BILO JEDNOM U POZORIŠTU ... komedija

 

 

 

Miroljub Nedović- Riki

 

 

 

BILO JEDNOM U POZORIŠTU

(….KORAK OD STVARNOSTI...)

 

 

 

 

 

 

Kada  :   vreme sadašnje

 

Gde  :   pozorište

 

Ko  :  

 

1. SIKI...........................GLUMAC

2. IVONA.....................GLUMICA

3. SAVA........................GLUMAC

 

 

 

 

 

....Komad obuhvata dešavanja  :  - predstave na redovnom repertoaru

                                                     - priprema tezge :  MUŠICA

                                                     - privatna priča u  glumačkoj garderobi

 

 

Korišćeni delovi komada : 

1. Ljubomir Simović – Putujuće pozorište Šopalović

2. Ronald Harvud - Garderober

3. Aleksandar Popović – Ljubinko i Desanka

4. Miro Gavran - Kad umire glumac

5. Branislav Nušić – Sumnjivo lice

6. Bratislav Petković - Kaskader

7. Renesansna komedija - Mušica

 

( predlažem autorima postavke OVOG teksta, da pročitaju gore pomenute komade,

kako bi lakše postavljali njihove odlomke....prim.aut.)

 

 

 

 (Sredina pozorinice prazna.....U levom i desnom portalu, po jedan glumački pult sa stolicama i jedna stolica "viška"... Pored pulteva po jedan čiviluk sa kostimima i po jedan paravan za presvlačenje ..Oko pulteva rekvizita.....)      

 

 

SCENA 1. (Predstava)

 

(Siki i Ivona pod šminkom i u kostimima ...igraju predstavu...

Ljubomir Simović

Putujuće pozorište Šopalović

 

(Nasred pijace, pred okupljenim prolaznicima, nalaze se putujuci glumci, koji izvode stilizovanu scenu iz Silerovih “Razbojnika” reklamirajuci tako svoju vecerasnju predstavu.)

 

SOFIJA :  “ Nikad! Pre ću mrtva sići u grob, nego leći u tvoju rodoskvrnu postelju!”

 

VASILIJE :  “Tako, dakle? Nećeš, princezo, milom? Groziš se moje ružnoće? Ja nisam lep i stasit kao Karl, od moje ružnoće užasavaju se i seljanke s našeg imanja, ali uprkos tvojoj ljubavi za Karla, i uprkos gadjenju koje osećaš prema meni, ja ću te imati!”

 

SOFIJA :  “ Nikad!”

 

VASILIJE :  “ Silom ću te, ako treba, odvući u svoju postelju, brutalno ću oduzeti tvoje devičanstvo, i baciću u blato tvoju lepotu!”

 

SOFIJA :  (osamari ga)  “ U tom slučaju, ovo uzmi za miraz!”

 

VASILIJE :  “ Tako, dakle? Survaću te u ponor poniženja, tvojom plavom kosom brisati čizme, i bičem ću te naterati na ljubav! A kad se nauživam tvoga tela, baciću te pijanoj vojničkoj rulji, neka se krvavi vojnici nasladjuju ostacima tvoga devičanstva! Mogla si da budeš kraljica, a bićeš drolja!

 

SOFIJA (zagrli ga)  :  Ah, Franc, opristi mi, Franc, to samo šala beše s moje strane!

          ( Zagrlivši ga, izvuče njegov mač , s isukanim mačem, koji u njega uperi, brzo se   odmakne).”

Gledaj, zlikovče, šta ću sad s tobom da učinim! Ja jesam nemoćna žena, slaba i nežna, al očajanje mi daje dzinovsku snagu…Zlikovče, usudi se da moje telo, zavetovano tvom čestitom i oklevetanom bratu, dotakneš svojim razvratnim rukama! Usudi se! Ovaj će ti čelik probušti tvoje bludne grudi!”

( Scena se prekida i Sofija se obraća publici..)

 

SOFIJA :  Da li će čedna i nesrećna Amalija odbraniti svoje devičanstvo i čast? Ili će grubi Franc, koji je prevario oca i oklevetao brata, uspeti u svojoj bludnoj nameri? Ili će se oklevetani i prognani Karl pojaviti u poslednjem trenutku, da osveti oca i da odbrani ljubljenu Amaliju, i da kao munja kazni svog zločinačkog brata?

 

VASILIJE :  Sve ćete saznati večeras, ako dodjete na premijeru tragedije “ Razbojnici’ od slavnog Fridriha Šilera, koju će vam prikazati…

 

SOFIJA:  …putujuće pozoriste Šopalović…!

 

VASILIJE :  Nesrećnu i čednu Amaliju igra mlada i lepa glumica, nada srpskog teatra – gospodjica Sofija Subotić!

 

SOFIJA:  Postenog, ali podlo prevarenog Karla, igra čuveni Romeo, Hamlet, Pera Segedinac, i nosilac mnogih nezaboravnih naslovnih uloga – gospodin FilipTrnavac!

 

VASILIJE :  Ulogu podlog Karlovog brata Franca igraće vodja nase trupe, proslavljeni Vasilije Sopalović!

 

SOFIJA :    U ulozi starog grofa, nesrećnog oca Francovog i Karlovog, pojavljuje se, ovoga puta izuzetno u muskoj ulozi, nasa tragetkinja, Jelisaveta Protić!

 

VASILIJE :  Zbog policijskog časa, predstava počinje nešto ranije nego što je uobičajeno! Večeras u šest, u kafani braće Todorović, počinje nevidjeni, nezaboravni, pozorišni spektakl, prepun intriga, krvi i ljubavi! Videćete ubistva!

 

SOFIJA :   Postovani gradjani!Ne propustite priliku da u jednoj od najvećih predstava vidite cvet srpskog teatra!

 

( zvučni efekat..galama..aplauz..zvižduci…muzika…mrak)

 

 

SCENA 2. (Garderoba)

 

( Svetlo u levom i desnom portalu na pultovima za kojima sede Siki i Ivona ..dešminkuju se i presvlače...)

 

IVONA  :  Sinoć na recitalu..pesmu koju si govorio... Mogo si da naučiš napamet, a ne da čitaš.

 

SIKI  :  Nisam mogo.

 

IVONA  :  Grešio si akcente..

 

SIKI  :  Nisam primetio.

 

IVONA  :  Publika jeste…...Nemoj više da piješ pre nastupa..

 

SIKI  :  Zašto?

 

IVONA  :  Zaplitao si jezikom, frfljao si..

 

SIKI  :  Šta hoćeš ti od mene?

 

IVONA  :  Neću ništa.. samo ti kažem...neće više da te pozivaju na recitale..

 

SIKI  :  Ma ko ih jebe..

 

(Žurno ulazi Sava..)

 

SAVA  :  Zdravo Ivona.

 

IVONA  :  Ćao.

 

SAVA  :  Slušaj Siki imam strašnu ideju.

 

SIKI  :  Nemoj sada..imam predstavu....

 

SAVA  :  Saslušaj me...samo tri minuta.

 

SIKI  :  Da radimo "tezgu"...

 

SAVA  :  Bravo..odakle si znao...pazi..Našo sam tekst..Samo četri uloge.. Ja, ti..... Ivona oćeš da igraš..dobra ženska uloga?

 

IVONA  :  Važi..

 

SAVA  :  Znači ja, ti i Ivona...

 

SIKI  :  Ko je četvrti.?

 

SAVA  :  Ma četrvrti..mala uloga..gotovo statiranje...uzećemo nekog... Eto..može Kića rekviziter.. samo se pojavi..kaže dve reči.. može Kića.. i voli..

 

SIKI  :  Šta?

 

SAVA  :  "Mušica"..renesansna komedija ..napisao onaj ..kako se zvaše?

 

SIKI  :  Znam tekst..čitao sam..

 

SAVA  :  I?..Šta kažeš..strašna ideja..renesansna komedija....

 

SIKI  :  Neće to niko da gleda..

 

SAVA  :  Nemaš ti poima...Ne pratiš svetski trend..Na zapadu sada su u modi takve komedije..  Glumci se zezaju do daske....Ivona kaži mu...

 

IVONA  :  Aha..

 

SIKI  :  Ko će da režira?

 

SAVA  :  Mogu ja..možeš ti...može Ivona..Ivona oćeš da režiraš ovo..

 

IVONA  :  Neću.

 

SAVA  :  Dobro onda ću ja..ma nije važno..Dobar tekst..Pazi imam i koncepciju.. Ti igraš muža.. dobar lik... smešan u pičku materinu.. Ivona - ženu..A možemo i iz kontre..ti da igraš ženu..a Ivona muža..A šta kažeš?

 

SIKI  :  Neću..

 

SAVA  :  Ma nije dobro..u pravu si svi sad rade iz kontre..Ej..ja igram Vojnika..a ovaj.. Kića..on kuma.. njemu ćemo i da štrihujemo tekst...Da ne priča mnogo....Kostimi iz fundusa..prazna scena.. Možemo..za pozadinu da pustimo slajdove..Ja imam projektor kući..

 

SIKI  :  Kakvi bre slajdovi..

 

SAVA  :  Ne valja slajdovi..ispušeno..Ej..a pazi sad fazon... Napravimo od sunđera (šapne) kurčeve..

 

SIKI  :  Šta?

 

SAVA  :  Kurčeve..od sunđera..da stoje ovako..to kao..

 

SIKI  :  Šta od sunđera?

 

SAVA  :  Penise..od sunđera..to je za erotski naboj..razumeš..

 

SIKI  :  Savo..

 

SAVA  :  E to mora..Izbacio sam kontru, slajdove..penisi mora..tu je koncepcija..

 

SIKI  :  E jako ti je koncepcija..

 

SAVA  :  Erotika..Siki..erotički naboj..videćeš..fazon do bola...Ma videćeš.. upiš živi..Publika ima da se valja od smeha..

 

SIKI  :  Ne znam šta da ti kažem..

 

SAVA  :  Nema šta da mi kažeš...Počinjemo prekosutra..Proba u deset.. Ne brini ništa napravićemo bolju komediju od onih pedera ..znaš na koga mislim.. videćeš..Da te ne zadržavam više..i ja žurim..moran na radio..snima neku radio dramu...Ćao, vidimo se..           (Sava izađe)

 

SIKI  :  Priča gluposti...neće to niko da gleda...a navalio ko smrt na babu.. Budala...

 

(Sava  se vrati)

SAVA  :  Sve sam te čuo..al nema veze..Znam te kakav si..al si moj ..pa šta ću..Kad napravimo hit predstavu..Tad ćeš da mi se izviniš..Reći ćeš..Savo..Alal ti vera..a ja ti nisam verovao.. Izvini... 

(uzima svoj mobilni koji je zaboravio na Sikitovom pultu i ode)

(mrak)

 

 

SCENA 3. (Predstava)

Ronald Harvud

Garderober

 (Norman čita nešto iz vežbanke...Ulaz Mardž)

 

MEDŽ :  Gde je Milostiva Ledi?

 

NORMAN :  Otišla je pre njega. Nije mogla da ga čeka.

 

MEDŽ :  Telefoniraću joj. Pozvaću doktora.

 

NORMAN :  Prekasno je za doktora, lepa moja.

 

MEDŽ :  Zatvorite vrata! Sačekajte napolju!

 

NORMAN :  Ne želim da čekam napolju. Nikada ne čekam napolju. Hoću da budem s njim. Znam gde mi je mesto.

 

MEDŽ :  Pokušajte da se istreznite. (Ona ode.)

 

NORMAN :  „Stolari, električari, rekviziteri?" Svirepo kopile. Mogao si se setiti.

 

(Tišina. Norman se osvrće oko sebe da bi se uverio da ga niko ne gleda. Nalazi olovku i piše u vežbanku. ..ponovo počne da cvili. Pije rakiju sa Serovog poslužavnika. Vraća se Medž.)

 

MEDŽ :  Milostiva Ledi odmah dolazi. Veoma je mirno to primila. Tražila je da bude pokriven Lirovim ogrtačem. Gde je ogrtač?

 

NORMAN :  Da bude pokriven Lirovim ogrtačem? Dovedite fotografa, lepa moja. Pokriven Lirovim ogrtačem? Ovo nije Nelsonova smrt, znate.

 

MEDŽ :  Gde je? (On pokazuje. Ona donese ogrtač…. Norman se iznenada zasmeje.)

 

NORMAN :  Ne pominju se ni vođe predstava.

 

MEDŽ :  Izađite ovamo.

 

NORMAN :  Hoćemo li biti plaćeni? Moću da kažem, ima li para u kasi pošlo se odbije porez? Znate, treba da budemo plaćeni za celu nedelju. Samo zato što neko umre u četvrtak ne znači da mi treba da budemo plaćeni pro rata.

 

MEDŽ :  Sačekajte napolju.

 

NORMAN :  Sada ste niko i ništa, srećo moja. Skinuo vam je epolete. I meni. Kako je mogao da bude tako prokleto nesmotren?

 

MEDŽ :  Izađite.

 

NORMAN :  A kuda onda da idem? Kuda? Nigde me nema kad nisam u svom pravom okruženju. Ne želim da završim vodeći neki pansion u Vestklifu na moru. Ili u Kolvin Beju. Šta da radim?

 

MEDŽ :  Možete lepo da govorite o njemu.

 

NORMAN :  Da lepo govorim o toj starkelji? Ni na sudu ne bih lepo govorio o njemu. Nezahvalno kopile.

 

MEDŽ :  Napolje! Ne želim vas ovde.

 

NORMAN :  Sveto mesto, sveto mesto, sveto mesto, je li? Jesmo li to u nekom svetilištu? Nema da se piša po oltaru...

 

MEDŽ :  Prekinite.

 

NORMAN :  Nijednom me nije izveo na ručak. Nijednom. Uvek u poslednjem redu, ja. Ne mogu čak da se setim da mi je ikada platio piće. I tek tako ode, ostavi me, ni na koga ne misli, samo na sebe. Šta sam ja to radio ovde svih ovih godina? Zašto? Da, pa, razlog, a ne potreba, pokvarenjak jedan. Pardon molim...

(Prestane da govori i okrene se od nje.)

Da lepo govorim o njemu? Ja znam šta biste vi rekli, lepa moja. Znam sve o vama. Imam oči u glavi. Svi mi imamo naše male tuge.

(Medž odlazi, ali Norman ne primećuje.)

Znam šta biste vi rekli, samo hrabra, verna, lojalna. Puna ljubavi. Pa, ja imam samo jedno da kažem o njemu ali to ne bih rekao pred vama, niti pred Milostivom Ledi, niti bilo pred kime. Usne čvrsto stisnute. Ne želim da vam pričinim zadovoljstvo. Niti njemu. Naročito ne njemu. Da sam rekao što sam imao da kažem, on bi našao načina da to upotrebi protiv mene. Niko nikada neće saznati. Svi mi imamo naše male tuge, niste vi jedina. Što si manji, to veća tuga. Mislite da ste ga vi voleli? A šta je sa mnom?

 (Dugotrajna tišina) Ovo nije mesto za smrt. Imao sam prijatelja..

 (Odjednom se okrene kao da je shvatio da neko stoji iza njega, ali shvata da je sam.)   Ser? Ser? (Tišina. Grli vežbanku. Peva.)

,,Ko pameti malo ima ima,

Hej, pa vetar, kiša bila."

(Zaćuti. Gleda u prazno. Svetla se gase...mrak)

 

 

SCENA 4.  (Garderoba)

 

 (Uz pult sedi Siki..priprema se..U garderobu ulazi Ivona ..besna..baca rekvizitu)

 

SIKI  :  Šta je bilo?

 

IVONA  :  Jedan skot nije isključio mobilni..U pola scene je počeo da zvoni..pa je zvonio..Vrhunac je bio kada se skotina javila na telefon i počela da razgovara...Došlo mi je da siđem u publiku i da mu nabijem mobilni u usta...Gde je sad garderoberka... Suzana!..Suzo!...

 

SIKI  :  Zašto si nervozna?

 

IVONA  :  Nisam nervozna...Suzana!..

 

SIKI  :  Ne viči toliko..čuće se u sali..

 

IVONA  :  Neka se čuje..Ko ti je ona sa kojom si razgovarao u bifeu..

 

SIKI  :  Koja?

 

IVONA  :  Ona crna sisata...

 

SIKI  :  Zato si nervozna.

 

IVONA  :  Nisam nervozna..Suzana!...Čekam odgovor?

 

SIKI  :  Ma tamo neka..

 

IVONA  :  Školska drugarica?

 

SIKI  :  Nije školska drugarica..

 

IVONA  :  Koliko smo mi zajedno?

 

SIKI  :  Kakve sad to veze ima?

 

IVONA  :  Koliko?

 

SIKI  :  Sedam godina.

 

IVONA  :  ...I četri meseca ...

 

SIKI  :  I četri meseca.

 

IVONA  :  A znaš koliko ja imam godina?

 

SIKI  :  Znam.

 

IVONA  :  Pa šta misliš?

 

SIKI  :  O čemu?

 

IVONA  :  O braku...Mojim drugaricama deca pošla u srednju školu..

 

SIKI  :  Pa kad se družiš sa matorim ženama.

 

IVONA  :  I ja sam omatorila pored tebe...Izigravam šiparicu....

I reditelji ne znaju šta da mi daju...U mojim godinama već je trebalo da igram repertoar majki..Al kako kad neznaju koliko imam godina..Neudata...nema dece...

 

SIKI  :  Reditelji su budale.

 

IVONA  :  Ali ja sam veća..budla..

 

SIKI  :  Ma nisi ti budala.

 

IVONA  :  Nisam..ali me ti praviš na budalu..U početku si govorio.. brak nije dobar za karijeru..Još samo ova sezona da prođe...Sada više to i ne pominješ..

(ćuti i gleda ga ..čeka odgovor)

 

SIKI  :  Još samo ova sezona da prođe. 

 (mrak)

 

SCENA 5 .  (Proba)

 

 ("MUŠICA" - prvi deo.....čitalačka proba)

 (Ivona i Siki sede sa tekstovima u rukama.. Sava šeta ..režira....

 - dozvoljene sve inprovizacije na bazi glumačke čitalačke probe..i odnos glumac-reditelj..)

 

TONIN (za sebe) :  Vala, poziv najamnika ipak bi mogao biti najlepši na svetu kad bi postojale samo dve stvari :  da čovek svaki mesec prima pare,  a da ne mora da se tuče i da čuva stražu. Sto mu gromova, ala bi to bio slavan život! Guba pojela i Nemce i Francuze! Sada kada sam se zaljubio u susetku, i tek što nisam ostvario ono što želim, naređeno mi je da u roku od osam dana odjašem u logor.

 

SAVA  :  Ej da ne čitam ceo monolog ja ću to sam..kad naučim tekst..evo samo šlagvort...

 

TONIN  :  Hrabro, Tonine! Vrati se, Tonine, možda se neko sakrio u kući pa može iznenada da iskoči i da te potege.

 

(Betija se pojavljuje na pragu s korpom u ruci.)

BETIJA :  Uuh, srce mi je prestalo da kuca.

 

SAVA  :  Pazi...ona ona izlazi iz kuće..Ovaj se iznenada pojavi i ona se uplaši..

 

( Ivona ponovi..uplašeno)

BETIJA :  Uuh, srce mi je prestalo da kuca.

 

TONIN :  Srce vam je prestalo da kuca? Meni ne može stati jer ga nemam.

 

BETIJA :  A kuda je otišlo?

 

TONIN  :  U vašim je grudima.

 

BETIJA  :  Nemam ja ničije srce.

 

TONIN  :  Video sam u svome životu dosta muškaraca i žena, video sam dosta volova, krava, konja, krmača, prasaca i magaraca, ali ni u koga nisam mogao da se zaljubim, sem u vas, srdašce moje slatko. Oh, sto mu gromova, baš ste lepi, sva se sijate.

 

BETIJA  :  Uh, nisam ni upola onakva kakva sam bila.

 

TONIN  :  Oh, bože, ala bih bio srećan kada biste me malo voleli.

 

BETIJA  :  A ko vas mrzi? Ja nikoga ne mrzim.

 

TONIN  :  Ne? Hteo bih da malo moje ljubavi uđe u vaše grudi, pa da i vi iskusite sve muke, uzbuđenja i smetenosti koje mi more glavu zbog ljubavi prema vama.

 

BETIJA  :   Eto, reći ću vam istinu :  niste vi za mene,gospodine, niti sam ja za vas.

 

TONIN  :  Dakle, odbijate me?

 

BETIJA  :  Ne kažem to, velim da mi ne odgovarate.

 

TONIN  :   Draga gospa-Betija, odgovaraćemo jedno drugome ako se zagrlimo.

 

BETIJA  :  Velim — neću.

 

TONIN  :  Pa šta onda da radim?

 

BETIJA  :  Uhvatite se za uši pa igrajte.

 

SAVA :  E sad ..dali će on baš da se hvata za uši i da igra...to ćemo da vidimo..ali rešićemo to..dakle...

 

( nastavi da čita)

TONIN  :  Ne znam kako da se ponašam. Da je u pitanju nešto što je u vezi sa oružjem, ili neki okršaj, znao bih već kako da se ponašam: tukao bih se...

 

BETIJA : Sklonite se, sklonite se, ide Rucante.

 

(Rucante nailazi pevajući).

RUCANTE (za sebe)  :  Tara-ta-ta-tan, tan, tara-tata, tiri--ri, tiri-ra.

 

SAVA :  Siki..Siki..pazi..on je radostan..peva...daj malo to veselije..

 

SIKI  :  Samo čitamo..

 

SAVA :  Dobro..čitamo...ali daj malo..unesi radost igre..

 

SIKI  :  Ok...

 

RUCANTE (za sebe)  :  Tara-ta-ta-tan, tan, tara-tata, tiri--ri, tiri-ra.

Do đavola, ala sam veseo. Toliko sam veseo da mi se košulja sva podigla na zadnjici. Zaradio sam toliko para da bih mogao kupiti pola vola. Oh, što sam ja opasan, baš sam prava lopuža: ala sam nasamario onog vojnika .Dao mi je neke pare da ih predam jednom čoveku, a ja sam rekao da mi je neko otkinuo kesicu i uzeo pare :  a zadržao sam ih za sebe.

 

Deco..Odlično...odlično nam ide...Ali sad moramo da prekinemo probu..imam neko snimanje.. neka reklama...Sutra nastavljamo...Pročitajte tekst malo kod kuće..

Koliko je sati..U jebem ti.. kasnim...Ej deco..super smo počeli..Razbićemo ga..

Zdravo...  ( ode)

 

( Siki i Ivona ostaju da sede bez teksta....mrak)

 

SCENA 6.   ( Garderoba)

 

 (Siki i Ivona sede na svojim mestima ....spremaju se za predstavu)

 

( snimak Ispicjenta)  :   Dobro veče..Petnaest minuta do početka predstave..

Drugi znak je dat....Drugi znak je dat.....

 

SIKI  :  Zašto nisi došla sinoć..

 

IVONA  :  Nije mi bilo dobro..

 

SIKI  :  Nisi ništa propustila..Vino  je bilo loše.. a društvo još gore...

 

IVONA  :  Bilo mi je muka..povraćala sam..

 

SIKI  :  I meni je bilo sinoć muka... Najviše me nerviraju oni..što očekuju od tebe da zabavljaš celo društvo..kao ti si glumac..I znaš ono..Ej glumac ajde kaži nešto smešno...Da sam bokser dal bi tražili da ih bijem...

 

IVONA  :  Dobila sam ponudu iz prestoničkog pozorišta...

 

SIKI  :  Nikad nisam čuo da fudbaleru u društvu kažu..Ej ti si fudbaler..ajde "tučkaj" ga malo..... Kakvu ponudu?

 

IVONA  :  Da pređem u njihovo pozorište.

 

SIKI  :  Šta si im odgovorila.

 

IVONA  :  Da ću da ramislim.

 

SIKI  :  Ne misliš valjda ozbiljno.

 

IVONA  :  Zašto da ne..Planiraju dobar repertoar u sledećoj sezoni..

 

SIKI  :  Trebaju im debele glumice..

 

( snimak Ispicjenta)  :   Treći znak je dat..početak predstave..Molim glumce da dodju na scenu...

 

IVONA  :  Ja nisam debela.

 

SIKI  :  Nisi..ali si počela stalno nešto da jedeš..Pa sam mislio da ..

 

IVONA  :   Idemo počinje predstava....

 ( mrak )

SCENA 7.   ( Predstava)

Aleksandar Popović

LjUBINKO I DESANKA

 (Park :  spomenik i klupa. Žena sedi na klupi…nailazi muškarac. )

 

LjUBINKO :  Koje li je doba?

 

DESANKA :  Četiri i frtalj.

 

LjUBINKO : Tako rano, a već se razdanilo?!

 

DESANKA :  Pa ovo je podne, zaboga, nije jutro!

 

LjUBINKO :  Kako sam se za toliko prebacio?! Onda mogu i da posedim... ako me vi primate u društvo?... (Desanka se odmiče na klupi, pravi mu mesto. On seda.) Da ja vama nisam na smetnji?

 

DESANKA :  Vi meni? Što?

 

LjUBINKO :  Ne znam ja... ima nas raznih...Pa vi plačete?... gospojice!... nemojte... molim vas, nemojte... kad vas ja molim!... Tako lepa i mlada žena nema razloga da plače...

 

DESANKA (suzno) :  Čini vam se...

 

LjUBINKO. : Obrišite suze... (Pruža joj svoju maramicu.) uzmite moju šnuftiklu, čista je...

 

DESANKA :  Hvala... (Uzima maramicu i briše lice.) A vi... poznajete tog Mikajla Vrsalovića?...

 

LjUBINKO :  Kojeg?

 

DESANKA :  Onog vodoinstalatera što ima dućan vizavi pijace?...

 

LjUBINKO :  Znao sam tamo jednog Mikajla... al' on nije Vrsalović... čini mi se... Čekajte!... sem ako ne mislite vi na onoga Miku šnajdera što je tu sad skoro zaovu sahranio?

 

DESANKA :  Sumnjam... ovaj još od preklane nije imao smrtni slučaj u familiji...

 

LjUBINKO :  Onda ne znam koji bi to mogao biti... (Vadi kesicu sa bombonama i nudi Desanku.) Poslužite se...

 

DESANKA :  Slaba sam vam ja mušterija za to...

 

LjUBINKO :  Uzmite jednu... to su promincle!... nećete se otrovati... dobre su za dezinfekciju grla... Izvol'te!

 

DESANKA :  Nemojte se uzalud truditi. (Duboko uzdahne.)

 

LjUBINKO :  Toliko ste degutirani?... Znam ja šta je sa vama na stvari?... Vi ste razočarani u životu?... (Desanka uzdiše.) Da niste možda imali reči s gazdaricom?... Vi kao samica živite?... ali ako ste pogodili s posteljinom!... onda je njeno pranje krevetskog veša!... Izvinite, samo za momenat... (Naglo jurne na rampu.) Gospodine Venziloviću!... Savetniče!... (Vraća se i seda na klupu.) Nije on, ali kao da su na kalup... ko dinar i dvodinarka... kao da su braća... i to bliznančići!... toliko liče...

 

DESANKA :  Tako sam ja jedne srede sabajle dočekala na stanici devera... i uvela ga u kuću... pa mu još sve čaprazim... kao bratom ga zovem :  „Budo, brate, što te volim!... Budo moj!... ti si moj naj!... ja tebe mnogo!... Budo, Budo!... Dok on oko podne ne reče :  „Ček, bre, zaova!... što ti mene stalno prekrštavaš?"... Pomislite!... to mi bio stric Ranisav, a ja ga držala za Budu!...

 

LjUBINKO :  Vi ste bar nekoga imali u rukama!... al' ovaj moj je možda već i prošišao?...

 

DESANKA :  Kad se čeka, dešava se!... Vama oči da iskoče, a on vam taman — tik! — pored nosa pro-makne... i to biva!... hoće to!... ma čega sve nema na ovome svetu!...

 

JBUBINKO :  Da li ste vi zapazili jednog dežmekastog gospodina?... u liht štaub mantilu tri četvrti?...

 

DESANKA :  To se nosi ove jeseni!... faltne u susret...

 

LjUBINKO :  Aha...... i ne rekoste mi jeste li zapazili onog mog?... Otkad ste vi ovde?

 

DESANKA :  Još od podne, ali nisam buljila ko prolazi...

 

LjUBINKO :  Od podne?! Pa jeste li ručali?! (Desanka se iznenada trže.) Šta to sad bi?...

 

DESANKA :  Ode mi štrufna... (Drži se rukama za butine preko suknje.) Izvinite, molim vas, imate li zihernadlu?...

 

LjUBINKO :  Vi niste ručali?! Hoćete li sa mnom na prženu somovinu?... nemojte me naopako shvatiti, oduvek sam takav — galantan. Ja nikad ne žalim da dam za tu stvar, zaista... Hoćemo li?...

 

DESANKA :  Ribu volim, osobito somovinu, al' neka ostane to za neki drugi put... u maleru sam... stalno kuburim s štrufnama... i uvek se rešavam da ponovim pojas, pa nikad... Šta bi s tom vašom zihernadlom?...

 

LjUBINKO :  Pravo da vam kažem... ho-ho... imam ih... imam ih na sebi celo tuce... al' svaka mi po nešto pridržava... ho-ho... šteta... mislim, što niste raspoloženi za ribu... ali i ja danas lovim ovde jednog dužnika... (Desanka se opet trže.) Gospojice!... Pa vi ste u velikom dešperatu! Trzate se?...

 

DESANKA (drži se grčevito za rame) :  Ode mi bretela...

 

LjUBINKO :  To su živci! Ja vas shvatam u potpunosti, ako ćete mi verovati...

 

DESANKA (naglo se odmakne) :  Budite vi malo finiji!

 

LjUBINKO :  Ala ste vi nakraj srca!

 

DESANKA :  Što se lepite uz mene?

 

LjUBINKO :  Izvinite, ali odelo tek što sam podigao sa hemijskog čišćenja... I skrenuo sam im pažnju da mi pri pranju ne deformišu cvišne, ali oni — eto... Kako se vama čini?... je l' mi se mnogo uvijaju reveri?... (Desanka zajeca.) Vi još plačete?... Pa da. Znam. I meni je jednom život visio o koncu zbog jedne šušumige.

 

DESANKA :  Čisto sumnjam!

 

LjUBINKO :  Kad vam kažem!... bilo je doguralo dotle da sam kupio fišek štajn-sode... sve zbog nje!...

 

DESANKA :  Imali ste s njom roman?

 

LjUBINKO :  Jesam, pre toga, al' ja vam pričam od kraja... gde sam ono stao? Da! Mislim ja najozbiljnije :  „Ispiću!"... znam kakva je!

 

DESANKA :  Ko? Soda?

 

LjUBINKO :  Ama ona!... ko po neka jabuka; spolja jedra i rumena, a iznutra, u duši, skroz trula... takva!

 

DESANKA :  Da nije to ona mala Ilonka što je radila ko pedikirka kod Neše berberina?...

 

LjUBINKO :  Znam ja i tu šindivilu, al' nije to ova... Ova je imala sto tri kile! Ovakva! I zaludela  me... sedam godina sam živeo s njom... bili smo ko muž i žena.

 

DESANKA :  I orodili ste se?

 

LjUBINKO :  Ne, dece nismo imali...

 

DESANKA :  Za sedam godina? E, čestitam vam!... Zaista, kako ste u tome uspeli?...

 

LjUBINKO :  Kupio sam radio!

 

DESANKA :  Aaa tako?

 

LjUBINKO :  Tako.

 

DESANKA :  Pa jest, što kažete, ima uvek uveče lepe muzike, pa čovek i zadrema... zauvar je da preskoči i svako drugo veče...

 

LjUBINKO :  I tako — sedam godina!... sedam godina sam ja nosio rogove, komšiluk mi se smejao iza leđa... to mi je najgore, što sam ispao šonja!

 

DESANKA :  ..pričajte dalje!...

 

LjUBINKO :  Dakle!... Tako... .. Banem ja jednoga dana u nevreme, iznenada... sasvim slučajno!...... onaj... mučenik... imao je tek to-liko vremena da prihvati pantalone rukama i iskoči naglavačke na dvorište, preko verande...!...

 

DESANKA :  .. A Vi?... a vi?...

 

LjUBINKO :  Momentalno se u meni nešto prelomi! Štrecnu me ovde...

(Uhvati se za slabine.)    Žignu me tu!... (Uhvati se za srce.) Tu!... (Uhvati se za grlo.) steglo, pa ne pušta...

 

DESANKA :  Znate da sam sva pretrnula... sad mi je lakše kad znam da vam je puklo pred očima!

 

LjUBINKO :  Zgrabim šešir i dunem na ulicu!...

 

DESANKA :  To što ste uradili — za to vam svaka čast!... E, odmah se vidi!...

E, znate šta je!... E, pokazali ste se kao pravi muškarac!...

 

LjUBINKO :  Još istog dana pošaljem nosača po svoje stvari i na tome se svrši.

 

DESANKA :  I bolje je, da znate... nemojte da zažalite... kad vam kažem!... Što diklo-naviklo, uvek bi ona šarala!

 

LjUBINKO :  Još sam bio zagrejan za njom, priznajem!... Kad dođe noć, pa se uhvati pomračina, mene sve nešto vuče da se vratim... naročito o praznicima... samo neću da se ponizim!

 

DESANKA :  TO bi vam rušilo reputaciju! Pratilo bi vas kroz ceo život!

 

LjUBINKO :  Pa da, jeste... kad se čovek malo bolje razmisli

 

DESANKA :  Ma da je imao samo neko da vas povuče, pa da se pustite u saobraćaj, to je od te boljke najbolja medicina!

 

LjUBINKO :  Bila me odvojila od celoga sveta, to je ono!...

 

DESANKA :  (Najednom se jako trgne i cikne.) Ju!!

 

LjUBINKO :  Šta je?... Presede vam...

 

DESANKA   (hvata se po struku, grudima, bedrima, itd.) :  Puče mi negde nešto, al' ne mogu da nađem — gde?...

 

LjUBINKO  :  Hajdemo nas dvoje da popijemo nešto toplo... Ili ako ste za kermes na sajmu?...

 

DESANKA :  Oprosti-te... najlepše vam zahvaljujem... ali nije mi do provoda... u nekoj drugoj prilici :  vrlo verovatno...

 

LjUBINKO :  Neobično sam vam zahvalan što me odbijate..

 

DESANKA :  ... čak štaviše...

 

LjUBINKO :  .. u šta mi ode pola sata!...

 

DESANKA :  ..žalite što smo se upoznali?...

 

LjUBINKO :  Naprotiv!... bilo mi je prijatno... vi ste tako prirodni... i na izgled... i onako... kako bih rekao...

 ( mrak )

 

SCENA 8.  (Proba)

 

( "MUŠICA" - drugi deo.....prva mizanscenska proba)

 ( Ivona i Siki se presvlače...I razgovaraju)

- dozvoljene sve inprovizacije na bazi prve mizanscenske probe..i odnos glumac-reditelj..)

 

SIKI  :  Sava po običaju kasni...

 

IVONA  :  Zašto ti ne zakažeš neku predstavu?

 

SIKI  :  Koju..

 

IVONA  :  Našu predstavu..Bračne svadje ..

 

SIKI  :  Ne mogu da jurim..reklamu...karte..organizaciju..

 

(Sava ulazi žurno)

SAVA :  Deco izvinjavam se što kasnim...viša sila..viša sila...odneo mi pauk auto...

 

SIKI  :  Gde si ga parkirao?

 

SAVA :  Na pogrešno mesto..jebi ga..mislio sam samo na deset minuta...

( vadi mobilni telefon..poziva)

Joviću..Sava ovde...Sava glumac...Slušaj brate..u frci sam..odneli mi ovi tvoji auto...Dobro nisu tvoji..ali ti tamo poznaješ ljude..daj vidi to molim te...

Nemam da platim...odakle mi...Ja da imam da platim ne bi tebe zvao...

Ajde završi mi to molim te...Važi..pa mi javi...

Ajdemo deco da radimo...da postavimo taj mizanscen časkom...

Pazi ovako...Ovde će biti balkon..   ( postavlja stolicu kao markir)

Ivona ti se kasnije pojavljuješ na balkonu..

Ja dolazim u kostimu...prerušen u Španca...

Ajmo deco..ajdemo..

 

( POJAVA RUCANTE, a zatim BETIJA)

 

RUCANTE (za sebe)  :  Niko ne bi rekao da nisam Španjolac. . Gotovo da sam sebe ne prepoznajem. Ala će biti gužve! Do đavola, baš je nevaljalac ovaj moj kum. Čemu me sve nije naučio! Nešto mi šapuće :  uradi to, a nešto mi šapuće :  nemoj. Ali kad sam se već tako udesio, moram da pokušam. Ej, vi tamo, ko stanuje u ovoj kući?

 

BETIJA  :  Ko je to?

 

RUCANTE  :  To smo mi koji želeli bismo da govorimo sa vašim gospuodstvom. Da biste bili zdravi! Da li me spuoznajete, mene?

 

BETIJA  :  Tako mi bog pomogao, ne, ne poznajem vas.

 

RUCANTE  :  Puogledajte me dobro.

 

BETIJA  :  Ja ne gledam muškarce koje ne poznajem.

 

RUCANTE  :  Znaste li zašto me ne puoznajete, mene?

 

BETIJA  :  Tako mi bog pomogao, ne, ne znam.

 

SKIKI   :  Izvinite što prekidam..ali ..vidim ovde ja nemam ovu scenu..Idem ja u bife..Zovite me kad moja scena bude na redu..

 

SAVA  :  Da..da..Važi..važi..zvaćemo te mi..samo ti idi....Daj mi šlagvort...

 

(vraća)

BETIJA  :  Tako mi bog pomogao, ne, ne znam.

 

RUCANTE  :  Zato što ne obraćate dostojnu pažnju sprema onima koji vas vole.

 

BETIJA  :  Ipak mi se čini da sam vas videla. Ja obraćam pažnju i na psa, a kamoli na čoveka.

 

RUCANTE  :  O, bože, već toliko doba ima kako gotovo umirujem zbog vas.

 

BETIJA  :  Slušajte, ja ne razgovaram s ljudima čije lice ne vidim.

 

RUCANTE  :  Ali ja ću duoći kod vas, u vašu sobu.

 

BETIJA  :   Ali ako bi se posle saznalo? I kada bi to doznao moj muž? Dobila bih...

 

RUCANTE  :  Aa, materina ti! Šta to čujem! Ti bi mi, dakle, nabila rogove? Ćuti tu, iseći ću ja te rogove. Možeš da bežiš kud god hoćeš, nećeš biti sigurna čak ni iza oltara.

 

( Savi zvoni mobilni...On prekida probu..javlja se..)

SAVA   :  Da..ja sam..kaži..Gde?..Sada odma?...Evo dolazim...Deco prekidamo probu..moram po auto...Ali odlično nam ide...na pravom smo putu..Još ćemo mi to da razradimo..da ubicimo gegove..fazone..Ima publika da se upišava od smeha..Zdravo vidimo se sutra....Ćao..  (ode)

 (mrak)

 

 

SCENA 9. ( Predstava)

         

(Siki u kostimu sa rekvizitom je na sceni..muzićki efekat..Ulazi Ivona...

Miro Gavran

Kad umire glumac

 (Vidimo Toma kako s čekićem i kliještima popravlja jednu rasklimanu stolicu. Na scenu ulazi Eva, izrazito elegantno odjevena, odudarajući od ambijenta u kome se zatekla.)

 

EVA :  Oprostite.

 

TOM :  Izvolite.

 

EVA :  Verovatno sam pogrešila.

 

TOM :  Možda i niste.

 

EVA :  Tražim grupu, amatersku grupu. Vodi ih gospodin Tomislav - rekli su mi da je on tu negdje. (Tom odloži čekić i Evi i pruži joj ruku.)

 

TOM :  Tom, zovite me Tom. Drago mi je da ste došli. (Eva prihvati njegovu ruku.)

 

EVA :  I meni je drago.

 

TOM :  Drugačiji ste, ovako u životu, nego na sceni, dok glumite, u onom sjaju i reflektorima.

 

EVA :  Pa, i ovo je scena.

 

TOM :  Da, ali amaterska. A ja nisam u gledalištu i utisak je potpuno drugačiji.

 

EVA :  Gde su ostali?

 

TOM :  Koji ostali?

 

EVA :  Članovi vaše amaterske družine.

 

TOM :  A, da. Vidite - možda je i bolje, sad, na prvom razgovoru, da smo sami, a onda u zavisnosti od toga što se odlučimo raditi - pozvat ću one koji budu trebali raditi. Ako budu trebali, naravno.

 

EVA :  Kako mislite :  ako budu trebali?

 

TOM :  Čujte, postoje pozorišni komadi s mnogo lica, a postoje i komerni komadi.

Od komada zavisi koliko je glumaca potrebno, zar ne?

 

EVA :  Da, ali...

 

TOM :  Tu očekujem vašu pomoć, vaš savjet. Ja, naravno, imam svoj prijedlog. Koji se vama možda neće ni svidjeti. Ali ne moramo odmah o poslu. Izvolite sjesti.

 

EVA :  Hvala.

 

TOM :  Imamo ovdje i bocu rakije. Ako ste za jednu čašicu?

 

EVA :  Ne, radije ne  

 

TOM :  Onda ništa…. Tako mi je drago da ste došli. Velika hrvatska glumica i sve...

a ipak ste pronašli vremena za našu kazališnu družinu, za nas amatere. Inače, profesionalci preziru amatere, zar ne?

 

EVA :  Pa, čujte...

 

TOM :  To je normalno i razumljivo.

 

EVA :  Da, logično je.

 

TOM :  Ali, i amateri preziru profesionalce.

 

EVA :  Ne znam baš...

 

TOM :  Ali ja znam. A i to je logično. Zar ne?

 

EVA :  Pa, sad. Ne znam zašto.

 

TOM :  Ja prezirem i jedne i druge.

 

EVA :  I jedne i druge?!

 

TOM :  Ako nisu pravi, ako nisu istinski. Shvaćate što hoću reći? Ili ti je Bog dao, ili ti nije dao. Ja tako gledam na te stvari. Slažete se?

 

EVA :  Da, da.

 

TOM :  I amater može biti pravi glumac. Naravno, ako ima talenta i iskustva. Znate :  ja već dvadeset godina glumim za svoju dušu. To nije isto kao kod vas profesionalaca, ali ipak oko šezdeset uloga je iza mene, ako shvaćate što želim reći. Iskustvo je u našem poslu jako bitno. Iskustvo i obrazovanje.

 

EVA :  I talent.

 

TOM :  Naravno - oni bez talenta me i ne zanimaju.

 

TOM :  A da ipak popijemo po čašicu?

 

EVA :  Ja izbjegavam alkohol.

 

TOM :  Stvarno?! A ja sam mislio da su svi veliki umjetnici mazohisti i da se vole po malo uništavati.

 

EVA :  Zašto to mislite?

 

TOM :  Jednostavno - čovjek koji kreira, koji oživotvoruje druge likove, koji je svakodnevno konstruktivan, radi ravnoteže mora biti povremeno destruktivan. U nama su sva stanja, sve kvalitete i sve suprotnosti. Oni koji čine najviše dobrih djela, često počine najviše zla. Oni koji najsnažnije vole -najsnažnije i mrze. Radi ravnoteže. Kreativci su najdestruktivniji. Slažete li se?

 

EVA :  Djelomično. Uistinu, čovjek nakon nekih poslova, nakon nekih emotivnih trošenja, ima sklonost ka... dobro, može, natočite mi rakiju.

 

(Tom natoči Evi, potom sebi.)

(Tom ispije cijelu čašu, Eva otpije gutljaj.)

 

EVA :  Kažite. Što predlažete? Što očekujete od mene? Da li samo savjet, ili možda da vam režiram ili...

 

TOM :  Vi biste htjeli odmah konkretan razgovor, a ja sam mislio da se prvo upoznamo. Glumci vole upoznati partnera prije nego li odluče da li s njime surađivati. Nije li tako?

 

EVA :  Da, ali ja...

 

TOM :  Vidite - ja vas dobro poznajem. Jako dobro. Gledao sam vaše predstave, znam kako glumite. Znam vaše mogućnosti i ograničenja.

 

EVA :  Ograničenja?!

 

TOM :  Svi imamo ograničenja. I John Gielgud. Genije je omeđen svojim ograničenjem, kao slika okvirom. S tim da ograničenje postaje kvaliteta kad ga osvjestimo. To sam htio reći.

 

EVA :  A, tako.

 

TOM :  I sad - meni nije teško odlučiti da li s vama surađivati ili ne.

 

EVA :  Pa, poslali ste mi ono lijepo pismo.

 

TOM :  Točno, već u tom pismu izrazio sam divljenje prema vašoj glumačkoj vještini, prema talentu i osjećaju za scenu i partnera.. Uostalom, cijela zemlja vas poznaje, svi znaju da ste vi najveća hrvatska glumica svoje generacije - mada vas većina znade po filmovima i televizijskim ulogama. Ja kad govorim o glumi i umjetnosti, onda uvijek govorim o kazalištu. Mislim da me shvaćate.

 

EVA :  Uglavnom.

 

TOM :  Televizija je sranje, film je pseudoumjetnost, kazalište je ono pravo. Samo kazalište.

 

EVA :  Ne možete tako uopćavati.

 

TOM :  Mogu. Na stotinu idiotskih filmova snima se tek jedan dobar.

 

EVA :  Eto, s tim "jednim dobrim", i vi priznajete da je moguće da film bude dobar.

 

TOM :  Uglavnom je to smeće. Filmom se ponajviše bave ljudi s najmanjim kvocijentom inteligencije - željni brzog uspjeha i slave. Kazalište je skromnije, jednostavnije - ali zato snažnije, jer živi od tijela i duše živog čovjeka, od glumca. Pravo kazalište.

 

EVA :  Počeli ste govoriti o sebi, i o tome da vas ja ne poznajem.

 

TOM :  Točno. Vi me ne poznajete, a da biste željeli sa mnom surađivati, da bi mi vjerovali, kao što ja vama vjerujem, nužno je da znadete moje kvalitete. Zato sam spreman, sada pred vama, izgovoriti jedan monolog, kako biste shvatili da nisam bez kvalitete, kako biste i vi mene cijenili i uvažavali, kao što ja vas uvažavam.

 

EVA :  I vi ste spremni sada preda mnom govoriti monolog, kao što na Akademiji glumci polažu pred profesorima prijemni?!

 

TOM :  Točno tako. Ja ću pred vama i za vas položiti prijemni iz glume.

 

EVA :  Ja ne inzistiram na tome da sad preda mnom glumite.

 

TOM :  Ali, ja inzistiram.

 

EVA :  A iz kojeg komada će biti monolog?

 

TOM :  Iz jedne odlične drame. Naziv joj je "Odlaze glumci".

 

EVA :  Tko je autor?

 

TOM :  Ja.

 

EVA :  Vi?! Pa, vi i pišete?!

 

TOM :  Samo ovaj tekst..

 

EVA :  Kako ste rekli da se zove?

 

TOM :  "Odlaze glumci".

 

EVA :  Ali, čekajte - rekli ste da su samo dva lica?!

 

TOM :  Točno.

 

EVA :  A tko bi to igrao?

 

TOM :  Nas dvoje.

 

EVA :  Nas dvoje?!

 

TOM :  Da - osim ako vam nije neugodno igrati s jednim "amaterom".

 

EVA :  Ma ne . Ali, tko će to režirati?

 

TOM :  Ja.

 

EVA :  Vi?!

 

TOM :  Da, ja.

 

EVA :  Ne volim kad glumci režiraju predstave u kojima igraju. To je nešto kao masturbacija.

 

TOM :  Ne znam mnogo o masturbaciji, ali znam da će ovo biti odlična predstava. ..Ali, ne morate danas donijeti odluku, uzmite tekst i pročitajte ga. Svidi li vam se, uvjeren sam da nećete odbiti ulogu. Uostalom, i tako nemate što izgubiti.

 

EVA :  Kako to mislite da nemam što izgubiti?

 

TOM :  Niste niti u jednoj podjeli, ne igrate ništa. Vaše kazalište se obnavlja, a iz drugih vas baš i ne zovu.

 

EVA :  Vidim da ste dobro informirani.

 

TOM :  Pravi režiser mora znati sve o glumcu kome nudi ulogu.

 

EVA :  Dobro, pročitat ću vašu dramu, mada to sa glumcima junacima, to mi se ne sviđa previše. Nije baš originalno. Pročitala sam na stotine drama na tu temu.

 

TOM :  Ova se razlikuje od svih.

 

EVA :  Po čemu?

 

TOM :  Po tome što je dobro napisana. A dobro je napisana, jer joj je autor glumac.

 

EVA :  Ne volim kad su autori glumci.

 

TOM :  A voljeli ste igrati u Shakespeareovim komadima?

 

EVA :  Jesam, s užitkom.

 

TOM :  On je bio glumac. I Moliere.

 

EVA :  Ali Čehov nije bio glumac.

 

TOM :  Ali mu je žena bila glumica.

 

EVA :  Ne prenosi se to iskustvo preko kreveta.

 

TOM :  …Mogu li početi…( ona klimne glavom i da znak rukom)

Kad umire glumac, ne umire samo jedan čovjek, umiru brojne sjene lažnih tijela kojima smo se nesebično davali.

Kad umire glumac, umiru sve moguće podjele uloga u kojima je još mogao zaigrati, gase se čak i oni reflektori koji nikada nisu bili upaljeni, otkazuju se predstave koje nikada nisu bile zakazane. Kad umire glumac, umire stotine likova, a život se ukazuje poput loše predstave u kojoj rasplet i završetak nisu vješto pripremljeni.

 Ali, najgora smrt glumca je smrt koja nastupa prije nego li je glumac odigrao svoju životnu ulogu – ulogu u kojoj je dao sve od sebe, u predstavi s idealnom podjelom, odličnim tekstom i neprimjetnom režijom. Ulogu koju nije odglumio, nego odživio. Tužno je umrijeti, a ne odigrati takvu ulogu.

( mrak)

 

 

SCENA  10. ( Garderoba)

 

( Ivona je iza paravana presvlači se...U garderobu ulazi Siki besan..)

 

SIKI  :  U pičku lepu materinu...

 

IVONA  :  Nemoj da psuješ....Šta je bilo..

 

SIKI  :  Ništa nije bilo...Dokle će upravnike da nam dovode po političkoj liniji..Zato nam pozorišta i propadaju..Pozorišta vode političari i pederi.. A nama zapala najgora varijanta...Em politićki..em peder..

 

IVONA  :  Kada se smiriš mislila sam nešto da razgovaramo..

 

SIKI  :  Evo ragovaramo..šta hoćeš..

 

IVONA  :  Neću sada, kad si takav.

 

SIKI  :  Kakav sam?

 

IVONA  :  Pripit i besan.

 

SIKI  :  Besan jesam..pijan nisam..ali ću sada da siđem u bife i da se napijem...

 

IVONA  :  Lakše ti je kad si pijan.

 

SIKI  :  U pravu si..kad sam pijan lakše mogu da vas podnesem..

 

IVONA  :  Nas?

 

SIKI  :  Šta si htela da razgovaramo?

 

IVONA  :  Neću sada..rekla sam ti..

 

SIKI  :  Prelaziš u prestoničko pozorište?

 

IVONA  :  Nije to.

 

SIKI  :  Pa idi.... beži iz ove rupe...tamo ćeš da napraviš karijeru..a ovde.. šta ćeš ovde da napraviš..

 

IVONA  :  ..ovde smo zajedno napravili....

 

SIKI  :  Ma napravili smo moj kurac...

 (mrak)

 

 

SCENA 11. (Predstava)

Branislav Nušić

Sumnjivo lice

Soba palanački nameštena.....  JEROTIJE, ANĐA

 

JEROTIJE (šeta uzbuđeno s rukama pozadi držeći jedno pisamce).

 

ANĐA (dolazi iz leve sobe) :  Što si me zvao?

 

JEROTIJE (podmeće joj pismo pod nos) :  Pomiriši!

 

ANĐA :  Ala lepo miriše!

 

JEROTIJE :  Našta?

 

ANĐA (doseća se) :  Čekaj!... Miriše na promincle.

 

JEROTIJE :  Baš si pogodila!

 

ANĐA :  Nego?

 

JEROTIJE :  Miriše na Đoku.

 

ANĐA :  Kakvog Đoku, boga ti?

 

JEROTIJE :  Eto, takvog!

 

ANĐA :  Govori, čoveče, šta je, ništa te ne razumem.

 

JEROTIJE :  Imaš li ti kakvog Đoku u familiji ?

 

ANĐA (domišljajući se) :  Nemam!

 

JEROTIJE :  E, ako ti nemaš, tvoja ćerka ima.

 

ANĐA :  Ama, šta govoriš, boga ti?

 

JEROTIJE :  Ne govorim ja, Anđo, on govori, on!

 

ANĐA :  Ama ko?

 

JEROTIJE :  Pa Đoka!

 

ANĐA :  Opet! Govori jedanput, čoveče, da te razumem?

 

JEROTIJE :  Je l' hoćeš da razumeš? E, pa na, pročitaj ovo, pa ćeš razumeti!   

 (daje joj pismo)

 

ANĐA (čita pismo) :  "Đoka".

 

JEROTIJE :  Njega znamo već. Ostavi njega pa počni ozgo.

 

ANĐA (čita ozgo) :  "Marice, dušo moja!"

 

JEROTIJE :  Aha, je l' ti sad miriše na promincle?

 

ANĐA :  (nastavlja čitanje) :  "Primo sam tvoje slatko pismo i izljubio sam ga stotinu puta."

 

JEROTIJE :  Čudo nije izljubio i pismonošu i upravnika pošte i...

 

ANĐA :  (čita dalje) :  "Postupiću tačno po uputstvima koja si mi u njemu izložila."

 

JEROTIJE :  Divota! Tvoja ćerka šalje uputstva. Ako tako potera, može početi još i da šalje faspise; može čak da zavede i delovodne protokole pa da počne posao pod numerom...

 

ANĐA (čita dalje) :  "Jedva čekam srećan čas da pritisnem..."

 

JEROTIJE (prestravi se) :  Šta da pritisne?

 

ANĐA (nastavlja) :  "Poljubac na tvoja usta."

 

JEROTIJE :  Čudo ne kaže da udarim pečat na tvoj raspis.

 

ANĐA (završava čitanje) :  "Tvoj do groba verni Đoka." (zgranuta)

 

JEROTIJE :  Đoka! Eto ti ga s misli i s personom! Sad znaš ko je Đoka.

 

ANĐA (krsti se) :  Ju, ju, ju, ju, Gospod je ne ubio! Prste ću joj iseći, da ga majci nikad više ne napiše pismo.

 

JEROTIJE :  More, će da ga napiše nosem. Nosem će da ga napiše, samo kad hoće.

 

ANĐA :  Otkud ti ovo pismo?

 

JEROTIJE :  Doneo poštar.

 

ANĐA :  Za nju?

 

JEROTIJE :  Za nju, dabome!

 

ANĐA :  I ti ga otvorio?

 

JEROTIJE :  Otvorio, dabome.

 

ANĐA :  Bolje da nisi, bolje boga mi, nego ovako što mi presede. I kako ću da joj kažem da si joj otvorio pismo?

 

JEROTIJE :  Eto ti sad! Čudo božje! Otvarao sam ja pisma malo veće gospode, pa neću Đokino.

 

ANĐA :  Otvarao si, al' si zbog toga i službu izgubio.

 

JEROTIJE :  Izgubio, pa šta? Posedeo malo, koliko da se zaboravi, pa posle opet dobio službu.

 

ANĐA :  Pa jeste, al' nemoj sad opet da otvaraš pisma.

 

JEROTIJE :  Moram! Nije što hoću, nego moram. Znaš kako je to, ostane čoveku u krvi. Ima ljudi koji vole tuđe pile, ima ih koji vole tuđu ženu, a ja volim tuđa pismo. U mojim je rukama, gledam ga, a ne znam šta u njemu piše. Ne možeš da izdržiš, pa to ti je. Slađe je meni pročitati tuđe pismo no pojesti tri porcije sutlijaša sa cimetom, a ti, Anđo, znaš koliko ja volim sutlijaš sa cimetom. Eto, došlo od jutros puno pisama iz ministarstva, iz okruga, iz opštine. Kad, jedno pismo miriše. Znam pisma iz ministarstva ne mirišu, ne mirišu ni ona iz okruga, a ona iz seoskih opština... možeš misliti već!... Uzmem ovo pismo, pogledam, kad... "Gospođici Marici Pantićevoj." Oho, rekoh, tu smo! Otvorim ga, pomirišem, kad... zamirisa Đoka. Eto ti!

 

ANĐA :  Ja ne znam, boga mi, šta radi ova država! Zar nije bolje da devojke uče čitati i pisati tek kad se udadu.

 

JEROTIJE :  Pa i onda ne znam šta će im. Da čitaju valjda iz "Kuvara" kako se prave puslice i muškacone. Tu je muž, pa ako mu se jedu puslice, a on neka pročita ženi kako se prave.

 

ANĐA :  Pravo kažeš!

 

JEROTIJE :  A nisi ni pogledala odakle je pismo?

 

ANĐA (zagleda) :  "Prokuplje".

 

JEROTIJE :  Kažem ja tebi, Anđo, ne šalji dete u goste tetki, ali ti, neka, neka se dete provede malo. E, eto ti sad, ona se provela, a sad možeš ti da se provodiš.

 

ANĐA (razmišlja) :  A opet, šta znaš, Jerotije, možda je ovo kakva dobra prilika?

 

JEROTIJE :  Hm, dobra prilika, Đoka, dobra prilika! Idi, boga ti! Dobra je prilika gospodin Vića, a ne Đoka! I ti, da si majka kao što treba, ti bi trebala da je naučiš. Eto čovek je hoće, nije da neće. Baš pre neki dan opet mi je rekao :  "Kad bi se mi orodili, gospodine kapetane, gde bi nam bio kraj !"

 

ANĐA :  Govorila sam joj, nije da joj nisam govorila, ali kad ga dete ne voli.

 

JEROTIJE :  A po čemu ga opet mora voleti? Nisi ni ti mene volela kad si se udala, pa šta ti fali? Nego reci, nisi ni ti mnogo navaljivala na nju?

 

ANĐA :  Pa i nisam. Otežem stvar zbog one njegove krivice. Rekoh, nek se to svrši pa onda neka prosi.

 

JEROTIJE :  Ama, kakva krivica, pobogu brate! Gde si ti još videla kod nas da je činovnika glava zabolela zbog krivice? A posle, pametan je to čovek zna taj šta radi. Pokrao je on sva ta akta, i sad nema akta, nema ni krivice. Ne može mu ministar ništa, manj da ga istera iz službe. Ali i da ga istera, misliš mari on? Skrckao je taj paricu, pa mu se može i bez službe. Sedeće godinu-dve i davaće pare na zajam seljacima. Ako baš hoće nanovo službu, sačekaće dok padne vlada, pa će ga posle druga sa klasom u službu.

 

ANĐA :  Ama, zar istina taj čovek ima toliko para?

 

JEROTIJE :  Ima, nego! I ima dosta, bome. Pisar druge klase i nema više nego četrnaest meseci kako je u ovome srezu, a došao je kao pištolj. Al' ume, brate! Eto, onaj drugi gospodin Žika celog će života ostati siromah. Njemu dosta kad mu ponudiš litar-dva vina. Al' ovaj, jok! Neće da se prlja za sitnicu; ne voli čak ni da primi na rad prodaje, procene, licitacije i takve stvari, veli :  "Neka to gospodin Žika." On samo na krupno hvata. Njegova je struka politika i na njoj, bome, dobro zarađuje. Najviše zarađuje na dinastiji. Za njega je dinastija krava muzara. A muze, brate, vešto! Tek vidiš, pritvori kakvog gazdu, veli :  "Lajao protiv dinastije!" i natovari mu ovolika akta... sedam, osam, dvanaest svedoka... pet godina robije. A jednog dana tek, nestalo akta, ili iskazi svedoka sasvim drukče glase nego kad si ih prvi put čitao, i onaj... tek vidiš - u slobodi. Eto, tako, ide mu taj posao od ruke. E, to je, vidiš, domaćin čovek, takvog zeta daj, a ne Đoku.

 

ANĐA :  Šta ću, šta mogu, kad ga ona ne trpi, kaže liči joj na petla.

 

JEROTIJE :  Rotkve njoj strugane! A šta bi ona htela! I ja sam ličio na petla kad sam tebe uzeo, pa šta ti fali?

 (mrak)

 

 

mrak)eti efekat..Ulazi Ivona...m ulazi Sikidi..

ovu scenu..Idem ja u bifevrši mi to molim te...Važi..pa mi javi...

SCENA 12. (Garderoba)

 

( Na svojim mestima u garderobi..spremaju se Ivona i Siki)

 

SIKI  :  ..zašto ćutiš....ljuta si nešto na mene.....šta sam sad opet zasrao..... sinoć jesam bio pijan ali se nesećam da sam pravio neka sranja.. (pokušava da se seti)  Hteo sam da nadrkam onog Lazarevića sinoć..ali nisam..bio sam toliko pijan..da me je mrzelo da ustajem..i da mu se najebem majke...

( ona ćuti)

Misliš da sam se nabacivao onoj novoj  konobarici u bifeu... ma nema veze..uostalom to je Žikina riba..ne bih ja ni pijan..znaš me...

 

IVONA  :  Abortirala sam.

 

SIKI  :  Šta si?

 

IVONA  :  Juče nisam bila na probi..zato...išla sam ....abortirala sam.

 

SIKI  :  Kako si mogla da abortiraš kad nisi bila trudna?

 

IVONA  :  Treći mesec.

 

SIKI  :  Tri meseca..pre  tri meseca bili smo na turneji...

 

IVONA  :  Sećaš se?

 

SIKI  :  Kako se nesećam

 

IVONA  :  Mislila sam.. nisi se treznio tokom cele turneje..pa si možda zaboravio.

 

SIKI  :  Zašto mi nisi rekla..

 

IVONA  :  Da si bio pijan?

 

SIKI  :  Za dete..zašto  mi nisi rekla.

 

IVONA  :  Pokušala sam..ali smo uglavnom pričali o poslu.. ulogama.. prestavama... zezali se....

 

SIKI  :  Pa, čekaj, kako......Zašto si.....Što nisi rekla nešto.....Možda..

 

IVONA  :  Šta možda?.....Šta bi bilo da sam ti rekla......Da li bi bilo nešto drugačije...

( oboje ćute..svako u svom filmu...velika pauza)

 

SIKI  :  ..... Ivona.....Hoćeš da se udaš za mene...?

 

IVONA  :  Neću.

 

SIKI  :  Šta kažeš?

 

IVONA  :  Neću.

(pauza)

 

SIKI  :  Koja scena sad ide....idemo da ne zakasnimo ....

 

IVONA  :  Siki.

 

SIKI  :  Molim.

 

IVONA  :  Pitaj me sledeće sezone ponovo...važi?

 

SIKI  :  ...Važi...

 (mrak)

SCENA 13. (Predstava)

Bratislav Petković

Kaskader

 

ŠEJN :   Ja sam medicinski fenomen... Šest čeličnih rebara, dve šipke u desnoj i jedna u levoj ruci, šina u desnoj nozi, plastični kuk, trbušna maramica takođe, ovde na glavi imam platinu mesto koske, moš me biješ kolko oćeš samo će da se ulubi a bola nema...

... Ne znam dal ima neka koska da je nisam lomio...

Da mi je ova pamet a one godine, burazeru... Ništa ne bi propušto... Čuo si za Anitu Ekberg? Kakva je to ribetina bila... Čuvena glumica i još bolja ženska... sreli smo se na „Dugim brodovima“... Ja bio mlad, lep, kurat. Bila poludela zbog mene, ostavila muža u Rimu i došla za Beograd, nudila mi sve, lovu, kola... A ja glumio gamena, kao ko te šiša i take stvari, zajebavao sam je, na kraju se pokupila natrag... I šta sam od toga imo? Ništa. Ispo sam dileja... Zato kad god možeš obraduj budalu jer, jebo, ne jebo, kurcu vreme prolazi...

 

CACA :  Ti to najbolje znaš, kod tebe su i parastosi prošli.

 

ŠEJN :  Mnogo si duhovita.

 

CACA :  Kad bi te slušo neko ko te ne zna, mislio bi da si neki dasa...

 

ŠEJN :  Za mnoge sam i te kakav dasa.

 

CACA :  Od tolikih štangli, mogli su bar jednu da ti ugrade među nogama, da služi ko fišbajn. Ovako si invalid sto posto. Duplo golo.

 

ŠEJN :  Alal vera! Ružina škola. Ne ide iver daleko od klade... Samo još crveno fenjerče da se okači na ragasto...

 

CACA :  Što se ne iseliš iz kupleraja.

 

ŠEJN :  Misliš da neću. Zgadila si mi se i ti i ona matora peza.

 

CACA :  Ne diraj mi u kevu!

 

ŠEJN :  Kakva bre keva. Matora podvodačica.

 

CACA :  Ne vređaj mi kevu, još jedanput ti kažem!...

 

ŠEJN :  U oči ću to da joj kažem. Koja keva, otrov bre.

 

CACA :  To joj fala što te primila ko sina bez pare i dinara.

 

ŠEJN :  A ko je prošlog meseca platio zajedničku vodu i radio, i de su te pare od socijalne pomoći?...

 

CACA :  Ona ako troši, troši svoje i ne daje poslednju kintu na alkohol. Ko neki ovde prisutni.

 

ŠEJN :  Ja ne pijem već dva meseca ako nisi znala.

 

CACA :    (Izvadi iz kese „unučiće")  A šta je ovo!

 

ŠEJN :  To nije moje. Momak je to kupio za sebe...

 

CACA :  (Pretura dalje po kesi)  A za tebe su sokovi i napolitanke... Mene si našo...

 

ŠEJN :  ... Nemoj da preturaš po tuđim kesama. Ostavi te namirnice!

 

CACA :  Opet slaviš jubilej? El opet tristoti skok.... Koji put slaviš tristoti jubilej, smisli nešto bolje kad si rešio da šljemaš.

 

ŠEJN : Ostavi te namirnice.

 

CACA : Koje si ti govno od čoveka. Evo ti. (Baci kesu)

Najedi se, betoniraj se, naroljaj se ko svinja pa promaši kutije ko prošli put... Al ne dolazi da te lečim i da ležiš kod moje keve...

 

ŠEJN : Ja od nje nisam ništa tražio.

 

CACA :  Dvori te, služi, a posle „Matora peza", ako kad je budala, imala je koga i da leči... Sve ću da joj kažem šta si izjavio.

 

ŠEJN :  El možda nije istina da je držala kupleraj za vreme okupacije do četresosme... pa i posle.

 

CACA :  Šta fantaziraš...

 

ŠEJN :  Lično mi pričo kum Đoka Runda, njen kupler majstor.

 

CACA :  Koji Đoka Runda, esi blesav.

 

ŠEJN :  Onaj iz Lomine, šta se praviš mutava. Ruža, da bi sebe oprala, njega prijavi u Udbu i čovek najebo.

 

CACA :  Šta sereš, ona je bila ilegalac za vreme rata, ako te neko pita.

 

ŠEJN :  Pod jorgan planinom.

 

CACA :  To joj je fala što te iz mrtvih izvadila.....Kolko si se pogodio za kaskadu?

 

VAL :  Šta te briga...

 

CACA :  Uvek te uštinu organizatori... Ti si govedo, ne znaš da se cenkaš...

Mene lažeš…uvek saznam od drugih... Ova kaskada ne sme da bude ispod tri „cigle"... Viš di je balkon... Ako promašiš kutije, ne gine ti Novo groblje. Sav si havarisan, prsiš se tu, a sto posto si invalid...

 

ŠEJN :  Invalid si ti u glavi. Ja sam još uvek broj jedan u Jugoslaviji, što bi tolko zvali...

 

CACA :  Zovu te što se nikad ne pogađaš.

 

ŠEJN :  Moja cena se zna, a tu je i cenovnik udruženja, zna se kolko šta košta...

 

CACA :  Ko danas radi po cenovniku, samo kreten moš da se drži cenovnika u ovoj inflaciji.

 

ŠEJN :  Ja sam čovek umetnik a ne piljar.

 

CACA :  Udele ti ko prosjaku, to nisu ljudi, to su džukele, a ti si neviđena budala.

 

ŠEJN :  Za tebe su svi džukele i budale samo si ti uredu. Nemoj tu da tandrčeš!

 

CACA :  Da su iole ljudi, nikad te ne bi zvali, tebi svaka kaskada mož da bude poslednja. Ti bre skačeš na sreću, da se ne lažemo.

 

ŠEJN :  Caco, goni se u pizdu materinu! Prestani već jednom da me gušiš. Ja skačem na sreću? Marš bre!

 

CACA :  Ja te gušim! Koji si ti bednik kad bi se samo vido.

 (Šeta oko kutija) Razbićeš se ko lubenica, to je mnogo tanko za ovu visinu...

I najmanje metar mora ka zidu, nemaš ti više odraz za tu parabolu... uostalom, bole me pička...

 

ŠEJN :  ... Samo dve reči ima da ti kažem; sou long, što na francuskom znači :  Zavila si me u crno....  I od ovog momenta ja sam za tebe umro, više ne postojim, kao ni ti za mene...

 

CACA :  Prvo ćeš da vratiš pare što si dužan pa onda umiri, lukavo si to smislio, al kod mene te fore ne prolaze... Imam sve crno na belo, a i Ruža je pisala...

 

ŠEJN :  Sad si se skroz ofirala... Nema života s nekim ko ti u startu ne veruje... Ja sam čazben čovek, uvek otkopčan i iskren i vrlo dobro znam kolko sam i kome dužan... A to što ste pisale, moš da okačite mačku o kurac.

 

CACA :  Pisale smo što znamo s kakom firmom imamo posla, evo sad se lepo ispostavilo.

 

ŠEJN :  Nemoj ja da presavijem list, neće da vam ostane ni konac u dupetu...

 

CACA :  Kad si tako bahat i drzak a crno ispod nokta nisi dao, kakav bi tek kabadahija bio da si se stvarno pretrgo.

 

ŠEJN :  Ja nisam ništa dao, kako vas nije stid. To da mi kažeš? Dve godine podnosim sve režiske troškove! Jesam li ja letos tebe, matoru i vašu tetku vodio 15 dana, pun pansion, u Vrnjačku banju? Ko je jebe, matora, 70 godina bre ima; sama kilo sladoleda poždere po jednom danu banjskog lečenja.

 

CACA :   Koja si ti mizerija od čoveka... Ja se ponižavam, jurim te po objektima da vratiš što si dužan, šetaš me ko majmuna, reko si da radiš kod Baleta, ja odem na objekat i pitam a ljudi me gledaju ko da sam pala s Marsa, kriješ se ko pizda.

 

ŠEJN :  Bila je izmena, nisam ni ja znao... Uostalom šta ja tebi ima da se pravdam.

 

( snimak glasa reditelja...Šejn..idemo …snimamo….mrak)

 

 

                  

SCENA 14. 

 

            ("MUŠICA" - treći deo..... generalna proba)

( kostimi nekompetirani..rekvizita nepotpuna i dalje sa markirima..ipak ima muzike..)

 

RUCANTE  :  Betija jesi li tu?

 

BETIJA  :  Jes', tu sam, šta hoćeš? Nemoj ni pomišljati da se to ikada može svršiti.

 

RUCANTE  :  De, de, ludice. Lepu si mi brigu zadala.

 

BETIJA  :   Podvalio si mi, zar ne? Pa eto ti, na, to si i zaradio, pa sad kusaj.

 

RUCANTE  :  Baš si ljuta.

 

BETIJA  :  Budi uveren da to nikada neću zaboraviti dok sam živa. Možeš slobodno da ideš.

 

RUCANTE  :  Dobro, ali pođi i ti. Hajdemo kući. Dođi, praštam ti, bogami.

 

BETIJA  :  Neću tvoj oproštaj, ne zaslužujem ga.

 

RUCANTE  :  Onda oprosti ti meni

 

BETIJA  :   Samo ti idi. Zakuvao si kašu, pa je sad u slast pokusaj.

 

RUCANTE  :  Oprosti mi, ženo, đavo me natenrao. A, sem toga, kum me je naučio.

 

BETIJA  :  Bedniče, razbojniče, ćuti, ćuti. Šta, hteo si da me iskušaš? Nisi, valjda, znao kakva sam? Da sam htela da radim kako ne treba, razbojniče jedan, misliš da ne bih imala priliku?

 

RUCANTE  :  O, Betija, draga, kriv je moj kum, crkb dabogda: on me naveo, meni to nikada ne bi palo na pamet. „Učinite to, učinite, kume, bar ćete saznati da li vam je verna. Učinite to."

 

BETIJA  :  Jest, sad to prebacuješ na  kuma

 

RUCANTE  :  Ali, bogami, šalio sam se.

 

BETIJA  :  Pa dobro :  i ja se šalim.

 

RUCANTE  :  Hajdemo, hajdemo kući, jer, sto mu gromova... slušaj, ti.

 

BETIJA  :  U tvoju kuću nikad više...

(Ivona prekida probu)

IVONA  :  Ne mogu ovako da radim..

 

SAVA  :  Šta je bilo?..pa dobro ide..super..

 

IVONA  :  Šta dobro..kostimi nisu gotovi..Gde je sva rekvizita..

 

SAVA  :  Stiže..sutra za premijeru biće sve komplet..

 

IVONA  :  I dekor?..

 

SAVA  :  I dekor..sutra..stiže sutra..

 

IVONA  :  E onda sutra i generalna proba ..odloži premijeru.

 

SAVA  :  Nemoj molim te..ako da odložim..karte prodate..reklama ide...Siki!

 

( u nepotpunom kostimu sa letvom umesto mačem..ukazi Siki)

 

SAVA  :  Ej..Traži da odložimo premijeru..reci joj..

 

SIKI  :  Ne...tebi ću da kažem...Ovo je bezveze..

 

SAVA  :  Šta je bezveze?

 

SIKI  :  Sve ovo..Pa i ako je tezga ja neću da radim ovako..

 

SAVA  :  Kako?..Šta fali?

 

SIKI  :  Sve fali..kostim..rekvizita..dekor....režija..

 

SAVA  :  Šta?...Ne sviđa ti se kako sam ovo režirao..

 

SIKI  :  Ne da mi se nesviđa..nego mislim da je obićno sranje..u kome ja neću da učestvujem..

 

SAVA  :  Sranje?.. Nećeš?...Ivona?

 

IVONA  :  Hoću..ali ne ovako...Mora da bude sve komplet..I da popravimo neke scene..

 

SIKI  :  Koje scene..šta pričaš..Koncepcija je skroz pogrešna..

 

SAVA  :  Pogrešna?.. Što to nisi ranije reko?

 

SIKI  :  Kada?..Uletiš..izletiš na probu..stalno žuriš..Sve vičeš.. lakoćemo.. Ja sve čekam desiće se nešto..Proradiće..

 

SAVA  :  I desilo se...Zajebaste me uoči premijere..

 

SIKI  :  Sam si se zajebo..Ne radi se tako predstava..na juriš..

 

SAVA  :  Dabro..( skida kostim..skuplja rekvizitu).. Vi ste meni rekli šta ste imali..A sada ja vama da kažem... Da se gonite u tri lepe pizde materine..I vi ja sa vama kad sam sa vama počeo da radim..Ja sam mislio...Ma šta bre ima da vam pričam..

Napraviću monodramu..pa ću sam da igram.. Ima da se razbijem od tezgarenja..

A vas ko vas jebe...

 

(okrene se i ode...Siki i Ivona ostaju ćutke)

 ( mrak)

 

 

 

 

 

SCENA 15.  (obraćanje publici)

 

(Siki izalizi na rampu...)

 

SIKI  :  Draga publiko ..naj iskrenije Vam se izvinjavamo što večeras nećete moći da vidite renesansnu komediju "MUŠICA" koju smo najavili ali..iz objektivnih razloga...naime.. naš glavni glumac koji je ujedno i režirao ovaj komda se razboleo..Nadam se da će te nas razumeti.. U ostalom  znam da ste vi najdivnija publika na svetu...Ali ne očajavajte..videćete večeras..hit komediju..BRČNE SVAĐE....hvala na razumevanju i podršci....

( mrak)

 

 

SCENA 16. (Predstava-tezga)

 

( Siki i Ivana igraju tezga-komad..Bračne svađe...)

 

ON  :  Jesi prala noge kad si spremala onaj ručak danas..

 

ONA  :  Uvek se buniš i galamiš..A taka si bio još od svadbe..

 

ON  :  Pa dabome da sam se bunio kad sam hteo i ja da se vidim na svoju venčanu sliku..A ne tamo na kraju pored deda Stanimira..

 

ONA  :  I šta sad fali jajima.

 

ON  :  Jajima ništa ne fali..meni..fali..Svaki dan mi spremaš jaja..jaja na oko.. pržena.. kuvana ..Počeću da kokodačem ovde po kući..Dobiću Beri-Beri..Znaš ti šta je to..

 

ONA  :  Znam.

 

ON  :  Djavola znaš..kad si bila mala pa se popneš na trešnju a deda odozdo viče..beri..beri…Nije to bre ženo..

 

ONA  :  Nije nego ćeš ti da me učiš…Ti koji si moju majku sahranio..

 

ON  :  Pa morao sam da je sahranim kad je umrla..

 

ONA  :  Neka.. neka..to mi je hvala za sve što sam uradila za tebe..

 

ON  :  Šta si bre ti uradila za mene..da te nisam birao na igrankama još bi plesala sa drugaricama..

 

ONA  :  Šta pričas...Ja sam mogla da se udam da doktora..

 

ON  :  Pa što nisi..to nisi..jedino što je našo u tebi je kamen u bubregu i ništa više..

I pametan čovek..pobego da ne jede svašta ko ja ovde...

 

ONA  :  E ti moj..da vidiš samo kako se momci okreću zamnom na ulici..

 

ON  :  Jao guska...Milse dive joj se momci u autobusu a oni joj ovamo kradu novčanik..

 

ONA  :  Pa kad ti ne izlaziš iz kola.

 

ON  :  Dao sam ti jednom kola..i znaš kako te komšije sada zovu...Golfska struja..Udarila si Goflom u banderu ceo kvart nije imao struju dva dana...Gde ti je brre bila glava..

 

ONA  :  Na haubi..prošla sam kroz šoferšajbnu..

 

ON  :  I zato si svako jutro ko bokser u nok daunu..Ne ustaješ do deset...Tepi kad zadnji put usisavala..počeće detelina ovde da niče...Tu šminku uveče kad se umiješ po pet kila si lakša...Bože mili čuda velikoga...

 

ONA  :  A u koga..U tebe sigurno nije..

 

ON  :  Nemoj da skrećeš temu..nemoj da skrećeš temu..

 

ONA  :  Dosta si se ti žalio čekaj i ja nešto da kažem...

 

ON  :  Čekaj ..stamni...prekini...Pa da vidiš dobra ti jaja..šata fali jajima...

(mrak)

 

KRAJ