim ,,Kir Janju,,..Ima jedan klinac...jako talentovan...i dobar dečko.. lepo vaspitan..Da smo ti i ja imali dece..Voleo bih da nam je sin kao ON...

Zove se Luka...Njemu ću da dam da igra Kir Janju..dobar je i imitator..Da vidiš samo kako mene imitra..kad držim čas..Ja i nisam bio svestan da stalno ovako radim sa rukama na predavanju..ali on to skinuo...opasan klinac..

Jucu će da igra jedna mala..ma znaš je ti..ćerka onog odžačara u ulazu do nas... ..Milica...Liči na tebe u tim godinama...Ne toliko fizički..koliko po temperamnetu..

Znaš šta kaže..,,Danas samo odžačari rade na crno, a pošteno,,..ma slatka je..

i talentovana... Njih dvoje će biti odličan par na pozornici..

A scenu sa dukatima..ono..,,Pari..moji slatki pari,,...hoću da zamenim u scenu sa dolarima..evrima..švajcarcima....Videćeš..biće zanimljivo..Kir Janja naših dana..

Pa zar nije tako..Eto..danas kod nas... Ako kupiš garderobu, pare odoše Kinezima...Ako kupiš auto, pare odoše Nemcima, Italijanima ili Francuzima
Kupiš naftu, pare odoše Arapima....Kupiš gas, pare odoše Rusima.
Kupiš računar, pare odoše na Tajland...Kupiš mobilni, pare odoše u Koreu.
Kupiš patike, pare odoše Tajvancima....Ideš na letovanje, pare odoše Grcima, Bugarima, Crnogorcima,Turcima....

,,Pari moji slatki pari,,...govori Kir Janja i staje pred bankomat...Ubacuje karitcu i unosi šifru...

Znaš kako klinci zovu bankomat?.......Zid plača..

 

Stalno pominjem svoje đake..i zovem ih moji klinci...Pa jesu moji.. Kritikujem ih..grdim..vičem..ali ih volim..Ko svoju decu..

Ne..ne..ne..ne..nee...nemoj pogrešno da me razumeš...ne prebacujem ti ništa..

To što nemamo našu decu nije tvoja krivica..to su i doktori rekli..nije ni moja..ali

Eto neda nam se...tako nam suđeno...horoskop valjda...

 

Koji sam ja drkadžija..i pazim šta govorim..i pazim šta ne smem da izgovorim..

 

Hoćeš nešto da ti pevam...Uvek si se smejala do suza kada ja zapevam..Tebi je uvek smešno..a ja i dalje mislim da ne pevam loše...Ne sjajno...ali ne i loše...

 

( peva pesmu)

 

Eeee..Jova mi prebacio u telefon slike sa njegovog rođendana...

( vadi mobilni telefon iz džepa)

..Sećaš se, kako ste se ti i Mila smejale, kada smo Jova i ja pevali..

 

(peva pesmu koju je pevao na rođendanu sa Jovom)

(gleda slike u mobilnom)

Na slici smo ..Jova i ja zagrljeni pevamo..A u desnom uglu ste ti i Mila..iskrivljene od smeha...Druga slika je..kada ti i ja plešemo..Ne znam ko nas je slikao..ali očigledno nismo ni primetili..zaneseni u zagrljaju...

Sada mi se čini da nikada nisam umeo dovoljno da ti pokažem koliko te volim..

Ovolike godine zajedničkog života ..navlače na rutinu..Reč  VOLIM TE..

Zazvuči kao fraza...A nije Staša..veruj mi..

Hajde kad sve ovo prođe da vratimo..držanje za ruke..muvanje kolenom ispod stola..  nehajne dodire i poljupce u prolazu...

Ozbiljno mislim..Zar ne čuješ da mi sada i patetika lepo stoji...

Na trećoj slici..Mila donosi tortu..ti joj pomažeš..torta puna svećica...Jovi se u pogledu vidi da je pripit...U telefonu su mi ostale slike i sa onog izleta..Ja sam te slikao...

 

( ćuti i pregleda slike u mobilnom)

Nisam stigo da ove slike prebacim u kompijuter..uradiću to večeras kada se vratim kući..

Koliko je sati..  ( gleda u mobilni)

Auuu...Zadržao sam se...sada mi samo treba da se pojavi ona brkata medicinska sestra i da me istera..

Idem da ne pravim probleme...

A i krevet raspisao poternicu zamnom...Najbolje je da se sam javim..

(sprema se za polazak)

Dolazim sutra u isto vreme...

( kod obačenja mantila..pronalazi i vadi ceduljicu iz džepa..)

Hm..sinoć sam pravio sineopsis priče za danas..da ne zaboravim..

Ali sam i na podsetnik zaboravio...I pričao ...tako... svašta...nešto..

Čuvam ovu ceduljicu za sutra.. Ima tu lepih priča...Zabavnih..duhovitih.. smešnih..

 

(stoji i gleda je)

Staša... Probudi se.....Molim te...Volim te ....Ako ne možeš večeras..sutra..za dva dana.. ali molim te probudi se...

Znaš da se ni sportom nisam bavio zato što ne volim da gubim...A ti mi značiš više od svih utakmica sveta..Ne mogu tebe da izgubim..

Ne ostavljaj me... Seti se šta si mi obećala kada sam te zaprosio...Držim te za reč....

I dolazim i sutra..u isto vreme..

(okrene si i ode)

 

kraj